Papa je uprkos prividu miroljubivosti jedan od najmoćnijih političkih položaja na svetu. Danas je Papa Benedikt XVI započeo svoju posetu Hrvatskoj. po ranije najavljivanom trebalo je da proglasi Alojzija Stepinca za sveca

Benedikt XVI.: Kardinal Stepinac bio je veliki kršćanin. Ustaški režim bio je antihumanistički


Autor: Inoslav  Bešker

Benedikt XVI. u avionu je novinarima citirao svog vrlo dobrog prijatelja, kardinala Franje Šepera kako je "Hrvatska oduvijek bila Europa, a ne Balkan."

ZAGREB - Razgovarajući, već po tradiciji, s novinarima u avionu kojim je letio u Hrvatsku, papa Benedikt XVI se spomenuo svojih prvih kontakata s Hrvatima i Hrvatskom, preko svog prethodnika na čelu Kongregacije za nauk vjere kardinala Franje Šepera („upoznao sam njegovu dobrotu, njegovu inteligenciju, njegovo znanje, njegovo veseljaštvo“ - nabrojio je Papa), na čiji je sprovod doputovao, te njegova tajnika Čapeka („također dobričine i veseljaka“), koji ga je pozvao na simpozij o Šeperu. Hrvatska je Papi veoma slična njegovoj rodnoj Bavarskoj, kaže, po pučkoj pobožnosti.

Logično jer, pravedno i nužno da Hrvatska uđe u Evropsku uniju - odgovorio je Papa novinaru Silviju Tomaševiću. Podsjetio se da su mu kardinali - i Šeper, i Kuharić, i Bozanić - uvijek govorili: „Nismo mi Balkan, mi smo srednja Europa“. „Mislim da prevladava čuvstvo radosti što će Hrvatska biti ondje kamo pripada povijesno i kulturalno. naravno, može se razumjeti i stanovit skepticizam što malobrojan narod ulazi u već učinjenu i izgrađenu Europu.

Može se razabrati da možda postoji strah prejakoga centralističkoga birokratizma, neke racionalističke kulture, koja ne vodi dovoljno računa o povijesti, o njezinu bogatstvu i o bogatstvu povijesnih različitosti. Europski identitet je baš u bogatstvu različitih kultura, koje se sastaju u kršćanskoj vjeri, u velikim kršćanskim vrijednostima. Učiniti to ponovo vidljivim i djelotvornim, čini mi se, misija je i Hrvata koji ulaze, protiv stanovitoga apstraktnog racionalizma, da bi ojačali povijesnost naših kultura i razliku, koja je naše bogatstvo. U tom smislu hrabrim Hrvate: proces ulaska u Europu je proces uzajamnog davanja i primanja“, objasnio je Benedikt XVI.


Na posljednje Tomaševićevo pitanje o uzaludnim nadama da će Papa ovom prilikom kanonizirati bl. Alojzija Stepinca Benedikt XVI. je izrekao razornu kritiku ustaštva i komunizma:

„Kardinal [Stepinac] bio je veliki pastir i veliki kršćanin, a i čovjek egzemplarnog humanizma. Rekao bih da je sudbina kardinala Stepinca bila živjeti u dvjema suprotstavljenim i antihumanističkim diktaturama: prvo u ustaškom režimu, koji je tobože ostvarivao san autonomije i samostalnosti, ali je u zbilji ta autonomija bila laž jer ju je Hitler instrumentalizirao za svoje ciljeve. Kardinal Stepinac je to veoma dobro shvatio i branio je zbiljski humanizam protiv tog režima, brneći Srbe, Židove, Rome; uložio je snagu istinskog humanizma, pa i trpeći. Zatim je bila suprotna diktatura komunizma, gdje se opet borio za vjeru, za nazočnost Božju u svijetu, za zbiljski humanizam koji ovisi o prisustvu Božjem: humanizam cvate samo ako je čovjek Božja slika i prilika“, rekao je papa Ratzinger varirajući jednu od ključnih svojih tema.

