Посета Медведева Београду: Догађај политичког ризика

Највећа очекивања од посете Медведева имају руска страна, проруски део српске опозиције и антируски кругови, који прижељкују да Тадића истерају на чистац у опредељењу између Русије и Запада

Poseta Medvedeva Beogradu: Događaj političkog rizika

Три недеље уочи посете руског председника Димитрија Медведева Србији припреме за тај догађај се захуктавају, али и тензије које би ту посету могле да учине контроверзном.

Због тога се очекује да, због прецизирања спорних питања уочи посете Медведева, у Москву наредних дана отпутује шеф српске дипломатије Вук Јеремић. То, међутим, неће бити довољно, него ће неколико дана пре Медведева у Београд допутовати руски министар за ванредне ситуације Сергеј Шојгу, кога су Медведев и руски премијер Владимир Путин редовно слали у Београд када би се између две престонице појавило неко спорно питање.

Како Стандард сазнаје из дипломатских извора у Београду, планирано је да Медведев у Београд дође на обележавање годишнице ослобођења српске престонице и да остане чак два или три дана.

ЗАБРИНУТА ВЛАСТ Иако званичници у Београду очекују посету Медведева као потврду добрих односа са Русијом, коју председник Србије Борис Тадић оцењује као један од четири српска спољнополитичка стуба, неки њени могући аспекти учинили су и да власт у Београду буде забринута.

Пре свега, посета Медведева на једном јавном скупу у Србији (обележавању годишњице ослобођења Београда), где ће га окупљени грађани Србије вероватно топло поздравити, могла би да покаже како Русија у српској јавности има много већи утицај него што би то желела и српска власт и, посебно, западне силе, које ће пажљиво пратити њен ток и ефекте.

Са друге стране, та посета могла би да буде нека врста контрапункта посети америчког потпредседника Џозефа Бајдена, који је у Београду био у априлу ове године.

Том приликом, због безбедности Бајдена, улице Београда биле су испражњене, тако да би топао дочек Медведева могао да покаже како грађани Србије далеко више вреднују сарадњу са Русијом него са САД.

Иако се о томе не изјашњавају јавно, неки у српској влади верују да би та демонстрација била ударац претежно прозападној политици српске владе и да би могла да понуди нову енергију владиним противницима у земљи.

Истовремено, чини се да је руска страна и сама свесна огромних потенцијала утицаја које би у српској јавности могла да оствари посета Медведева српској јавности.

ИМЕНА УЛИЦА Иако се руска страна, за разлику од неких западних амбасада, годинама пре уздржавала од непосредног утицаја на српску унутрашњу политику, чини се да је уочи посете Медведева на путу да пређе ту границу.

Наиме, руски амбасадор Александар Конузин је у серији интервјуа и ауторских чланака у српским медијима јавно захтевао од српских званичника да српским улицама врате имена маршала Толбухина и генерала Жданова. Реч је о војсковођама Црвене армије који су октобра 1944. године водили акцију ослобођења Београда од Немаца.

Тим двема улицама промењени су називи 1997. године, када су вођење Београда преузеле прозападне странке са тадашњим градоначелником Зораном Ђинђићем на челу.

Конузин се није на томе зауставио, него је рекао у ауторском тексту дневном листу Данас да је Црвена армија ослободила Београд. Историјски гледано, то је углавном тачно, али та врста подсећања у владајућем Београду није доживљена као врхунац дипломатског такта, већ нека врста демонстрације.

Део српске јавности осудио је иницијативу Конузина као мешање у унутрашње ствари, док су је други подржали верујући да је враћање имена руских војсковођа улицама потврда антифашистичког курса Србије.

У власти, међутим, ова иницијатива доживљена је контрадикторно. У круговима блиским влади ових дана се могло чути да враћање имена није проблематично колико јавна иницијатива руског амбасадора.

Уколико би власт удовољила његовом захтеву, тврде они, у прозападном делу јавности и међу западним амбасадама могао би да се створи утисак повећане сервилности Београда према Москви.

МЕДВЕДЕВ И ОПОЗИЦИЈА Ту нелагоду употпуњавају све гласније незваничне најаве да би Медведев током своје посете желео да се, осим са највишим представницима власти, сретне и са неким опозиционим лидерима у Србији.

Због тога је, тврди се у власти, амбасадор Конузин прошле недеље у одвојене посете примио Томислава Николића, Војислава Коштуницу и Драгана Тодоровића. У београдској власти се страхује да би таква посета Медведева могла да буде окидач уједињавања српске опозиције, која до сада није налазила заједнички језик ни око најједноставнијих питања.

Тај утисак употпуњава чињеница да је Путинова странка Јединствена Русија потписала пре десетак дана у Москви споразум о сарадњи са странком Томислава Николића, најснажнијег Тадићевог конкурента, и да одраније има исти споразум потписан са Коштуничином ДСС.

На крају, посета Медведева долази у тренутку када се у Србији после неодржане геј параде и убиства француског навијача заоштрава полемика између владајућих прозападних странака и десно оријентисаних странака и невладиних организација.

Десница, која се налази под снажним притиском власти, могла би, процене су, да искористи посету Медведева да узврати ударац и нанесе ударац прозападном курсу владе.

Све се то догађа у тренутку када између Србије и Русије постоји неколико спорних питања, пре свега српског војног приближавања Атлантском пакту и актуелне кампање којој су у делу српских медија изложене руске компаније које послују у Србији.