Svirao na uvce Titu,
Kaundi, Miteranu. . .

Svirao je frulaš Voja Mitanović - i u Brestovačkoj banji i u Boru - i Titu i Kenetu Kaundi, u Francuskoj Miteranu...U čačanskoj Sevilji proglašen je za drugu frulu sveta, četvorostruki je prvak bivše Jugoslavije, a zakitio se i sa više od stotinu priznanja u Srbiji, Rumuniji, Grčkoj, Švajcarskoj, Bugarskoj, Zambiji, Francuskoj. Svuda su njegova vlaška kola, srpski Moravac i Kolubarski vez - i još ko zna koliko samostalno komponovanih muzičkih numera - oduševljavali i mamili salve aplauza.
   

Josip Broz

Zavoleo je frulu u 12, počeo da svira na takmičenjima s 15 leta, a danas proslavlja 65. godišnjicu frulaškog života i 80. rođendan. Prvi put se, pre 35 godina, uživo, muzički oglasio na Radio Boru i taj trenutak uvršćuje među najlepše. Na nedavnoj proslavi Radija svirao je u zanosu, a potom đuskao rokenrol i nadigravao se sa mladim novinarkama uz zvuke Bajaginih "Još godina sto".

- Frula me je održala. Mogao bih do zore, uz mali predah, da sviram. Repertoar je ogroman, ja i komponujem, a poznajem i muziku svih istočnoevropskih zemalja. Da nije tako, ne bih osvajao prve nagrade od Homoljskih motiva i sabora u Grljanu kod Zaječara do sabora posvećenog Savi Jeremiću u Ražnju i Crnorečja. Gde god odem - pobedim ili oduševim publiku. Takav sam, šta mogu - kao da se žali razigranog srca starina. To je uvideo i muzikolog Dragoslav Dević i zato ga, s pravom, "preporučio" da, s grupom naših umetnika, pre više godina, uveseli lično Miterana.
   

Fransoa Miteran

- Ne sećam se godina kad sam osvajao nagrade i priznanja, pa ni nastupa pred državnicima i ostalim visokim ličnostima. Nije to toliko ni važno, poznato je da je sve istina i da ima ko o tome da brine - veli popularni Vojče i pokazuje dve frule od kojih se nikad ne odvaja - one su dar Bore Dugića.
   

Kenet Kaunda

- Njih i kad spavam - čuvam k'o oko u glavi. Držim ih pod jastukom. Čim se zorom probudim, skuvam kaficu sebi i babi i polako vežbam - objašnjava ne skidajući pogled sa Žike Stanića, muzičkog sabrata - urednika u Radio Boru i najboljeg prijatelja.

Voja kazuje i onu drugu stranu života, kad je radio kao varilac, mašinbravar, električar... Imam ti ja, čoveče, zanata i koliko prstiju na rukama. I sve čega sam se prihvatio, uradio sam ljudski i bez greške. Tek sam pre 16 godina penzionisan. A sa KUD Bor obišao sam i celu Evropu. Ove godine obeležavamo 60 godina društva i jedva čekam da se pojavim na svečanom koncertu. Pa ta deca me vole i paze kao rođenog oca ili dedu. Njihov sam, kažu, Vojče-draguljče. E, fala im do neba...

I nenadano, bez reči, izvadi iz unutrašnjeg džepa kaput one dve Dugićeve svirale i razveze sitno poigravajući.
- Silan čovek, umetnik s frulom, dobričina da mu ravnog nema - reče naglas Žika Muzika, Žika Stanić. I onda je pukao još jedan spontani aplauz u znak čestitke za Vojčetov 80. rođendan.
   
      

Ulje na platnu

Godine 1986. na saveznom takmičenju frulaša u Sopotu, Voja je osvojio prvo mesto i zlatnik za nagradu. Pripalo mu je, kaže, mimo njegove volje, i šest miliona dinara. Ali, od svega je važnije da je u žiriju bio Bora Dugić, a da mu je "lično čestitala i Nada Obrić". Posle su se, kako je i red, družili. Posle dva meseca, na njegovu adresu stigla je slika - ulje na platnu: on i Nada Obrić. Bez razmišljanja ju je platio 100 maraka. Slikar je iz Beograda, a ime mu "zaista ne zna".
      
      
      
   

B. Filipović