Portret: Velimir Velja Ilić
Sam svoj majstor
Autor: vesna Mališić | Foto:FoNet | 21.02.2009. - 05:00

Kada su jednom prilikom novinari pitali Velju Ilića koju bi svoju osobinu promenio, on je priznao: „To što sam prek. Reagujem neprimereno, a posle mi bude krivo.” A onda je pojasnio: „Znam da mi to čini štetu, ali nikako ne mogu da se promenim.”

Tako je javnost, s vremena na vreme, zapljusnuta izlivima besa, siledžijskim ispadima, verbalnom agresijom i prizemnim humorom političara koji je doskora obavljao visoke državne funkcije. I koji je, da ironija bude veća, partiji na čijem je čelu dao ime Nova Srbija. Neumerenost je drugo ime za sve što Velja Ilić radi. Zato je on, postupcima i izjavama u javnosti, napravio svoju najadekvatniju skicu za portret.
Rođen u Čačku, maja 1951. Otac mu je bio takođe prek i „sve nesporazume je rešavao batinama”. Prvi put se zaljubio u četvrtom razredu osnovne škole u gospođu od 28 godina. Najviše su mu „ležale kavgadžije, agresivne i prgave žene”. Ženio se dva puta i ima petoro dece. Tri ćerke iz prvog braka i sina i ćerku iz drugog. Kad mu se rodio sin Jovan, napravio je takav lom u kući da se plašio „da će ženi pozliti kad se vrati iz porodilišta”.
Dečački san bio mu je da postane kafedžija. Duh srpske kafane u kojoj se pije, bije, psuje, svađa, miri, sasvim je odgovarao njegovom temperamentu. I zato je kafansku atmosferu sebi i drugima uvek priređivao bilo da se nalazio na livadi, u parlamentu, ministarstvu, na ulici ili u kafani.
Završio je Tehnološko-metalurški fakultet i vrlo brzo počeo da se bavi privatnim preduzetništvom. Političku karijeru započeo je u SPO, devedesetih, a gradonačelnik Čačka postao je 1996. godine. Tvrdio je da je tada „Čačak dosegao demokratiju najvećeg stepena, možda najveću u istoriji” i hvalio se: „O nama je pisao ‘Njujork tajms’ i moja slika je tamo izašla.” O Velji su se tada, zbilja, pričale bajke - da posti sredom i petkom, da je pravi srpski domaćin, da se odrekao skupštinskog automobila, dnevnica i privilegija i da je, jednom prilikom, naredio da nekog „siromaha obuku da izgleda kao cvet”, o njegovom trošku.
SPO je napustio sedam godina kasnije, zbog „odsustva demokratije” i osnovao Novu Srbiju. Na obodu Čačka izgradio je kuću sa travnjacima, kamenim stazama i pokretnim zidovima „da supruga Gordana može da se zanima promenom rasporeda u stanu” jer je on, zbog politike, uglavnom bio odsutan. Za vreme NATO bombardovanja optužen je da podriva odbrambenu moć zemlje pa se 43 dana krio po šumama i gorama.
Juriš na Beograd 2000. bio je prekretnica u njegovoj karijeri. Bio je jedan od petooktobarskih heroja. Pričao je da se divi srpskim junacima i da bi voleo da umre slavno, s barjakom u ruci u nekoj borbi za oslobođenje Srbije.
Posle revolucije skinuo je trenerku, obukao odelo i ušao u „visoku” politiku. Najpre kao poslanik u Saveznom parlamentu, posle poslanik Skupštine Srbije, onda ministar za kapitalne investicije i ministar za infrastrukturu u dve Koštuničine vlade i ponovo poslanik Skupštine Srbije.
