Jao, pa to je Zmago...  

PORIJEKLO  HRVATA  ;  HRVATSKE LAŽI, FALSIFIKATI, ZLOČINI - (4)
PORIJEKLO HRVATA - 1

POREKLO HRVATA

Jedna slučajnost u velikim narodnim pokretima pre kojih 13 vekova, otvorila je tamne
stranice u istoriji južnih Slovena. Za dolazak Hrvata vezano je sve ono, što je docnije o
Balkanu stvorilo izreku, da je „bure baruta".

Donoseći sobom sve svoje nedostatke, ova neslavenska skupina urasla je najpre u
slavenstvo i od njega primila hrišćanstvo, ali je zatim zbog urođenog oportunizma i slabe
duhovno-krvne veze sa slavenstvom ne samo otpala od njega, već je katoličkom Rimu
poslužila kao oruđe za katoličke nasrtaje na južno slavenstvo kroz čitava stoleća. Zbog
njih je Balkan i postao evropska vetrometina, gde su se sukobljavali različiti interesi, a u
prvom redu katolički sa pravoslavnima.

O svom poreklu Hrvati nerado govore. Doduše, na prvi pogled. Međutim, oni su zbog
urođenog oportunizma na svojoj siromašnoj „povijesti“ ostavili širom otvorene kapije,
kako bi svoje poreklo mogli vezivati čas za Romane, čas za Germane, a koji put i za
Slavene. Jedan „slikovit primjer“, kako bi to oni sami rekli, vidi se iz slučaja sa
hrvatskom „poviješću“, koju je hrvatska vlada propisala kao udžbenik za školsku
1941/42. godinu.

U ovoj „povijesti“ zastupljena je gotska teorija o hrvatskom poreklu.
Već sledeće školske 1942/43. godine, ista ona ustaško-hrvatska vlada, koja ga je
propisala, izdala je drugi, gde se o hrvatskom poreklu zastupa druga, iransko-kavkaska
teorija. Da se sramota što pre preda zaboravu, vraćen je novac svakome kupcu onoga
prvog udžbenika, koji ga je makar napola poderanog povratio.

Verni svome nestalnom mentalitetu, Hrvati su kroz celu svoju prošlost usporedo sa
razvojem situacije menjali ne samo svoje uverenje, veći narodnost ako je to bilo
potrebno. Ali, nešto u čemu su ostali konzekventni, to je bolest gusarenja po tuđim
istorijskim baštinama i mana naturavanja svoga nepopularnog imena.

Tako se sretamo sa jednim odlomkom iz novije hrvatske istorije
(„Hrvatski List“ od 14. IV. 1939.) gde se ovo priznanje izražava u rečenici:
„Došavši Hu-ur-vathi zajedno sa Hunima u Evropu, zavladali su nad slavenskim
starosjediocima, s kojima su se slili u jedan organizam, kojemu su dali svoje ime,
iako su bili u manjini". Hrvati, dakle, po ovom svome priznanju dolaze u slavensko
starosedelaštvo, koje je, dakako, moglo biti samo srpsko, pošto se za druge Slavene u
ovom prostoru ne zna, i donose sobom svoje ime, sa kojim se to slavensko starosedelaštvo
stolećima sukobljuje.

Svoje neslavensko poreklo, uostalom, ne krije ni u praskozorju pritajenog ustaštva prvi
hrvatski ministar spoljnih poslova dr. Mladen Lorković, koji u knjizi „Narod i zemlja
Hrvata“ na strani 34 kaže : „Čitava stara hrvatska povijest shvatljiva je samo uz
pretpostavku, da su vladajući Hrvati bili neslavenska naslaga, koja je prekrila i
organizirala slavenske mase".

Prihvatimo li stanovište dr. Lorkovića da Hrvati nisu slavenskog porekla, što se posle
događaja iza 6. aprila 1941. godine samo po sebi razume, postaje neobjašnjivo, kako da
došljačko plemce Hrvata gubi sva svoja obeležja sa kojima je došlo, pa čak i svoj
materinji jezik, a da ipak tobože osigurava prestižsvoga nepopularnog imena, koje je
docnije pretrpelo modifikaciju od Hu-ur-vatha u Hrvate.

Ne bi li bilo prirodnije smatrati da narodi gube svoja obeležja i materinje jezike samo onda,
kada se utope u jače I kulturnije sredine kojima, razume se, nije potreban „organizatorski smisao“
i takvih poludivljih došljaka, koji nisu u stanju ni da svoj materinji jezik održe. Što ih je,
međutim, katolički Rim mnogo docnije uspeo uklopiti u svoj veliki program katoličkog
prodiranja prema slavenstvu, i što se bolešću naturavanja njihovog imena odomaćilo
jedno zlo od koga će se Balkan teško otresti, to je pojam za sebe.