Jutarnji

Uživo s Trga bana Jelačića
Papa Benedikt XVI. dobio ključeve Zagreba

Papa Benedikt XVI. stigao je na Trg bana Josipa Jelačića, gdje ga je, uz pjesmu, dočekalo mnoštvo mladih iz svih hrvatskih biskupija i inozemstva koji će sudjelovati u večerašnjem bdijenju sa Svetim Ocem.

Foto: PoolFoto: PoolPapa Benedikt XVI. stigao je na Trg bana Josipa Jelačića, gdje ga je, uz pjesmu, dočekalo mnoštvo mladih iz svih hrvatskih biskupija i inozemstva koji će sudjelovati u večerašnjem bdijenju sa Svetim Ocem.

Sveti je Otac iz HNK, nakon susreta s predstavnicima političkog, javnog i vjerskog života, na središnji zagrebački trg došao papamobilom oko 19,30 sati, burno pozdravljen od brojnih okupljenih građana u središtu Zagreba koji uzvikuju "Aleluja" i "Papa mi te volimo".

Na prepunom Trgu Papu su dočekali i predsjednik Republike Ivo Josipović, predsjednik Hrvatskog sabora Luka Bebić i predsjednica vlade Jadranka Kosor i hrvatski biskupi.

Papu je na Trgu pozdravio zagrebački gradonačelnik Milan Bandić, predavši mu na simboličan način, kao nasljedniku sv. Petra, "ključaru vrata nebeskih", ključeve grada. Bandić mu je darovao i repliku grba Grada Zagreba s likom Majke Božje od Kamenitih vrata, s posvetom i datumom, 4. lipnja 2011.

Program molitvenog bdijenja s mladima i euharistijsko klanjanje na Trgu bana Jelačića osmišljeni su kao molitveno slavlje koje polazi od Službe Božje riječi na koju se nadovezuju svjedočanstva mladih i nagovor Svetoga Oca, da bi u drugome dijelu sudjelovanje preraslo u klanjanje pred Presvetim Oltarskim Sakramentom i u šutnju, koja je unutarnja riječ i zaziv.

Središnji program bdijenja na Trgu, koje će trajati do 21 sat, bit će Papino obraćanje hrvatskoj katoličkoj mladeži.

Okupljanje mladih, među kojima ih je mnoštvo iz udaljenih hrvatskih krajeva, počelo je još oko 11 sati na Zrinjevcu, a oko 16,30 sati preselili su se na Trg gdje ih je pozdravio predsjednik Odbora za mlade Hrvatske biskupske konferencije (HBK) mons. Mijo Gorski.

Doček Pape na Trgu organiziran je uz pjesmu i projekcije kratkih filmova o dosadašnjim susretima Hrvatske katoličke mladeži, o pohodima pape Ivana Pavla II. Hrvatskoj, te spotovima pjesama vezanih uz dolazak Svetoga Oca. Pred okupljenima je prikazan i Biblijski ples Mladih s Krka, Ples Maske te svjedočanstva vjernika.

Nacional

Алојзије Степинац
Из Википедије, слободне енциклопедије
Edit-find.svg    Овај чланак или поглавље не цитира изворе, тако да постоји вероватноћа да су неке информације изнете у овом чланку нетачне.
Можете помоћи Википедији уносећи одговарајуће референце.
Алојзије Степинац

Надбискуп загребачки и кардинал Блажени Алојзије Степинац
Надбискуп загребачки и кардинал Блажени Алојзије Степинац
Датум рођења:    8. мај 1898.
Место рођења:    Крашић (Аустроугарска, данас Хрватска)
Датум смрти:    10. фебруар 1960.
Место смрти:    Крашић (ФНРЈ, данас Хрватска)
Алојзије Степинац (крајње десно), у септембру 1944, на сахрани председника сабора Марка Дошена.[1]

Алојзије Степинац (8. мај 1898. Крашић - 10. фебруар 1960 Крашић) је био загребачки надбискуп и кардинал. Југословенске власти су га 1946. године осудиле за сарадњу са усташама, након чега је провео остатак живота у кућном притвору и у затвору.
Садржај
[сакриј]

    1 Младост Степинца и рат
    2 Степинац као свештеник
    3 Надбискуп Загребачки за време Другог светског рата
    4 Суђење Алојзију Степинцу
    5 Затворски дани и смрт
    6 Беатификација и култ Степинца
    7 Референце

[уреди] Младост Степинца и рат

Алојзије Степинац је рођен 8. маја 1898. године у Крашићу, близу Загреба, у веома имућној сељачкој породици. Његов отац Јосип имао је дванаесторо деце и то четворо из првог и осморо из другог брака. Алојзије је основну школу завршио у родном месту, гимназију у Загребу. Кад је завршио шести разред гимназије, ступио је у надбискупијски лицеј с озбиљном намером да се посвети свештеничком звању.

