Najavu pekara da će hleb poskupeti građani Srbije dočekali rezignirano, ali i zabrinuto
Skuplja vekna najviše brine
roditelje zbog para za užinu
U mojoj kući se hleb mesi. Trošimo puno brašna i na kolače, palačinke i pite, ali će najveći udar na kućni budžet biti užina za moje osnovce. Svaki dan moram da im dam za kiflu, pletenicu ili burek, objašnjava Željko Bjelić, predsednik Udruženja porodica s troje i više dece. Počasni predsednik Sindikata penzionera Srbije Milan Đurić naglašava da najstarije građane posebno brinu poskupljenja i povećana smrtnost zbog niskog životnog standarda - teško nabavljaju lekove, štede na grejanju, a hrane se uglavnom hlebom, mlekom i kupusom

BEOGRAD - Najavu pekara da će hleb poskupeti za tri dinara građani Srbije dočekali su juče rezignirano, ali i zabrinuto zbog sve većeg pada kupovne moći. Hlebni udar, kako tvrde u Udruženju porodica s troje i više dece, najviše će pogoditi baš njih. Penzionere više boli poskupljenje struje i komunalija, mada su najjeftinije "kalorije" - hleb i mleko odavno glavne namirnice na njihovoj trpezi.

Prema poslednjim podacima Zavoda za statistiku, hleb i proizvodi od žita čine oko sedam odsto izdataka u ličnoj potrošnji prosečnog domaćinstva u Srbiji. Taj procenat nije mali ako se uporedi sa troškovima za meso koji čine tek oko 8,5 odsto. Pošto je meso sve skuplje i skuplje, realno je očekivati da potrošnja hleba, testenina i pirinča poraste. Stavka za hranu (40,5 odsto) i dalje je, prema poslednjim procenama statističara, najveći izdatak u prosečnom srpskom domaćinstvu koje ima 3,09 članova.
   
      

Prosečna godišnja potrošnja

Prema procenjenim podacima Zavoda za statistiku koji još radi obimnu analizu o potrošnji domaćinstava, prosečna porodica u Srbiji potroši godišnje:

259 kilograma belog hleba
43,7 kilograma polubelog hleba
8,6 kilograma hleba od crnog pšeničnog brašna
13,1 kilogram ostalih vrsta hleba
6,9 kilograma kifli
8,3 kilograma bureka
      
      
      
   

Uz skuplji hleb, predsednik Udruženja porodica s troje i više dece Željko Bjelić očekuje i veću cenu brašna, peciva i hrane za decu koja se pravi od žitarica.
- U mojoj kući se hleb mesi pošto svi više volimo da nam zamiriše domaći nego onaj iz prodavnice. Trošimo puno brašna i na kolače, palačinke i pite, ali će najveći udar na kućni budžet biti užina za moje osnovce. Imam troje dece i svaki dan moram da im dam za kiflu, pletenicu, burek - objašnjava Bjelić dok se preračunava koliko će to sada da ga košta.

On je spreman i na poskupljenja drugih namirnica, jer, kako kaže, čim ode jedna, polete i druge. Zato će u ime Udruženja podneti zvaničan zahtev Vladi Srbije da se cena hleba ne menja. I druge porodice koje imaju mnogo članova brinu zbog poskupljenja, ali nekako su pomirene sa životom u zemlji Srbiji, pa kažu: Prilagođeni smo uslovima života, pa jedemo kao ptičice.

Sedmočlano domaćinstvo (uključujući dedu i babu) porodice Novaković iz Valjeva dnevno pojede dve-tri vekne "standardnog" hleba od 600 grama. Šaleći se da joj hleb kupuju mama i tata od svojih para, Katarina Novaković, majka dve devojčice i jednog dečaka, dodaje da ovo novo poskupljenje doživljava samo kao novu kap u moru srpskog provincijskog haosa - skupoće, nekulture, nesigurnosti...

Vesna Klajić, majka dve jedanaestogodišnje bliznakinje i dvanaestogodišnjeg dečaka, brine najviše zbog poskupljenja peciva koje deca nose u školu za užinu.
- Dajem svakom po 50 dinara dnevno. To je maksimum koji mogu da odvojim i to jedva - dodaje ona.

Najstarije građane, osim bednih penzija, najviše brinu poskupljenja i povećana smrtnost korisnika PIO fonda koja je, prema rečima počasnog predsednika Sindikata penzionera Srbije Milana Đurića, posledica niskog životnog standarda.
- Dok je 2000. godine, prema podacima Fonda, umrlo 40.000 korisnika penzionog fonda, prošle godine je taj broj uvećan na 52.000. Nagli porast smrtnosti ukazuje na promenu u sistemu života najstarije populacije, koje se vide u otežanoj nabavci lekova, štednji na grejanju i mršavoj hrani koju čine hleb, mleko i jeftino povrće poput kupusa - objašnjava Đurić i dodaje: Meso je svakog dana sve skuplje, pa ispada da će ga ubuduće jesti samo privilegovani - oni koji imaju platu veću od 50.000 i članovi državne uprave.
   
      

Ministarstvo trgovine: Nerealno poskupljenje

Pomoćnik ministra trgovine Srđan Srećković ocenio je juče da bi povećanje cene belog hleba bilo "apsolutno neopravdano" i da bi vlada na to mogla da reaguje "određenim merama". On je rekao da je sadašnja cena vekne belog hleba od 500 grama formirana kada je cena kilograma brašna bila 21 dinar, dok je sada oko 14,5 dinara. To znači da je pekarskoj industriji omogućeno veoma profitabilno poslovanje, zbog čega bi svako povećanje cena hleba na tržištu nosilo sa sobom elemente monopolskog ponašanja, istakao je Srećković. Prema njegovim rečima, u slučaju da većina proizvođača ipak podigne cenu hleba, efekat može biti samo kratkoročan, jer će tržište i pritisak konkurencije uticati da se cena belog hleba vrati na sadašnji nivo od 23 dinara po kilogramu.
      
      
      
   
   
      

U Vojvodini bez poskupljenja

NOVI SAD - Pekari u Vojvodini neće slediti primer svojih kolega iz Beograda. U Uniji pekara Vojvodine kažu da o poskupljenju hleba uopšte nisu razgovarali, jer se u lancu nabavke repromaterijala i proizvodnje u poslednjih nekoliko nedelja ništa nije promenilo što bi dovelo da korekcije cena osnovne životne namirnice.
"Brašno je naša osnovna sirovina, a njegova cena je stabilna i uglavnom ga nabavljamo po ceni od oko 13 dinara za kilogram, sve sa porezom na dodatu vrednost. S obzirom na izuzetno dobar rod pšenice prošle godine, mogućnosti eventualnih poremećaja u snebdevanju brašnom su praktično isključene, tako da čak ni u budućnosti ne vidimo razlog zbog kojeg bi trebalo menjati cene naših proizvoda. Promene cena goriva nisu ni izbliza dovoljan razlog za poskupljenje hleba", tvrdi predsednik Unije pekara Vojvodine Dušan Šimunović.
R. K.
      
      
      
   

Tanja Kaluđerović