Pa ipak, Hrvati sa rezultatima naturanja svoga imena srpskom nacionalnom i etnografskom
prostoru do prošloga veka nisu bili zadovoljni. Zato je Zagreb pre kojih sto godina izmislio
Jugoslaviju, samo zato da bi preko nje doveo u pitanje srpstvo i pravoslavlje i tako
ostvario ekspanzivne ciljeve istaknute u hrvatskom i rimokatoličkom programu kroz
vekove.

Kao što god postoji oprečnost o vlastitom poreklu među samim Hrvatima, (jer
„suvremena hrvatska povijest“ u delu štampanom 15. IV. 1939. tvrdi, za razliku od dr.
Lorkovića, da su Hrvati gotskog porekla), tako su različiti i datumi njihovog doseljenja
unešeni u njihovoj „povijesti“.

Tako je o dolasku zabeležio vizantijski car Konstantin Porfirogent, kako su se od
„Bijelih Hrvata" odvojila petorica braće, među kojima i jedan po imenu Hrvat,
te došli u Dalmaciju, gde su zatekli Avare („Hrvatski List“ od 15. IV.
1939.).

Za ovu istorijsku tvrdnju izgleda nam da je Hrvatima primarni momenat bio
zaposedanje Primorja. Međutim, vremenski je pozivanje na Porfirogenta dovelo u pitanje
datum hrvatskog doseljenja, pošto je Porfirogent živeo, odnosno vladao od 912. do 959.
godine. Hrvatski istoričar Pavle Vitezović(1652. - 1714.) pomera ovaj datum doseljenja
unazad i kaže da se onih petorica braće doselilo 640-te godine posle Hrista i da su se
nastanili u gornjem primorju.

Za razliku od Tadije Smičiklasa, koji hrvatsko ime izvodi iz pojma nekog brdskog junaštva, Vitezovićkaže da ime Hrvata potiče od onoga među petoro braće, koji se zvao Hrvat. Novijoj hrvatskoj istoriji bilo je malo ono Vitezovićevo pomeranje hrvatskog doseljenja unazad,
pa je ovo doseljenje pomerila još za daljnjih 100 godina unazad.
(„Hrvatski List“ od 14. IV. 1939).

Ko zna, neće li se naći koji od Starčevićevih učenika koji će pronaći da su Hrvati doselili još u ledeno doba. Datum njihovog doseljenja na prvi pogled ne izgleda toliko važan, ali, njegovo je fiksiranje potrebno, kako bi ga usporedili sa Vitezovićevom tvrdnjom, da su Srbi 35 godina pre
Hrista ratovali u Makedoniji sa Rimljanima, i naselili Malu Vlašku (Slavoniju).

Slavonski istoričar Matija Katančić(1750. - 1825.), iako katolički sveštenik, ne smatra
sve stanovnike katoličke vere na teritoriji koja je 1941. godine prozvana „Nezavisnom
državom Hrvatskom“ Hrvatima.

Naprotiv, on tvrdi, da su Dalmatinci, Bosanci i Slavonci
iste etničke strukture kao i Srbi i da se ovi etnički u mnogome razlikuju od pravih Hrvata,
a da je hrvatsko ime ovim krajevima jedino austrougarskim pritiskom nametnuto, mada
se ovi narodi nikada nisu tako osećali.

Govereći o čistoći jezika Katančić kaže: „Ali se bosansko-dalmatinsko i srpsko narječje odlikuje čistoćom i elegancijom“.

O naturanju hrvatskoga imena Katančić piše. „Uvjerit ćeš se, najzad, da se hrvatsko ime
u Dalmaciji, Bosni i Srbiji naročito propagiralo, ali se ilirski narodi u ovom predjelu
nikada nijesu tim imenom nazivali".

Stoga, kad govorimo o Hrvatima, imamo pred očima one Hrvate u uskoj Hrvatskoj, odakle su vekovima pokušavali da nature svoje ime bosanskim, slavonskim i dalmatinskim, pa čak i Srbima u Srbiji.