Врло брзо је позван у војску 1916. године. У скраћеном року је могао положити осми разред и матуру, па је затим отпутовао у Ријеку у свештеничку школу. Убрзо се, као новопечени официр нашао на италијанском фронту, али његова војничка каријера убрзо је приведена крају рањавањем у борбама на Сочи и Пијави.

Многи Степинчеви биографи помињу његову официрску разборитост и храброст, међутим, не постоје материјални докази за такве тврдње. Током Првог светског рата, његови родитељи нису имали никаквих вести о њему. У Крашић је стигла вест да им је син погинуо негде у Србији и послате су им његове ствари. Степинац је заправо био заробљен и одведен у италијанско заробљеништво. Одатле је успео да побегне и да се прикључи српској војсци као добровољац на Солунском фронту, где је остао до пролећа 1919. године, када је демобилисан у чину подршкучника. Исте године Степинац се уписао на Агрономски факултет у Загребу. Током студија учланио се у академско католичко друштво Домагој. На студијама је остао свега годину дана након чега се вратио на имање свог оца где је неколико наредних година радио. Степинац је ту упознао и своју велику љубав, учитељицу Марију Хорват, коју је на крају запросио, међутим, иако је испрва прихватила брачну понуду, Марија Хорват се касније предомислила и вратила му веренички прстен.
[уреди] Степинац као свештеник

Како се то догодило да осети у себи жељу да постане свештеник, може се само нагађати; углавном, он се 1924. године обрео у Риму, по препоруци ректора Загребачког сјеменишта др. Јосипа Лончарића. Ту је на папском свеучилиштву Грегоријани, добивши америчку стипендију, завршио након седам година филозофију и теологију и урадио два доктората. Ту је научио да говори и пише италијански, француски, немачки и латински. По повратку у Загреб, млади језуитски штићеник бива примљен у надбискупску канцеларију а затим је именован и за церемонијара надбискупа др Анте Бауера.

Убрзо је тешко оболели надбискуп Бауер затражио од Ватикана да му се додели коадјутор с правом наследства на загребачкој надбискупској столици. Степинац је био у Хрватској потпуно непознат. Предлог да то буде управо Алојзије Степинац, а затим и одлука - одјекнули су на Каптолу као потпуно изненађење. Озбиљне критике конкурената, па и осталих чланова високог католичког клера, биле су упућене југословенском епископату као и ватиканским личностима, пре свега Пију XI и његовом великом секретару Марији Пачелију, будућем папи Пију XII. Међутим, све се на томе и завршило, јер је Ватикану изгледа требао млад и одлучан борац, који ће бити у стању да одговори захтевима клера. Тако је Степинац још за живота Бауера постао шеф епископата, 28. маја 1934. године. После смрти Бауера, млади Степинац је преузео управу Загребачке надбискупије 7. децембра 1937. Биографија Степинца је умногоме помогла да се сав посао око његовог наименовања брже обави. Како је у то време тражена сагласност југословенске владе око његовог наименовања, краљ Александар се сложио знајући да је Степинац био добровољац на солунском фронту, сматрајући да је то и израз његовог југословенског опредељења. Степинчево добровољаштво се после овога више никада неће помињати, чак ће се тврдити да то није тачно.

Као загребачки надбискуп, Алојзије Степинац се оштро супроставио одбијању Краљевине Југославије да потпише Конкордат са Ватиканом, па се окреће ка хрватској опозицији. Нарочито је био огорчен на пробританске официре који су били противни приступању Југославије Тројном пакту, који су у Београду извршили државни удар и збацили намесништво кнеза Павла.
[уреди] Надбискуп Загребачки за време Другог светског рата
Маузолеј Степинца у загребачкој катедрали.

