Portret: Nikola Pilić
Profesionalac
| 13. 03. 2010. - 00:02h | Foto: Beta | Komentara: 4

Posle 38 godina Nikola Pilić je ponovo u fokusu interesovanja teniske javnosti. Čovek zbog koga je turnir u Vimbldonu 1972. godine bio osiromašen neigranjem 81 tenisera iz svetskog vrha, među njima trinaestorice od 16 nosilaca turnira, opet je na meti raznovrsnih komentara zbog mogućnosti da u četvrtfinalu Dejvis kup meča Hrvatska – Srbija, narednog jula, sedi na srpskoj klupi.

Događaj u Vimbldonu apsolutno je obeležio Pilićevu igračku karijeru. Kad je poznati Splićanin, inače prvi reket jugoslovenske reprezentacije, zbog profesionalnih obaveza odbio da igra za nacionalni tim u Dejvis kupu, Teniski savez mu je zabranio učešće na velikim turnirima. Usledio je pomenuti bojkot najboljih tenisera, pa je najjači svetski turnir odigran u siromašnoj konkurenciji.
Pilićeva teniska priča počela je u Splitu, gde je rođen 27. avgusta 1939. Na čuvenim terenima na Firulama relativno kasno je počeo karijeru, dvoumeći se da li da se potpuno posveti belom sportu. Na istoj šljaci kasnije su stasavali Franulović, Ivanišević, Ančić... Prethodno je završio srednju školu – smer brodogradnja, pa kratko studirao prava. Bio je levak sa izuzetno jakim servisom, majstor voleja. Na terenu je plenio elegancijom i stasom. Tanki nervi bili su mu najslabija tačka, pa je često znao da iskali bes na reketu.


U popisu Nikolinih „žrtava” su i najveća igračka imena njegovog vremena: Bjern Borg, Džimi Konors, Giljermo Viljas…U karijeri je osvojio tri turnira. Najvećim uspehom smatra se njegov plasman među četiri najbolja u Vimbldonu 1967.
Među igračke bisere ubraja i plasman u finale Rolan Garosa 1973, kada je imao pune 34 godine. Na putu ka slavi tada mu se isprečio famozni Rumun Ilija Nastase, pobedivši ga u dramatičnom meču sa 3:2. Pilić se povukao 1978, u 39. godini.



Iako popularan među ženama, nije prihvatao ulogu plejboja koju su mu namenili. Privatni život brižljivo je krio. Tek posle nekoliko godina zabavljanja, otkrio je vezu sa glumicom Miom Adamović, Novosađankom koja je u Beogradu pravila uspešnu karijeru. Njen uspon je prekinut odlukom da se uda za Pilića, s kojim je i danas u skladnom braku. Činjenicu da Pilić danas sedi na klupi srpske reprezentacije mediji u Hrvatskoj povezuju upravo sa njenim poreklom.
U sportsku istoriju ušao je kao član prve profesionalne teniske trupe „Osm­orica zgodnih” koju je osnovao Amerikanac Lamar Hant. Njihova pojava široko je otvorila tenisu vrata profesionalizma. Pilić se ubraja i među osnivače Asocijacije teniskih profesionalaca (ATP).


Kao trener, Splićanin je postao još uspešniji. Otvorio je tenisku akademiju u Oberšlajzhamu, koja je iškolovala mnoga velika imena svetskog tenisa: Borisa Bekera i Mihaela Štiha, Gorana Ivaniševića, Novaka Đokovića, s čijom ga porodicom veže veliko prijateljstvo.


Biseri njegovog selektorskog rada su četiri titule pobednika u Dejvis kupu. Tri puta ga je osvajao sa selekcijom Nemačke - 1988, 1989. i 1993, a trijumfom sa reprezentacijom Hrvatske 2005. godine ostvario je životnu želju. Više puta Pilić je odbijao pozive Amerikanaca da sedne na njihovu klupu, ali je zato rado prihvatio poziv prijatelja Đokovića da savetuje selektora Srbije - po cenu zluradih komentara u domovini. Bio je akter nedavnog trijumfa Srbije nad selekcijom SAD (3:2) u „Beogradskoj areni”, koja joj je otvorila vrata četvrtfinala Dejvis kupa.
Raspad Jugoslavije nije promenio uverenja Nikole Pilića. Njegovi prijatelji tvrde da nikako nije mogao da razume ljude u nekadašnjoj zajedničkoj državi i rat koji su vodili. „U njegovoj kući u Minhenu i dalje se čuva atmosfera domovine koju je vaspitavan da voli. Duh našeg podneblja održavaju slike velikana Milana Konjovića i Mersada Berbera, kao i jezik kojim se govori - srpskohrvatski. S ponosom ističu da je Nikola Hrvat, a Mia Srpkinja”, pričao je Novosađanin Jovan Savić, danas trener u Nemačkoj i kum čuvenog Borisa Bekera.


Izjavom da neće ići u Split sa reprezentacijom Srbije ako se četvrtfinale Dejvis kupa bude igralo u njegovom rodnom gradu, Pilić je još jednom digao temperaturu u javnosti susedne države. „U Split ne bih išao jer ne mogu baš toliko protiv svojih, a ako se igra u Zagrebu, rado ću sesti na srpsku klupu”, rekao je.
Tvrdnje da je savetovao čelnicima Teniskog saveza Srbije da povedu kampanju protiv Splita kao domaćina, demantovao je mirno: „Bogdan Obradović je šef, a ja sam samo savetnik zadužen za disciplinu u ekipi. U reprezentaciji sam zato što sam Đokovića naučio da igra tenis. Zamolio me je da pomognem i nisam mogao da odbijem. Nisam protiv igranja u Splitu, ali neću biti deo srpske reprezentacije ako meč bude zakazan u Dalmaciji”.


Profesionalac do srži, isključuje emocije kad govori o predstojećem meču. Njegov motiv za rad sa srpskom ekipom jasan je svima koji ga poznaju. Pilić želi da postane jedini čovek u teniskom svetu koji je osvajao Dejvis kup sa tri različite reprezentacije. Ako u julu i ne bude sedeo na klupi uz Đokovića i ostale srpske musketare, njegov duh će se u vazduhu i te kako osećati. Duh pobednika.

Izvor: Blic