Magistrirao je 2005. na temi železnica i tada je izjavio: „Zainatio sam se da uđem u srž železnice i da napravim nešto da ostane.” A „napravio” je kadrove odgovorne za dve velike afere, u železnicama i putevima Srbije. I antologijsku rečenicu: „Ljudi mnogo kradete, da kraduckate pa da tolerišemo.”
Vređanje, psovke, pretnje pa i batine uobičajen su način njegovog ophođenja sa novinarima i političarima, pogotovo ako ga pitaju nešto neprijatno o poslovima. Šutnuo je pred kamerama novinara TV „Apolo”. Za novinara koji je došao da pita za kliniku koju gradi na imanju bez odobrenja govorio je da je manijak koji mu je „ranije seksualno zlostavljao ovce na imanju”. One koji su ga pitali o spornim nabavkama lokomotiva, o kući i bazenu koje je izgradio za vreme mandata u Vladi, o koncesiji za gradnju autoputa, o džipu od 80.000 evra, o asfaltiranju lokalnih puteva u njegovom kraju, nazivao je sektašima, neznalicama, smradom, ološem, poganima, dripcima, idiotima, korumpiranim skotovima…, a za Televiziju B92 govorio je da je to „psihijatrijska klinika i da treba da se leče kolektivno”.
Kad su ga jednom prilikom pitali zašto vređa i psuje, on je uz osmeh pitao: „A šta ima strašno u tome što opsujem, srpski je opsovati.” Psovao i vređao i sve svoje političke protivnike. Čak i one koje je, do juče, hvalio. Nebojši Čoviću rekao je da je „jedan kriminalac i prevarant i jedan ološ beogradski”. Za Miroljuba Labusa da je „ulickani ekspert”, „antihrist Labika” čije prezime ne zvuči srpski. Borisu Tadiću je u Skupštini rekao da je „kao baba Simana”. Dinkiću da je „priučeni ministarčić finansija koji priča kao da smo mi neke male Đokice”. Dragana Đilasa nazvao je „lopovčinom” koji će morati u zatvor, jer „ti Đilasi nikada sreću ovoj Srbiji nisu doneli”. Ministarki Snežani Marković-Samardžić rekao je: „Ona je i hrabra i ja joj čestitam na tome da vodi nešto o čemu nema pojma.” Bojana Kostreša nazvao je narkomanom i sektašem. Tvrdio je da Čedom Jovanovićem „jednim narkomančićom” neće da se bavi. „Pogledajte ga na bilbordu, iskolačio oči ko svračica. Ja se ne bavim balavurdom beogradskom.” I sve članove LDP proglasio je narkomanima. „Sad moramo da uđemo u ozbiljnu borbu da te ljude lečimo. Možda ćemo nekoga izlečiti. Neki su u početnoj fazi…” Pretio je taksistima, psovao žene na ulici, saobraćajnom policajcu koji ga je zaustavio zavrtao je ruku. Tijaniću je nedavno u Skupštini zapretio: „Nemoj da mašeš ručicama da te ne bih zaheftao za pod.” A onda je napravio skandal u Skupštini proglašavajući Rasima Ljajića nepodobnim da potpisuje pozivnice za dan državnosti Srbije.
Jedino je prema Koštunici uvek bio bolećiv. Njegovu izjavu da članstvo u EU treba ostaviti po strani, Velja je pojasnio: „Pa, dok mi stignemo do EU, možda ona neće ni postojati.” Inače, za Vojislava Koštunicu je rekao da je „jedan gospodin i dasa”. Ni Koštunica mu nije ostao dužan. „Ko ne razume Velju, taj ne razume Srbiju”, uzvratio je.
E, to je zaista tačno! Ali to je onda i skica za portret Srbije.