Загребачки надбискуп Алојзије Степинац је од првих дана здушно благословио стварање "католичке државе", како је он често називао НДХ. 12. априла 1941. године састаје се са генералом Славком Кватерником, по проглашењу НДХ.

Надбискуп Степинац се први пут састао са Антом Павелићем одмах по његовом повратку 16. априла 1941, четири дана након проглашења НДХ. и изразио пуну подршку Усташкој новооформљеној држави.

Загребачки надбискуп др Алојзије Степинац је на Ускрс 1941. године поново објавио формирање НДХ и том приликом је у име Ватикана благословио усташког поглавника Анту Павелића. Тада је, између осталог, рекао: „Док Вас ми срдачно поздрављамо као главу НДХ, ми молимо Бога Звезда да да свој небески благослов Вама, вођи нашег народа“. Већ 28. априла 1941. године Степинац је написао "пасторално писмо" у коме је позвао своје свештенство да подржава и брани нову католичку државу Хрватску.

Одмах по освајању власти, Усташе крећу са остваривањем својих планова ликвидације српског становништва, с чиме је Степинац био упознат, јер су се егзекуције изводиле јавно.

Степинац је, уз сагласност и под надзором опата Јосипа Рамира Марконеа, папског легата у НДХ, сазвао нову Бискупску конференцију у Загребу од 17. до 20. новембра 1941. која је била посвећена прелазима грчко-источњака у католичку веру. Степинац је у тим покрштавањима наводно видео спасавање Срба, Јевреја и Рома од усташког ножа.

Алојзије Степинац у писму папи Пију XII у писму од 18. маја 1943. године наводи да је У НДХ покрштено око 250.000 православних Срба. Покрштавање је вршено насилно, јер многи Срби нису имали избора, могли су или да буду покрштени или да буду убијени. Доста их је, чак, побијено и после покрштавања.

Степинчево обраћање поводом усташких покоља догодило се почетком 1943. Тада су за одмазду усташе стрељале 30 сељака из његовог родног села Крашић, међу којима и његовог брата Максима, а да то Степинац није знао. Степинац је говорио на проповеди у загребачкој катедрали и подигао глас против оваквих злочина. Ови протести су према документима били под притиском Ватикана који је 1943. већ претпостављао исход рата, тј. пораз сила осовине. Из Ватикана се преко Степинца гурала идеја да се у Хрватској касније смени усташка власт и доведе на власт Мачеков ХСС, и да тако Хрватска (као наводно антифашистичка земља) задржи границе НДХ.

Надбискуп Степинац је био потпуно свестан постојања концентрационог логора Јасеновац, али се о томе није јавно противио. Како се ближио крај рата, Степинац је највише зазирао од победе комуниста, па се зато у потпуности сложио са Павелићевом линијом. Није желео да бежи, већ је остао у Загребу. Одмах по ослобођењу Загреба, Тито је стигао и љубазно разговарао са челницима католичке цркве 2. јула 1945. Тито је при том обећао да нова власт ништа неће направити без договора с црквом. Овим разговорима присуствовао је и Владимир Бакарић. Толерантни однос између нове власти и католичке цркве био је краткотрајан. Нарочито су почели да избијају проблеми око секуларизације црквених добара и укидање веронауке по школама.
[уреди] Суђење Алојзију Степинцу

Алојзије Степинац је први пут ухапшен 17. маја 1945. Био је притворен у Млинарској улици, где се својевремено налазио Усташки затвор из времена рата. Саслушање и притвор су трајали до 3. јуна 1945. када је Степинац пуштен на слободу. Дан касније, Степинац и Тито су водили дуг телефонски разговор, кога је Степинац коментарисао као: „Разговарали смо мушки.“ Тито и Степинац се нису ни око чега сложили. Степинац јавно критикује власт јер одузима имовину католичких свештеника и неке протерује. Односи са властима се још више заоштравају. Алојзије Степинац је са својим бискупима протестовао у пастерском писму од 20. септембра 1945, где исказује замерке државе према цркви. Степинац се тада налази у процепу, јер с једне стране требао је попуштати у односу на државну власт, а с друге стране, није желео одвајање католичке цркве од Ватикана. Односи Степинца и нове власти се још више компликују јула 1946. Тада је Степинчев стан био под блокадом и он је држан у некој врсти кућног притвора.

