Ако је неко спреман да плати добиће, само ја не видим да сам говорио о Русији која је дошла да помогне овде, већ о руским добровољцима. Добро јеси малко глуп, али сад ћеш ваљда скапирати.



Мало си контрадикторан изгледа.

Voren Cimerman (tadašnji ambasador SAD u Jugoslaviji)reko Aliji Izetbegoviću povuče potpis sa Kutiljerovog plana za Bosnu,  jer može dobije više od onoga što mu je nudio taj plan koji su prethodno prihvatile sve strane. Posle je krenulo ubijanje, a na Balkanu je taj proces teško zaustavljiv, posebno kad se toga dovate "Četnici, Ustaše i Balije".

Zbog čega je Bajden dolazio ? Koliko je međudržavnih Ugovora parafirao ( odneo Obami da ih on potpiše ) prilikom svoje posete ? Samo broj tih Ugovora uporedi, pa će ti biti jasno.

To što ti smatraš da je zajam loš, nije od značaja.
Inače...uvek su zajmovi od država povoljniji od onih koje daje bilo koja finansijska organizacija. Međutim, obično uz takve zajmove idu uslovi koji nisu ekonomski...već politički.
Mi zato i tražimo zajmove od onih država sa kojima nemamo različite političke stavove zbog kojih bi nas mogli sutra ucenjivati ti davaoci zajma. Sa državama od kojih tražimo zajmove nemamo neslaganja oko toga gde su granice Srbije...

1. Sv. rat je dobijen zaslugom, pre svega, Vojske Kraljevine Srbije.
Pre probijanja Solunskog fronta, krajem avgusta 1918. godine je slična operacija sa istim ciljem započeta i na zapadnom frontu.

Evo malo istorije :
Pošto je sacuvala moralnu snagu i ojacana sa više od 20.000 jugoslovenskih boraca, od kojih su Srbi iz Austrougarske sacinjavali više od 80 odsto dobrovoljaca, svesna pravednosti svoje borbe, srpska vojska je bila spremna za najvece podvige.

Pred pocetak ofanzive, snage u ljudstvu su bile izjednacene. Bugari i Nemci, dakle, neprijatelji, imali su 626.000 ljudi, a saveznici 628.000. Saveznici su bili nadmocniji jedino u artiljeriji i avijaciji, medutim pošto su bugarsko-nemacke snage bile kordonski razvucene bez jacih rezrvi u pozadini, usvojen je srpski projekat za izvršenje proboja sa srpskog dela fronta, cija se osnovna ideja zasnivala na strategijskom iznenadenju neprijatelja.

U istorijskim analima ostala je na istaknutom mestu zapisana i ova izjava admirala Lakaza, komandanta francuske Sredozemne flote: ''Srbija se uzdigla medu najvece nacije i cini mi cast što sam na obalama Jadrana prikupio tu divnu vojsku, za koju je neprijatelj mislio da je zauvek uništena. Srecan sam što sam joj mogao pomoci da se reorganizuje neverovatnom brzinom, da bih je potom prevezao na Solunski front, gde je ona zadala odlucujuci smrtonosni udarac neprijateljskim armijama.''

Naredba vojvode Mišića :
"Svi komandanti, komandiri i vojnici treba da budu prožeti idejom : od brzine prodiranja zavisi ceo uspeh ofanzive. Ta brzina je u isto vreme i najbolja garancija protiv iznenadenja od strane neprijatelja, jer se njome postiže rastrojstvo neprijatelja i potpuna sloboda u našim dejstvima. Treba drsko prodirati bez pocinka, do krajnjih granica ljudske i konjske snage.
Junaci, napred u Otadžbinu!"

U ranim jutarnjim casovima, 14. septembra 1918., pocela je snažna artiljerijska paljba po neprijateljskim položajima, koja je trajala puna 22 casa. Topovska rika i zaglušujuce eksplozije granata koje su razarale bugarske prepreke, zaklone i skloništa, stvarale su utisak "kao da se planine ljuljaju", kako je zapisano u dnevniku jednog od ucesnika bitke.

U pocetnom jurišu pešadije pun uspeh postigla je samo Šumadijska divizija, koja je za manje od jedog casa zauzela prvu liniju rovova na nepristupacnom Veterniku • Kada je front probijen, bugarski kralj je rekao: "Ovo je kraj svih nas"

Bugari su na tom pravcu imali dva puka i snage su bile gotovo izjednacene. Opisujuci te borbe, bugarski general Nedev rekao je da su bugarski pukovi pružili snažan otpor i da su se borili "na bajonet", ali da ipak "nisu mogli zaustaviti Srbe". Izlažuci dalji razvoj borbe nakon što je Šumadijska divizija zauzela prve utvrdene bugarske položaje, bugarski general je nastavio: "...branioci slomljeni i spreceni vatrom, nisu mogli da se suprotstave napadacima, i Srbi su na tom sektoru, pretrpevši neznatne gubitke, postali gospodari njihovih položaja".

