Са благословом Патријарха Павла, сутра на Бденију у Цркви Светог Саве на Врачару, а у суботу, на Светог Саву, у храму.

То је чудотворна икона Богородице из Русије, заштитнице од ратова.
Обишла је многе Цркве и манастире у Србији (на Ким).

ПОВЕСТ О ПОРТ АРТУРСКОЈ ИКОНИ МАЈКЕ БОЖИЈЕ
(текст са сајта Манастира Лепавина)

Тачно два месеца пре почетка руско-јапанског рата, 11. децембра 1903. године, у Кијевско-Печерску лавру је, у Удаљене пећине, из Бесарабске губерније стигао ради поста старац-морнар, учесник одбране Севастопоља. Усрдно се молио за руску флоту у Порт-Артуру1. Једном је у сну имао визију: стојећи леђима према морском заливу Пресвета Богородица је у рукама држала дугуљаст рубац с обрубом боје јоргована на коме је приказан Спаситељев лик. Хитон Богородице је био модар, а смеђа. Оба Њена стопала газила су огољене и наоштрене двосекле-горња одећа мачеве. С десне стране над пречистим ликом Богородице налазио се Архистратиг Арханђел Гаврило. Анђели су над Њом држали у облацима царску-Михаило, с леве круну, овенчану укрштеним дугама с крстом одозго. Изнад тога су Бестелесне Силе подржавале облаке на којима је седео Господ Саваот; над њим је на блиставилу био натпис: „Нека буде једно стадо и један пастир”.

Пресвета Богородица је смирила морнара захваћеног страхом и поверила му да ће ускоро започети рат у коме Русију очекују тешки губици и искушења. Небеска Господарица је заповедила да се направи икона која тачно приказује визију и упути у Порт-Артурску цркву, обећавши помоћ, покровитељство и победу руској војсци одмах по приспећу иконе на наведено место.
За визију старца-морнара, Севастопољца, сазнали су богомољци Кијево-Печерске лавре. Када је стигла прва вест о почетку руско-јапанског рата, десет хиљада богомољаца је приложило по пет копејки (од једног лица нису више примали) и скупило потребан износ за куповину материјала за икону. Мајстори нису ништа узели за рад.
Икона је израђена тачно по упутствима морнара. На њој је емајлираном лигатуром било написано: „За благослов и знамење тријумфа христољубиве војске Далеке Русије од светих манастира Кијевских и 10.000 богомољаца и пријатеља”. Икона је заједно с резбареним рамом имала висину 2 аршина и 1 1/2 вершка2 (око 149 см) и ширину 1 1/2 аршина (око 1- 1 3/4 аршина (око 124 см), ширина -107 см). Мере иконе без рама: висина аршин и 1 1/2 вершка (око 77 см).
Икона је у лето 1904. године стигла на Далеки Исток, о чему су подробно саопштиле „Епархијске новине Владивостока” (бр. 16-17, 1. септембра 1904. године; бр. 2, 15. јануара 1905. године; бр. 10, 15. маја 1905. године).
Икона „Тријумф Пресвете Богородице” је почетком августа допремљена у Владивосток. Преосвећени епископ Владивостока и Приморја Јевсевије (Никољски) је 2. августа у саборној цркви примио свету икону „Тријумф Пресвете Богородице” намењену саборној цркви Порт-Артура, која се дотад налазила код заповедника Тихоокеанске ескадре вице-адмирала Н.И. Скридлова. Н.И. Скридлов, коме је тај задатак наложила Господарица Царица Марија Фјодоровна, по свом доласку у Владивосток обратио јој се с молбом да одобри привремено постављање иконе у саборној цркви Владивостока. Сагласност Њеног Царског Величанства дато је телеграмом примљеним 2. августа у Владивостоку.

Многи верници су изражавали чуђење и незадовољство тиме што се Порт-Артурска икона не отпрема на одредиште. Међутим, одлагање је било условљено помањкањем слободних бродова који су у стању да безбедно допреме икону, и активним војним операцијама у опседнутом Порт-Артуру.
Начињено је неколико копија иконе „Тријумф Пресвете Богородице”. У почетку је направљено неколико фотографских копија. Један сликар из Владивостока је с фотокопије насликао још једну копију (сликана на дрвету уљаним бојама у смањеној величини). Намеравано је да се неколико фотокопија иконе пошаље копненим путем поштом у Чифу3 на име руског конзула с молбом да се првом згодном приликом дотуре у Порт-Артур.
Одлучено је да се копија иконе на дрвету пошаље првим транспортом у Порт-Артур. Добровољац-морнар Пленков се прихватио да допреми сликану копију иконе у Порт-Артур. Међутим, транспорт је доспео у снажну буру и вратио се у Владивосток. Икона је поново истим транспортом била отпремљена 16. новембра. Исход тог путовања је непознат.

Најзад се допреме оригинала иконе у 50-годишњи резервни коњички-Порт-Артур примио Николај Николајевич Фјодоров капетан Уланског пука телесне гарде Њеног Величанства, учесник руско-турског деловођа Царског лова. Он је из новина-рата 1877-1878. године, а 1904. године сазнао за судбину Порт-Артурске иконе и одлучио да се прими тешког и опасног допремања наведене иконе у Артур. Благослов за то добио је од свог-подвига исповедника оца Јована Кронштадскго.

Н.Н. Фјодоров је првих дана октобра кренуо из Петербурга у Владивосток, камо је приспео 7. новембра 1904. године. На празник Ваведења Пресвете Богородице у храм, 21. новембра (4. децембра), после Литургије у саборној цркви, уз присуство многобројног народа, последњи пут је пред иконом „Тријумф Пресвете Богородице” одслужено свечано молепствије. Потом је икона стављена у специјално за њу израђену футролу и отпремљена на норвешки пароброд којим је напустила Владивосток. Житељима Владивостока остала је копија те иконе у природној величини, насликана уљаним бојама на бакарној плочи.
Прва вест од Н.Н. Фјодорова примљена је 7. јануара 1905. године. Био је то телеграм послат 4. јануара са станице „Прва караула” на реци Љаохо. Фјодоров је у том телеграму молио да му се његове ствари пошаљу у Харбин на „пост рестант”. О икони је Н. Фјодоров саопштио у писму које је стигло 11. јануара. Тада се сазнало да икона „Тријумф Пресвете Богородице” није допремљена у Порт-Артур. Град је у то време већ био предат. Добивши одобрење из Петербурга, Фјодоров је икону отпремио у армију на фронту, генералу Куропаткину.

Даља судбина Порт-Артурске иконе бринула је многе житеље Владивостока, који су се тим поводом више пута обраћали Владици Јевсевију. Изражавајући свеопшту забринутост, Владика се обратио главном свештенику армије протојереју Сергију Голубеву, који је телеграмом од 28. априла 1905. године одговорио: „Икона ”Тријумф Богородице„ је после неуспелог покушаја чиновника Фјодорова да је отпреми у Порт-Артур, допремљена у штаб Врховног команданта и налази се у покретној цркви Врховног команданта”.
О даљим догађајима везаним за икону можемо само нагађати. Познато је писмо оца Јована Кронштатског: „Вођа наше војске А.Н. Куропаткин оставио је све предате му иконе Јапанцима-многобошцима, док је све световне ствари однео са собом. Какав однос према вери и црквеној светињи! Зато Господ не благосиља оружје наше и непријатељи нас побеђују. Зато нам се сви наши непријатељи подсмевају и газе нас”.
Икона „Тријумф Пресвете Богородице” је током неколико десетлећа остала скривена. И тек је 1998. године поново пронађена.