Степинац је могао да се извуче само да је подржао нову комунистичку власт у Хрватској.

Степинац ово није учинио, већ је наставио критику власти. Ухапшен је по други пут 18. септембра 1946. Изведен је пред Врховни суд НР Хрватске.

Суђење Алојзију Степинцу и осталој петнаесторици, међу којима су били и Ерих Лисак и Иван Шалић, одржано је Пред Већем Врховног суда НР Хрватске од 9. септембра до 11. октобра 1946. у дворани фискултурног училишта у данашњој Ткачићевој улици у Загребу.

Суђењу је председавао др Жарко Вимпулшек, чланови већа су били: др Антун Церинец, Иван Полдругач и Иван Пиркер; оптужницу је заступао Јаков Блажевић, а записничар је био др Анте Петровић. Алојзија Степинаца је бранио загребачки адвокат Здравко Политеа, који је својевремено заступао и Тита на "бомбашком процесу".

У најкраћем, Степинац је оптужен због сарадње с врхом усташке државе, сусрета с Павелићем и другим усташким часницима, за прекрштавање десетине хиљаде Срба, за подстрек који је Усташама пружао католички клер, за говоре у којима подстиче на молитву за Павелића и противнародног деловања након рата. Бранио се ћутањем. На крају саслушања 3. октобра, Степинац је прекинуо ћутање и одржао свој велики говор. Степинац је прекрштавање Срба називао неисправним изразом, јер се ради о верском прелазу већ крштених људи. У завршној речи, Степинац је поновио да је на све оптужбе невин, те да ће историја оценити његов рад.

Пресуда је донесена 11. октобра 1946. Само су Лисак и Шалић осуђени на смрт, а сви остали на временске казне.

Алојзије Степинац је осуђен на казну затвора с присилним радом у трајању од 16 година, губитак политичких и грађанских права у трајању од 3 године, касније му је казна преиначена на кућни притвор у родном Крашићу на Жумберку.
[уреди] Затворски дани и смрт

После изрицања пресуде, Алојзије Степинац је одведен на издржавање казне у затвор Лепоглава. Ту је остао све до 6. децембра 1951. Гласови огорчења стизали су са различитих страна. За пуштање на слободу Степинца највише су агитовали римокатолички великодостојници, хрватски писци и књижевници. У таквим околностима Титова власт је попустила.

Тако је у име комунистичке власти Степинца у Лепоглави обишао др Владимир Бакарић већ у марту 1947. Молио га је да потпише већ састављену молбу председнику Југославије Титу за помиловање, уверавајући га да ће одмах бити пуштен на слободу и послат у иностранство. Алојзије Степинац је то одбио. Чак је захтевао да се обнови процес, али не у комунистичком судству. У међувремену је због лошег здравственог стања интерниран у родни Крашић где су га до смрти чували чувари испред куће. Стигли су нови кораци Ватикана. Папа Пије XII је 29. новембра 1952. године именовао 14 нових кардинала, а међу њима и надбискупа Степинца. Југославија је одговорила противмером тако што је прекинула све дипломатске односе са Светом Столицом 12. децембра 1952. године.

У заточеништву у Крашићу почео је неочекивано да поболева. Сваки дан се осећао све горе и горе. Чак су се појавила и нагађања да је у затвору трован. Лекари су нашли да болује од врло ретке болести, абнормалног повећања еритроцита. Није било лека овој болести. Умро је 10. фебруара 1960. у свом породичном дому.

Тело Алојзија Степинца је по канонском обичају сахрањено у Загребачкој катедрали. На церемонији је све најбоље о њему говорио песник Луцијан Кордић.
[уреди] Беатификација и култ Степинца
Unbalanced scales.svg    Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена.
Молимо Вас да погледате страницу за разговор овог чланка.