PORIJEKLO  HRVATA  ;  HRVATSKE LAŽI, FALSIFIKATI, ZLOČINI - (5)
PORIJEKLO HRVATA – 2

Hrvati, onakvi kakve ih opisuje Matija Katančić– koji nisu istog etničkog obeležja sa
dalmatincima, Bosancima, Slavoncima i Srbima, doselili su – po Vitezoviću – u Hrvatsku
640 godina posle Hrista. Ovde su, kažu, svojom sposobnošću državne organizacije
(kojom se, kako nam je poznato, nisu odlikovali niti su je imali) zavladali starosedeocima
Slavenima da ne bi morali spomenuti ime Srba, kojima su, iako brojno daleko manji, ipak
uspeli tobože naturiti svoje ime.

Ovde pada u oči „zaborav“ sa kojim se neprestano susrećemo kroz svu hrvatsku istoriju. Tako hrvatski istorijski šovinizam i ovde zaboravlja priznati, da su se u tome poslu etnički i jezično potpuno pretopili u Srbe, te ih Delimilova kronika, pisana pre 650 godina, objavljena čak i u poznatom zagrebačkom „Vijencu“ iz1891. godine rečenicom:

„U srpskom narodu imade zemlja, koja se zove Hrvatska".

– smatra Srbima. Tako je, dakle, pisao češki istraživačjošu XIII. veku i smatrao, da su
Srbi narod, a Hrvati pleme.

„Prvi historijski utvrđeni dokumenat kojim se imena Hrvat i Hrvatska pojavljuju u
povijesti, jeste glasovita povelja Kneza Trpimira od 4. marta 852. godine, u kojoj
knez potvrđuje svome prijatelju i kumu – splitskom nadbiskupu Petru – neke
njegove posjede u Lazanima i Tugarima, a u kojoj se Trpimir naziva „Dux
Croatorum“, a njegova zemlja „Regnum Croatorum“ (kraljevstvo hrvatsko), dakle
kao organizovana država.“ („Hrvatski List" od 16. IV 1939.).

Jedna mala nesmotrenost dovoljna je da upropasti čitav snop brižljivo skrojenih istorijskih
falsifikata. Tako je ovaj odlomak uhvatio u laži onu hrvatsku priču o dolasku polovicom
VII. stoleća ili ranije, o nekom naturavanju hrvatskog imena, a još manje o „organizatorskom smislu“, jer kao što im ovde nehotice izlete, nije se pre druge polovice IX. stoleća niti znalo za ime Hrvata, a još manje za njihovu – nazovi – državu.

Uhvatimo li se za 852. godinu kao godinu kada se prvi put pojavljuje ime Hrvata u nekoj
formi samostalne organizacije (u šta mi opravdano sumnjamo) i da je Trpimir stekao
titulu kneza hrvatskog, pa da je potvrdio neke posede svome kumu joši tome splitskom
nadbiskupu, tada se nalazimo pred dva pitanja i to: Ko je u to doba vladao hrvatskim
zemljama, te prema tome ko je Trpimiru podelio dostojanstko hrvatskoga kneza? I drugo:

Da li je u to doba mogao postojati splitski nadbiskup koji bi bio potčinjen Rimu.
Razmatrajući prvo pitanje, znamo da je car Budimir Srpski veću VII. stoleću razdelio
srpske zemlje na županije, banovine i kneževine. Među tako razdeljenim oblastima nalazi
se i donja Dalmacija, koja je tek u XIX. veku u Zagrebu prozvana „Crvenom
Hrvatskom“. U doba Trpimirovo vladala je srpskim zemljama dinastija Višeslavljevića, a
u te zemlje bila je uklopljena i donja Dalmacija.

Ništa, dakle, prirodnije nego da je Trpimir kneževsku titulu dobio od srpskih vladara, jer je u to doba od drugoga i nije mogao dobiti.

Na drugo pitanje nije težak odgovor, pošto je u ono doba splitska episkopija potpadala
pod jurisdikciju carigradske patrijaršije, pa je Trpimir jedino mogao potvrđivati imanja
splitskom episkopu, a nikako nadbiskupu, pošto je splitska episkopija otpala od
carigradske tek 924. godine, odnosno 72 godine posle te takozvane „glasovite“
Trpimirove povelje, dakle onda, kada se Trpimir odavno nalazio među mrtvima.

Godina 924. uzeta je iz dela hrvatske „suvremene povijesti“ štampanog u „Hrvatskom Listu“ od
22. IV. 1939., pa kako znamo da su se datumi ovakve vrste često puta pomerali
desetinama i stotinama godina unazad, kako je kad trebalo izgrađivati fiktivnu hrvatsku
istoriju, to bi mogli pretpostaviti da je splitska episkopija možda i docnije otpala od
carigradske patrijaršije.

