Portret: Bojan Pajtić
U traganju za merom
Autor: Vesna Mališić | 14.02.2009. - 05:00


Polemike koje su nastale posle objavljivanja nacrta Statuta Vojvodine, ponovo su otvorile stara nepoverenja i sumnjičenja. I dok se ideja „funkcionalne autonomije” skenira ne bi li se utvrdile eventualne skrivene namere pisaca Statuta, analitičari unutrašnjopartijskih prilika u Demokratskoj stranci pokušavaju da „utvrde” da li to predsednik Srbije, na ovoj temi, pokušava da umiri sve jačeg potpredsednika stranke i vojvođanskog premijera Bojana Pajtića. U političkoj kulturi sklonoj dopisivanju i učitavanju značenja pre nego razložnoj i argumentovanoj debati, Bojan Pajtić postaje „sumnjivo lice”. A on se, u stvari, pokazao kao političar koji traga za merom i uspeva da balansira između stalnih pritisaka prema centralizmu i separatizmu. Uz očiglednu nelagodu što nema događaja koji se ne instrumentalizuje u dnevnopolitičke potrebe.
Bojan Pajtić se profilisao kao racionalan političar koji veoma drži do multietničnosti i različitosti Vojvodine, ali i evropske perspektive Srbije. A potekao je iz tradicionalne, starosedelačke, svešteničke porodice. Njegov otac Lazar, posle završene Bogoslovije u Beogradu i rukopoloženja za đakona u Subotici 1970. godine, primio je parohiju u Nadalju. Mesec dana pošto se sa suprugom Anđelijom doselio u ovo pitomo bačko selo, rodio mu se sin Bojan. Nedugo zatim, Lazar je, zbog velikih problema sa glasnim žicama, morao na napusti pojanje i crkvene obrede i egzistenciju potraži u drugoj profesiji. Kada su ga jednom uslovili da zbog posla obrije bradu, on je to odbio, rečima: „Jeste teško kad nemaš posao, ali još je teže ako izgubiš čast, uverenje i poštenje”. Zaposlio se kao komercijalista u Senti. Uporedo je, punu deceniju, obavljao i poslove upravnika i reditelja Kamerne scene „Miroslav Antić”. Tu je Bojan zavoleo pozorište i postao amaterski glumac. Držao se po strani od politike, pogotovo što kao dete iz svešteničke porodice nije bio baš podoban. Ali kad je došlo vreme da odlučuje o studijama izabrao je Pravni fakultet. Diplomirao je 1995. godine, jedno vreme radio u Okružnom sudu u Novom Sadu, a onda postao asistent na Pravnom fakultetu. U to vreme njegov otac je angažovan u obnovi Tekelijanuma i preselio se u Sentandreju.
Vreme demonstracija i otpora Miloševićevom režimu nateralo je Bojana da počne da se bavi politikom. Zbog prijateljstva njegovog oca i Milana Paroškog učlanio se u Narodnu stranku. Za mladog pravnika, nacionalno orijentisana stranka bila je pretesna, pa je već septembra 1996. godine postao član Demokratske stranke. Njegova karijera u DS bila je munjevita. Postao je najpre portparol Gradskog odbora DS u Novom Sadu. Bio potom predsednik Pokrajinskog odbora, pa član Glavnog odbora, član Predsedništva i konačno potpredsednik DS, biran dva puta.
Posle promena 2000. bio je narodni poslanik i tri godine je predsedavao Zakonodavnim skupštinskim odborom. Funkciju šefa poslaničkog kluba DOS, posle ubistva premijera Đinđića, obavljao je devet meseci. I tada je postao jedan od aktera afere Bodrum koja je izbila oko nameštanja glasanja u Skupštini Srbije za izbor Kori Udovički za guvernera NBS. Do danas, to je jedina afera u kojoj se pominje njegovo ime.
Od novembra 2004. godine predsednik je Izvršnog veća Skupštine Vojvodine. Jula 2008. ponovo je izabran na tu funkciju. U međuvremenu je magistrirao, oženio se, dobio dva sina i odbranio prvu disertaciju u Srbiji na temu „Bračni ugovori”. Bez obzira na to što ga smatraju uspešnim političarem, on sebe vidi kao profesora obligacionog prava.
Simpatije u stranci stekao je dobrim rezultatima. Nije mu zaboravljena superiorna kampanja na poslednjim izborima u Vojvodini na kojima je trijumfovao. Pokazao je da ume da napravi odličnu stranačku strukturu, da ima ambiciju, ali i rezultat. U njegove zasluge ubraja se to što je DS u trećem uzastopnom mandatu u pokrajini dobila poverenje građana i vlast, što je na poslednjim izborima sama osvojila natpolovičnu većinu u Skupštini Vojvodine i što je Pokrajinski odbor Demokratske stranke ubedljivo najorganizovaniji deo te stranke. Koliki je njegov rejting u stranci videlo se, kada se, ne svojom voljom, našao u poziciji da bude „odgovor stranke” na prvobitnu želju Borisa Tadića da premijerski mandat poveri Vuku Jeremiću. Na sednici Predsedništva DS, devet članova iz vrha stranke glasalo je za Pajtića, dok su Mirko Cvetković i Vuk Jeremić dobili po jedan glas.
Bojan Pajtić se i kao premijer pokrajinske vlade pokazao uspešnim. Njemu se pripisuje što budžetska inspekcija koja nikako da „proradi” u republici, funkcioniše u Vojvodini, što je funkcija ombudsmana uvedena prvo u Vojvodini, što nijedan stan u vlasništvu pokrajinskih organa nije otkupljen, što su plate funkcionera godinama iste i što pokrajinska vlada funkcioniše poslednjih godina bez ijedne afere. Jedan od njegovih prvih poteza kada je, po drugi put, postao premijer vojvođanske vlade bila je zabrana da se jede i pije na račun države.
Za Bojana Pajtića kažu da je pomirio sve vojvođansko. S jedne strane tradicionalno, jer je odrastao u religioznoj porodici, a s druge građansko, jer je usvojio sve vrednosti modernog društva. Zatim, nacionalno i multietničko, jer je odličan znalac prečanske srpske tradicije i kulture, ali i mađarske kulture i jezika. Pripada starosedelačkoj vojvođanskoj porodici, a najviše je uradio za „dođoše”, odnosno izbeglice u Vojvodini. I ostao jednostavan, porodični čovek.
Najbolji drugovi iz vremena kad nije bio na visokim funkcijama i dalje su mu najbolji drugovi. Njegova ljubav je i dalje pozorište, uživa u dobrom džezu i plesu. U stanju je da ceo dan provede na sastancima, a celu noć na plesnom podijumu. Ne pije, ne puši i redovno vežba. U izvanrednoj je fizičkoj kondiciji. Zato njegovi prijatelji u šali kažu da je među najjačima u Demokratskoj stranci.