Чим је на власт 1990. године дошла партија председника Фрање Туђмана, хрватска Католичка црква у њој је пронашла савезника, а тиме су се обновиле и шпекулације о насилној смрти кардинала Степинца.

Суђење и читав процес против Степинца проглашен је монтираним процесом против хрватског народа и римокатоличке цркве од стране комуниста. Долази до издавања великог броја књига и публицистичких дела о Степинцу.

Почело је да се прича да су надбискупа, тачно 1.864 дана тровали чајем од олеандра иако је обдукција после Степинчеве смрти 1960. године показала да је надбискуп умро од последица тешке упале бубрега. 1993. године је направљена нова обдукција и довела до наводно фрапантних открића. Један од најморбиднијих навода је гласина да приликом друге аутопсије у телу није било срца.

Тражени су многи детаљи из живота да би се личност Алојзија Степинца уздигла на пиједесталу мученика вере.

Појавиле су се и приче како је Степинац учествовао у спашавању Јевреја од Холокауста.

И поред објективне одговорности за злочине у Другом светском рату папа Јован Павле II га је 1998. године прогласио “блажеником”, што је први корак ка проглашењу за свеца.


Izvor http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%BE%D1%98%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86

Koga boli k...c?!

Kako koga? Pa Boru i njegove sunarodnike. 

Није лепо да се врховни злочинац шета Србском земљом!

Hang the Pope hang the Pope hang the Pope
Hang the Pope hang the Pope hang the Pope
Hang him with a fucking rope

Let's go to the Vatican, get him out of bed
Put the noose around his neck and hang him till he's dead
Hang the Pope hang the Pope hang the Pope

ANALIZA PORUKA svetog Oca i Ive Josipovića: Nisu se htjeli tek svidjeti nego su i branili stavove

Autor: Inoslav  Bešker

‘Najviše će odjeka imati ideja Ive Josipovića o Hrvatskoj koja, oslonjena na svoje kršćanske korijene, želi biti velikodušna u opraštanju prema svojim susjedima’

ZAGREB - Humanizam je zapravo bio zajednička tema s varijacijama predsjednika Ive Josipovića i pape Benedikta XVI u njihovim javnim istupanjima u prvom prijepodnevu Papina dvodnevnoga pastirskog pohoda u Hrvatsku.


Josipović je, podsjetivši da nije vjernik, promicao laički humanizam koji s kršćanstvom ima mnoge zajedničke točke, a Papa se zauzeo za vjeru, za nazočnost Božju u svijetu, za zbiljski humanizam koji ovisi o prisustvu Božjem, naglasivši da humanizam cvate samo ako je čovjek Božja slika i prilika, ako je temeljen na vjeri u Bog a ne na humanizmu bez Boga koji smatra “apstraktnim“.
Iznenađujuća poruka

Josipović je priznao povijesnu ulogu Svete Stolice u međunarodnom priznanju Hrvatske. Dio njegovih birača jamačno se naježio kad je Predsjednik priznao Crkvi da je čuvala hrvatsko nacionalno biće i domoljublje nasuprot jednoumnim komunistima. Ipak, najviše će odjeka imati Josipovićeva ideja o Hrvatskoj koja, oslonjena na svoje kršćanske korijene, želi biti velikodušna u opraštanju svojim susjedima. Nije to bio dijalog toliko s nazočnim Benediktom XVI koliko s već pokojnim i blaženim Ivanom Pavlom II i onim što je Hrvatima uglavnom uzalud govorio na Hipodromu. Zanimljiv je paradoks da neke od ideja pokojnog Pape nalaze lakše odjek u političara koji se ne priznaje vjernikom nego u mnogih koji se vjernicima grade.