Prema „najobjektivnijim" piscima „nadopunjene hrvatske povijesti" trebalo bi da su
Hrvati usporedo sa svojim dolaskom – polovicom VII. stoleća – zagospodarili srpskim
starosedelaštvom, koje je bilo u većini, i naturili im takozvanu državnu organizaciju i
ratnički smisao. Tako kažu sada.

Međutim, mada im mi mnogo ne verujemo, oni nam u XVII. veku preko Pavla Vitezovića
rekoše, da su Srbi još oko Hrista i pre njega naselili zemlje, u kojima su Hrvati našli utočište,
te da se Srbi još u to doba pojavljuju kao samostalna državna organizacija koja, dakle,
od došljačkih Hrvata nije morala ništa pozajmljivati, a najmanje organizatorske i vojničke vrline, pošto se za njih ni devet vekova posle toga nije ništa znalo. A o nekakvim ratnim veštinama ili organizatorskom smislu ne može kod Hrvata biti ni govora – ne samo od doseljenja pa do prvo njihove samostalnosti pod Tomislavom 924. godine, nego i docnije.

„Avari i Slaveni, poplaviše Dalmaciju, Meziju, Ilirik i Trakiju sve do Carigrada"
(„Hrvatski List“ od 14. aprila 1939.). Hrvatski se povjesničar, doduše, stidi da umesto
Slavena spomene Srbe, iako se za vreme cara Heraklija, kada se ovo događalo, za druge
Slavene u ovom delu sveta nije znalo osim za Srbe.

Po hrvatskoj istorijskoj priči, Heraklije (610. - 641.) je nalazeći se na rubu propasti usled navale Persijanaca sa istoka I Srbo-Avara sa zapada pronašao negde, Bog bi znao gde, pleme Hrvata kao „najbolje organizovano slavensko pleme", koje se suprotstavilo srpskoj snazi i spasilo Heraklijevo
carstvo. A što je još zamršenije, Heraklije ih poziva negde na jugoistog Balkanskog
poluostrva! Izgleda da „braći“ Hrvatima nije bilo dosta, što su nam toliko zla naneli od
svoga dolaska, već bi želili da nam makar u mašti priređuju iznenađenja i onda kada za
njih niko, pa ni oni sami nisu ništa znali.

Uostalom, sve i kada bi to „junačko“ hrvatsko pleme predstavljalo neku biološku jedinicu u
to doba, kako bi i mogli priteći Herakliju u pomoć, kada je ovaj sa svih strana bio opkoljen –
i to, Persijancima sa istoka, a sa zapada, da upotrebimo hrvatski termin, Avaro-Slavenima.
Kad su već maštali fabrikujući ovu istorijsku nemogućnost, mogli su izmisliti i transportnu
avijaciju pomoću koje su caru Herakliju pritekli u pomoć.


Da bi ovakva besmislica hrvatskog „sočinjenija“ mogla opstati, morali bi Srbi sada posle tolikih stoleća preko svoje slavom ispisane istorije hrvatskoj povijesnoj fikciji ostaviti koridor, da bi ovi mogli caru Herakliju priteći u pomoć.

Po hrvatskim izvorima, Srbi su bili ono slavensko starosedelaštvo koje su Hrvati zatekli
kada su nas svojim dolaskom „usrećili“.

Primivši od Srba hrišćanstvo, oni su sve do Branislava, koga su tek nedavno krstili u Branimira, pripadali nadležnosti carigradske patrijaršije, a tek za njegovog vremena su pripali pod rimsku administrativnu nadležnost, jer je on smatrao da je to zbog blizine Rima praktičnije.
U savremenoj, šovinizmom inspirisanoj i pod katoličkom prizmom pisanoj „povijesti“ Hrvata, označen je ovaj administrativni prelaz iz nadležnosti Carigrada rimskoj nadležnosti ništa manje
nego kao drugo krštenje Hrvata, mada se zna, da je rascep crkava usledio za blizu dva stoleća
docnije.

Iz prostog razloga što je notorno da drugo krštenje pretstavlja prekrštavanje
nekoga ko je većjednom kršten u kojoj od hrišćanskih veroispovesti, hrvatska istorija o
ovome drugom krštenju daje oskudnu publikaciju i zadovoljava se samo na spoljašnjem
sjaju proslava. Poznato je da je Zdeslav doveo Hrvate u vezu sa carigradskom
patrijaršijom, koja ih je primila u hrišćanstvo.