Oduševljen cvrstinom srpskog vojnika maršal Franše d'Epere je, izmedu ostalog, rekao:
"To su seljaci, skoro svi. To su Srbi tvrdi na muci, trezveni, skromni, nesalomivi. To su ljudi slobodni, gordi na svoju rasu i gospodari svojih njiva... Ali, došao je rat. I, eto, kako su se namah za slobodu zemlje ti seljaci, bez napora, pretvorili u vojnike najhrabrije, najistrajnije, najbolje od svih. To su te sjajne trupe, stvorene od izdržljivosti i poleta, zbog kojih sam gord što sam ih ja vodio, rame uz rame sa vojnicima Francuske, u pobedonosnu slobodu njihove otadžbine..."

Za tri dana Srbi su osvojili neprijateljska utvrdenja na Veterniku, Dobrom polju, Sokolu i Kozjaku i prodrli u slobodan operativni prostor. Za naredna tri dana srpske armije izbile su na Vardar i Drensku planinu i tako dovršile strategijski prodor Solunskog fronta, napravivši brešu u neprijateljskom rasporedu u dubini 50 i širini 40 kilometara.

Mada su vec tada, kako je pisao general Franše d'Epere "zvonici Budimpešte bili na vidiku", saveznicke snage su još stajale na svojim starim položajima. Srbi su uzaludno tražili da se vec jednom pokrenu napred, jer su bokovi srpske vojske bili dosta ugroženi. Procenjujuci da je velika pobeda na pomolu srpska Vrhovna komanda je, uprkos nedopustivoj pasivnosti saveznickih snaga, odlucila da bez zastoja produži ofanzivu. Kada se Druga srpska armija pojavila ispred Štipa, a Prva armija izbila na Vardar kod Velesa, bugarska vlada je shvatila da je rat izgubljen, pa je odlucila da uputi parlamentarce u Solun da zatraže mir. Tada su i saveznicke snage sa svojih položaja krenule napred.
Dok su bugarski parlamentarci putovali u Solun i vodili pregovore u saveznickoj Vrhovnoj komandi, srpske trupe, pomognute delovima francuske vojske, nastavile su gonjenje neprijatelja.

Vest o proboju Solunskog fronta i bugarskoj katastrofi snažno je odjeknula u celom svetu. Bugarski kralj Ferdinand je izjavio: "Ovo je kraj svih nas". Nemacka vrhovna komanda zatražila je od vlade da zbog nedoglednih posledica od sloma fronta u Makedoniji preduzme korake za okoncanje rata i uputi molbu za mir neprijateljskim vladama. Komentarišuci pobedu saveznickih trupa u Makedoniji, predsednik britanske vlade Lojd Džordž, zabeležio je u svojim memoarima reci pune nade: "Zora svice sa istoka".

Zanos pobede nije zaustavio trijumfalni marš srpskih armija. Pravilno procenjujuci zabunu i rastrojstvo u nemackim i austrougarskim štabovima i u želji da omete konsolidaciju novih neprijateljskih divizija na položajima kod Niša, srpska Vrhovna komanda naredila je svojim armijama da nastave gonjenje neprijatelja.

Prva armija produžila je pokret na sever i vec 2. oktobra oslobodila Gnjilane, 4. Vranje, 7. Leskovac i 9. oktobra se približila Nišu.
U meduvremenu, Druga srpska armija koja je do 7. oktobra zadržana na bugarskoj granici kao garant za izvršavanje uslova primirja, zapocinjala je pokret prema Velesu, radi prikupljanja i prodiranja prema Kosovu i Metohiji i gonjenja neprijatelja prema Drini.

Istocna francuska vojska nalazila se na prostoru Kicevo-Prilep, a britansko-grcka oko Strumice. Tako se Prva srpska armija sa svoje tri pešadijske, konjickom divizijom i francuskom konjickom brigadom, udaljila ispred ostalih saveznickih snaga 160 kilometara. Plašeci se da ne kompromituje sve dosadašnje uspehe, Franše d'Epere je zbog toga uputio oštro naredenje da Prva srpska armija obustavi svoj pokret ka Nišu.
Medutim, srpska Vrhovna komanda odobrila je vojvodi Bojovicu, kome je dodeljen najviši cin u srpskoj vojsci za uspehe u proboju Solunskog fronta, da zapocne operaciju oslobodenja Niša pre nego što neprijatelju stignu nova pojacanja sa zapadnog fronta, iz Ukrajine i Rumunije. Borbe za Niš trajale su tri dana. Iako je neprijatelj imao dva puta više vojnika i artiljerije, Prva armija je briljantno rešila ovu bitku u svoju korist i oslobodila Niš 12. oktobra. Ova pobeda narocito je Srbima bila draga zbog toga što je Niš bio ratna prestonica Srbije i što su je izvojevali protiv elitnih nemackih divizija, koje su doživele pravi slom.
Ovom pobedom put Berlin-Carigrad bio je prekinut.
Turska, odsecena od svojih saveznika, potpisala je kapitulaciju 30. oktobra.