Taj paradoks Josipović je efektno poentirao riječima: “Makar nisam vjernik, u dubini svojih uvjerenja dijelim s vjernicima iste vrijednosti. Stoga sam i u temelje svoje unutarnje politike postavio pravdu i pravednost, a u temelje svoje međunarodne politike oprost i pomirenje među narodima.”
Osuda individualizma

U pozdravu na aerodromu - po svojoj prirodi protokolarnome i usmjerenome državi više nego puku i vjernicima, kojima će se još imati i te kako prilike obraćati - Benedikt XVI ipak nije propustio osuditi individualizam „koji pogoduje shvaćanju života bez obveza u neprestanom traženju 'prostora privatnosti'" i pozvati na „zauzimanje u promicanju temeljnih moralnih vrijednosti, ukorijenjenih u društvenom životu i identitetu staroga kontinenta“, što je samo bio drukčiji način da se govori o kršćanskim vrijednostima i o temeljnim prirodnim zakonima, koje Katolička crkva vazda vidi u Desetorim zapovijedima, a prethodni i sadašnji Papa to su posebno naglašavali .

Ipak, ako se gledaju politički akcenti, u načelu zanimljiviji političkim novinama, valja spomenuti veoma direktna Papina gledišta izražena u avionu koji ga je nosio u Hrvatsku i koja su se veoma brzo našla na internetskim stranicama Svete Stolice.

Jutarnji

Vrlo zanimljiva razmena poruka. S jedne strane Josipović faktički priznaje uticaj Pape na stvaranje hrvatske nacije kroz podršku asimilacije unijata Srba, Talijana, Mađara i Nemaca, a s druge strane papa prvi put traži nešto zauzvrat od Hrvatske a to je povećanje nataliteta.

Papa Benedikt XVI u Hrvatskoj


Autor: Portal Jutarnji.hr, Snježana Pavić

Oko 300 tisuća vjernika okupilo se na svečanom euharistijskom slavlju na Hipodromu

<<<< NOVO - 11:30 - Papa Benedikt XVI. u svojoj je propovjedi na misi na zagrebačkom Hipodromu pozvao na zabranu pobačaja. Na misi održanoj povodom susreta hrvatskih katoličkih obitelji, poručio je da je uz riječ same Crkve, vrlo važan stav i zalaganje katoličkih obitelji, “posebno kao potvrda nepovredivosti ljudskoga života od začeća do njegova prirodnoga skončanja, što je jedinstvena i nezamjenjiva vrijednost obitelji utemeljene na braku i na potrebi zakonskih odredbi koje bi podupirale obitelji u zadaći rađanja i odgoja djece”.

Papa je pozvao obitelji da se odupru sekularizaciji i širenju vrijednosti potrošačkog društva koje u drugi plan guraju vrijednosti života i istinskog zajedništva. Pozvao je obitelji da se trajno obavežu da će djecu učiti moliti i da mole zajedno.

Obitelj se kao “temeljna ljudska stvarnost” danas suočava s teškoćama i prijetnjama, pa stoga ima i posebnu potrebu da se evangelizira i podrži. U današnjem su društvu više no ikad potrebne uzorne kršćanske obitelji, rekao je, no nažalost, posebno u Europi, širi se sekularizacija koja “Boga života gura na rub te donosi rastuću razjedinjenost obitelji”.

- Apsolutizira se sloboda bez odgovornosti za istinu, i njeguje se kao ideal individualno dobro preko potrošnje materijalnih dobara i površnih iskustava, ne vodeći računa o kvaliteti odnosa s osobama i o najdubljim ljudskim vrijednostima. Ljubav se svodi na sentimentalni osjećaj i zadovoljavanje nagonskih poriva, bez nastojanja da se stvore trajne emocionalne veze - kritizirao je Papa i pozvao sve da se odupru tom mentalitetu.

Papa je također pozvao mlade da ne žive zajedno prije braka ili, još gore, da ostaju u vanbračnoj vezi.

- Drage obitelji, budite hrabre! Ne popuštajte sekulariziranom mentalitetu koji nudi suživot kao pripravu ili čak kao zamjenu za brak. Pokažite da je moguće ljubiti poput Krista, bezrezervno, da se nije potrebno bojati brige za drugu osobu, radujte se očinstvu i majčinstvu! Otvorenost životu znak je otvorenosti prema budućnosti, pouzdanja u budućnost - poručio je papa vjernicima zemlje u recesiji, ističući da je dobro obitelji istodobno i dobro Crkve.