Izvor: Blic

Сепаратиста.  Све најгоре. 

U tebi ima toliko mrznje da je to nesto neverovatno.Sada sam prosetao kroz 5-6 tema i u svakoj si stigao da ispljujes i izvredjas barem jednu osobu.Sta je to tebi ovaj svet toliko skrivio?

Када би неко Пајтићу скинуо образовање, убеђен сам да би испод пронашао само једну сенћанску бабу, којој је цео живот кибиц на комшијски лонац, кад је ко, са ким и где и сплетке које се рађају из тих сазнања.

Ajd procitaj sta si napisao, pa prevedi...skinuo obrazovanje...
Nije neka baba "obukla obrazovanje" pa ze predstavlja kao Bojan Pajtic...covek je to sto jeste, a ako se tebi ne svidja, niko ti nije kriv, DS u Vojvodini na zadnjim izborima sama osvojila vecinu preko 50%...
Toliko o "babi"...

Да, баш сам намерно употребио тај термин - скинуо, јер имам утисак да је цела његова личност само једна навучена одежда и глума, мало шта је ту и интегрални део његовог бића.

А није ДС победио захваљујући њему, већ захваљујући Мирчићу и радикалском нераду. Ткође ценим да је жутима више гласова донео Тадићу на северу, него Бојан млада Пајтић.

Ajde zamisli da, npr tebi neko "skine" obrazovanje,porodicu, kakvo god da je, posao koji radis, na cega bi ti licio...


Ja zaista ne vidim sta je ovde sporno...pa samo baci pogled na svoj potpis, i eto...
Nije Hajduk bolji od Zvezdi niti Partizana... ali ih je ipak pobedio...naravno zahvaljujuci slabostima ovih...

Захебано је сам себе процењивати, шта год рекао испашћеш субјективан.
Пајтића сам упознао (не кажем да га познајем), али сасвим сам довољно успео да га посматрам у неким неформалним ситуацијама (уручивање свечаних диплома, држање почасног предавања на факсу, његов однос према нпр. квалитетним студентима на коктелу) па да закључим колико је неприродан и извештачен. Свим силама се труди да се у јавности прикаже другачијим од онога што збиља јесте. Толико о нарави.

А, знаш како кажу - можеш ти проћи кроз факултет, али не мора он кроз тебе. Човек је страшно ограниченог ораторског асортимана и тако непромишљено уме да одреагује у одређеним важним политичким моментима, да потпадне под утицај разних дилетаната, да је то крајње непримерено једном магистру правних наука. Толико о примењивању персоналних ерудитивних  достигнућа, у једној мешавини вештине и знања - каква је политика.


Увек је то комбинација снаге победника и слабости пораженог или што би Јоргованка рекла - "Није све у лукавости лисице, нешто је и у глупости кокошака".

pa dobro...ali ja njega znam kao potpuno drugacijeg,tj. ne dozivljavamo ga na isti nacin...bili puno puta kojekakvom prilikom, i naprotiv...meni se doima jacim nego sto izgleda po medijima bilo koje vrste...
A o naravi i ostalom...pa ko se to jos, od politicara bilo koje fele, javne licnosti uopste, zeli predstaviti onakvim kakav on zaista jeste...

Чек јел овај хвалоспев у Блицу немуштуто извињење Тадића за ћушку коју Пајтић доби около оне приче о стату Војводине 


мај 2003 афера Бодрум новембар 2004 Пајтић добија награду за ''упрљане руке'' и лојалност странци