Londonska štampa je isticala da je pobeda Srba na Balkanu dostojan takmac ostalim saveznickim uspesima. Srbija za koju je Kajzer rekao da više ne postoji, pokazala je da je još živa. "Dejli ekspres" je pišuci o uspesima srpske vosjke, isticao "da rezultat tih pobeda, koji narocito preteže, jeste taj da Srbi pobedonosno ulaze u svoju zemlju, što ce još jednom uciniti da Austrija zadrhti od ove vojske".

Poznati engleski vojni pisac Lidel Hart navodi da podvig u Makedoniji nije samo skrhao jedan stub Centralnih sila, vec je otvorio put za nadiranje ka austrijskoj pozadini. Nemacka vrhovna komanda izgubila je živce samo za nekoliko dana. Iako stanje na Zapadnom frontu nije bilo zabrinjavajuce, nacelnik štaba nemacke vrhovne komande Hindenburg i njegov pomocnik Ledendorf, uputili su 29. septembra zahtev vladi da traži primirje. Kraj Prvog svetskog rata, jednog od najkrvavijih u ljudskoj istoriji, bližio se kraju. Obavešten da su Bugari potpisali primirje u Solunu, Viljem Drugi je uputio telegram bugarskom kralju Ferdinandu pun žuci: "62.000 Srba odlucilo je ishod rata. Sramota!"

Ernest Deni, francuski akademik, izjavio je: "David je oborio Golijata. Srbija je imala snagu, hrabrost, srecu i slavu da Austrougarskoj nanese jedan od onih strahovitih udaraca od koga ne samo da se nije mogla oporaviti, vec su tim udarcem uzdrmani i sami temelji države".

U istoriji su zabeležene reci Kemala Ataturka, predsednika Turske Republike, koje je izgovorio prilikom prijema prvog srpskog poslanika po okoncanju rata:
- Srecan sam što primam predstavnika najhrabrijeg naroda na svetu. Srbina koji je potamnio slavu Sparte i okitio se lovorovim vencima.

A djeneral Gijoma, vrhovni komandant saveznickih vojski na Solunskom frontu, uputio je deneralu Bojovicu, nacelniku štaba Vrhovne komande ovo pismo 15. aprila 1918. godine:
"Srpske armije izvršile su u toku poslednjih dana nekoliko pocetnih operacija, u kojima su još jednom ispoljile svoje lepe i velike vojnicke osobine, koje su sigurna zaloga za buduce uspehe.
Narocito Šumadijska divizija, nedavno je na najsjajniji nacin pokazala svoju moralnu nadmocnost nad neprijateljem, otevši mu izvrsnim poletom jedno znacajno utvrdenje, ucinivši uzaludnim sve njegove protivnapade i utvrdivši se odmah na osvojenom zemljištu.
Cast mi je moliti Vas, da izvolite isporuciti hrabrim srpskim trupama moja cestitanja i izraze moga potpunog zadovoljstva za polet i istrajnost sa kojom su one tu skoro ispoljile svoju volju da vrše znacajnu ulogu u bitkama koje pocinju na svim frontovima.
Osim toga, da bih mogao nagraditi oficire i vojnike, koji su se narocito odlikovali u tim borbama, bicu veoma srecan da ih odlikujem francuskim ratnim krstovima i da potražim od Vlade odlikovanja za one koji su to narocito zaslužili i koje cete mi Vi predložiti..."

Još jednom :
''Obavešten da su Bugari potpisali primirje u Solunu, Viljem Drugi je uputio telegram bugarskom kralju Ferdinandu pun žuci: "62.000 Srba odlucilo je ishod rata. Sramota!"

A, onda ti dođeš i SEREŠ sa nekim zaslugama Amerike u 1. Sv. ratu...i kako je ona uticala na pobedu.
U vreme kada je Nemačka potpisala kapitulaciju, njene trupe su još cvrsto držale svoj front duboko na Francuskoj i Belgijskoj teritoriji. Dakle...nisu potpisali kapitulaciju zbog nepovoljnog ishoda na zapadnom frontu...

Lepo ti je već rečeno. Ti spadaš u onu kategoriju zaluđenih.








 

Клићо,

упорно шириш полуистине о догађајима из 1877/78.

Такође, нисмо МИ заратили са Америма, него они са нама.

Ima dosta Rusofila po forumu pa preporucujem citanje intervjua ruskog predsednika .
Ja nikad nisam cuo inteligentija shvatanja kod nekog politicara , mada upozoravam da nisu bas na klero-boljsevickoj partijskoj linij , cisto da ne bude razocarenja .

Вечерас Округли сто: "Традиција руског и српског антифашизма"

Српски сабор Двери, Удружење студената правног факултета Номоканон и Форум за економску, социјалну и културну сарадњу организују округли сто на тему: “Традиција руског и српског антифашизма”.
Овај догађај ће се одржати у Београду, у просторијама Верског
добротворног старатељства, Француска 31, са почетком у 20 часова.
На округлом столу ће учествовати:
- Проф. Др Смиља Аврамов, професор међународног права
- Проф. Др Славенко Терзић, научни саветник Историјског Института САНУ
- Петар Фролов, политички сарадник при руској амбасади.
Добро дошли!