10:50 - Benedikt XVI. pozdravio je i zahvalio okupljenima na hrvatskom jeziku, te nastavio propovijed na latinskom, uz naknadni svećenikov prijevod na hrvatski. Misi prisustvuju predsjednik Ivo Josipović uz suprugu Tatjanu, premijerka Jadranka Kosor i predsjednik Sabora Luka Bebić.

10:35 - Blagoslovom pape Benedikta XVI. "Mir vama" počelo je misno slavlje u povodu obilježavanja Prvog nacionalnog dana hrvatskih katoličkih obitelji. Na oltaru se nalazi kip Majke Božje Bistričke, uz 1100 svećenika, crkveni zbor s oko 600 osoba te puhački orkestar Hrvatske vojske. Na slavlju se vide transparenti "Papa mi te volimo", "Uvijek vjerna Hrvatska", itd. Osim iz Hrvatske, na Hipodromu su se okupili vjernici iz okolnih zemalja - BiH, Slovenije, Italije, Austrije, Mađarske, Njemačke, Nizozemske...

10:25 - Zagrebački nadbiskup Josip Bozanić u svom je govoru pozdravio papu Benedikta XVI. i poželio mu dobrodošlicu, istaknuvši kako ga je Hrvatska dugo čekala. Bozanić je podsjetio da je na Hipodromu održana misa tijekom prvog posjeta pokojnog pape Ivana Pavla II., kojeg je sadašnji papa Benedikt XVI. nedavno beatificirao. Također, nadbiskup Bozanić podsjetio je i na povijesnu bliskost Hrvata i Vatikana, kao i ulogu obitelji, koja je, kako kaže Bozanić, "najsvetija ustanova zdravoga društva".
VEZANE VIJESTI
Vijesti

"Ovaj susret kruna je tih nastojanja i ujedno poticaj na novi zamah u zalaganju za obitelj kao najsvetiju ustanovu zdravoga društva. Sveti Oče, uvjereni smo da će Vaša prisutnost i Vaša riječ biti ohrabrenje svim obiteljima, osobito onima koje trpe, kao i svima mladima kojima se, po daru života u kršćanskoj obitelji, povjerava odgovornost za budućnost Crkve i društva", rekao je Bozanić.

"Vama je poznat ovaj narod hrvatski, njegov mukotrpni hod tijekom povijesti, njegovi kršćanski korijeni i plodovi. Uvijek ste pokazivali koliko cijenite hrvatske vjernike. Susretali ste ih na životnim putovima na kojima su svjedočili o privrženosti Crkvi, Majci Božjoj i Petrovim nasljednicima", kaže Bozanić.

10:00 - Oko 300 tisuća vjernika okupilo se na svečanom euharistijskom slavlju na Hipodromu. Procesijom svećenika i biskupa počela je procesija.

09.35 - Papa Benedikt XVI. došao je na Hipodrom u svom papamobilu. Vjernici, među kojima brojne obitelji s djecom, Svetog su Oca dočekali pjesmom, pljeskom i mahanjem zastavicama. Papa je blagoslivljao okupljene. U jednom trenutku je zastao, uzeo u naručje dvije bebe, i također ih blagoslovio.

Vjernici su se tijekom noći, unatoč povremenoj kiši, počeli okupljati na Hipodromu gdje je od 3 sata ujutro počelo molitveno bdijenje kao pretprogram za misu koja je zakazana za 10 sati. Dolazaka pape Benedikta XVI. na Hipodrom očekuje se oko 9.30.

Od 3 do 4.30 trajala je Služba svjetla koju su predvodili svećenih i šest hrvatskih obitelji. Molila su se radosna otajstva krunice te čitali odlomci iz evanđelja, te govora pape Ivana Pavla II. i Benedikta XVI.

Od kraja Službe svjetla do 7 sati ujutro nastupao je mješoviti obiteljski zbor i VIS.

Od 7 pa do 8 sati na programu je poetsko-glazbeni recital autora i redatelja Renea Medvešeka, dok je od 8 do 9 sati predviđen završni molitveni dio.

Jutarnji

Ovo je rezime govora kojim se papa obratio vernicima

Samo u katolickoj crkvi krvolok moze da bude svetac