Izvor: Blic

Ok, ima dosta sarkazma u tekstu, ali u svemu ovome zaista postoji jedna gorka istina:
Tuzna ce biti ova Srbija sve dok su ovakvi ljudi njeno olicenje.

znajuci otprilike tvoje politicke stavove i tvoju bezrezervnu podrsku vuku draskovicu dolazim do neminovnog pitanja:da li su ti takav covek kao sto je velja i njegovo bitisanje o ovoj srbiji smetali kad je bio istaknuti funkcioner spo-a i kad je bio u koaliciji sa spo-om pred parlamentarne izbore decembra 2003?

Idiot.
Zato smo tu gde jesmo....

Bolje bi mu bilo da se sad zapita kako ce da se brani posto se otvara afera Branko Jocic - "JP Putevi Srbija", koji je inace Veljin covek, samo se zavalite show moze da pocne

Prvo, bezrezervnu podrsku u mom zivotu ima samo moje dete.
Drugo, o njemu, dok je bio clan SPO-a i nisam imao neko misljenje, jer se nije toliko eksponirao....tako da mi nije smetalo njegovo bitisanje.
Sto se tice njegovog bitisanja u koaliciji sa SPO-om...da, jako mi je smetalo. Prevashodno jer je prethodno pljuvao u bunar iz kog je pio vodu, a pored toga i zbog ponasanja koje nikako ne sme biti primer nekome u ovoj zemlji.
Politika je javna kuca, a da stvar bude jos gora, u ovoj zemlji je jako mali izbor kurvi.

Smesan mi je ovaj velja

pa...vuku izgleda da nije smetalo jer je to bio jedini nacin da tada udje u parlament

Vuk ne bi sam usao?

Šutnuo je pred kamerama novinara TV „Apolo”. Za novinara koji je došao da pita za kliniku koju gradi na imanju bez odobrenja govorio je da je manijak koji mu je „ranije seksualno zlostavljao ovce na imanju”. One koji su ga pitali o spornim nabavkama lokomotiva, o kući i bazenu koje je izgradio za vreme mandata u Vladi, o koncesiji za gradnju autoputa, o džipu od 80.000 evra, o asfaltiranju lokalnih puteva u njegovom kraju, nazivao je sektašima, neznalicama, smradom, ološem, poganima, dripcima, idiotima, korumpiranim skotovima…, a za Televiziju B92 govorio je da je to „psihijatrijska klinika i da treba da se leče kolektivno”
Nebojši Čoviću rekao je da je „jedan kriminalac i prevarant i jedan ološ beogradski”. Za Miroljuba Labusa da je „ulickani ekspert”, „antihrist Labika” čije prezime ne zvuči srpski. Borisu Tadiću je u Skupštini rekao da je „kao baba Simana”. Dinkiću da je „priučeni ministarčić finansija koji priča kao da smo mi neke male Đokice”. Dragana Đilasa nazvao je „lopovčinom” koji će morati u zatvor, jer „ti Đilasi nikada sreću ovoj Srbiji nisu doneli”. Ministarki Snežani Marković-Samardžić rekao je: „Ona je i hrabra i ja joj čestitam na tome da vodi nešto o čemu nema pojma.” Bojana Kostreša nazvao je narkomanom i sektašem. Tvrdio je da Čedom Jovanovićem „jednim narkomančićom” neće da se bavi. „Pogledajte ga na bilbordu, iskolačio oči ko svračica. Ja se ne bavim balavurdom beogradskom.” I sve članove LDP proglasio je narkomanima. „Sad moramo da uđemo u ozbiljnu borbu da te ljude lečimo. Možda ćemo nekoga izlečiti. Neki su u početnoj fazi…” Pretio je taksistima, psovao žene na ulici, saobraćajnom policajcu koji ga je zaustavio zavrtao je ruku. Tijaniću je nedavno u Skupštini zapretio: „Nemoj da mašeš ručicama da te ne bih zaheftao za pod.” A onda je napravio skandal u Skupštini proglašavajući Rasima Ljajića nepodobnim da potpisuje pozivnice za dan državnosti Srbije.
Jedino je prema Koštunici uvek bio bolećiv. Njegovu izjavu da članstvo u EU treba ostaviti po strani, Velja je pojasnio: „Pa, dok mi stignemo do EU, možda ona neće ni postojati.” Inače, za Vojislava Koštunicu je rekao da je „jedan gospodin i dasa”. Ni Koštunica mu nije ostao dužan. „Ko ne razume Velju, taj ne razume Srbiju”, uzvratio je.
neprevazidjena legenda 
jos da su ubacili komentar olje beckovic i one novinarke b92 na kopaoniku i tu su svi biseri.