Branimir je iz praktičnih razloga zamolio da se administrativno potčine Rimu. To je u novoj hrvatskoj istoriji uzeto kao drugo krštenje Hrvata. Od kako se ovo, takozvano drugo krštenje proslavlja na vidniji način po hrvatskim katoličkim crkvama, počeli su se mnogi katolici interesovati za istorijat ove proslave.

Međutim, svećeničke su im prodikaonice radije zasenjivale oči poznatim
katoličkim frazama, nego što bi im priznali, da su nekada pripadali istočnopravoslavnoj
veri.

PORIJEKLO  HRVATA  ;  HRVATSKE LAŽI, FALSIFIKATI, ZLOČINI - (6)
PORIJEKLO HRVATA – 3

Ovu katoličku misteriju objasnio je, međutim, dr. Ferdo Šišiću „Vjesniku hrvatskog
arheološkog društva" za godinu 1914. i celom hrvatskom jezuitskom kleru dobacio ovu
istinu. Poznato je da se hrvatski knez Branimir, smaknuvši kneza Zdeslava obratio s
proljeća 879. godine na papu Ivana VIII. u Rim i tako odružio od carigradskog patrijarha,
sa kojim je Hrvate doveo u vezu njegov predčasnik Zdeslav.

Da se ovakav prelaz od jednog crkvenog poglavara drugome shvaćao u tradiciji kao krštenje, pokazuje naročito, što Konstantin Porftfogent i Zdeslavov korak prikazuje kao tobožnje treće
Krštenje Hrvata, a kome dakako isto tako kao i o drugom ne može biti ni govora.”

Otkriće dr. Ferde Šišića, poznatog hrvatskog naučnika, tim je dragocenije što je usledilo u
vreme kada mu se ni sa koje strane nije moglo prigovoriti da su ga inspirisali
„protunarodni režimi iz Beograda", kako je Zagreb za vreme zajedničkog života od 1918.
godine uvek požurio da protumači ma kakvu istorijsku publikaciju, koja ne bi bila u
skladu sa hrvatskom istorijskom naduvenošću.

Sve do rascepa crkava polovicom XI. stoleća takozvano drugo krštenje Hrvata, odnosno
administrativni prelaz iz Carigrada Rimu, nije imalo nikakvog naročitog uticaja na
međusobne odnose Hrvata i Srba. Međutim, rascepom crkava pojavila se pored rasne i
verska razlika, koja je bila razlogom, da je srpstvo u došljačkim Hrvatima našlo večito
jezuitske protivnike koji su, oslanjajući se na katolicizam svu svoju pažnju usredsredili na
to, da pomere svoj prostor na račun srpskog istorijskog i etnografskog tla. Sa svima
obeležjima slepe upornosti, ovaj je hrvatski napor produžen sve do aprila 1941. godine, i
posle njega.

PORIJEKLO  HRVATA  ;  HRVATSKE LAŽI, FALSIFIKATI, ZLOČINI - (7)

PORIJEKLO HRVATA – 4

**** 

PRVA SAMOSTALNOST POD
TOMISLAVOM

Jedna teška ratna slučajnost, koja je zadesila srpski narod na ovoj ervopskoj vetrometini,
osokolila je Tomislava da, kao savesni ban, prigrabi celokupnu vlast svoje banovine i da
se 924. godine otrgne iz srpske zajednice. Slično slučaju iz 1941. godine.
Kad je Zarija Pribisavljević– srpski vladar oko 924. godine – odbio da produži priznanje
vlasti bugarskog cara Simeuna i kada većna početku neprijateljstava većina Zarijinih
vojskovođa zbog Simeunovog lažnog osećanja dopadoše bugarskoga ropstva, Bugari su
osvojili veliki deo Srbije.

Među onima koji su dopali bugarskog ropstva bio je i Časlav
Klonimirović, unuk Stojimirov. Sam Zarija se sklonio u oblast Neretve, koja je i pod
Mihailom Ziševićem, srpskim velikašem, pružila Simeunu otpor i najzad ga posle
trogodišnjeg rata prisilila na mir. U međuvremenu je Tomislav kao zavisni ban od srpskih
vladara izabrao srpsku nesreću da bi dovršio svoju rešenost o nezavisnosti i u docnijem
odnarođivanju postao pionir rimokatoličkih aspiracija u ovom delu Evrope.

Hrvati su docnijim razvojem situacije mogli osetiti Tomislavljevu prenagljenost.
Tomislav je, naime, verovao da će se propašću srpske države ostvariti želja za prostiranje
Hrvatske vlasti preko srpskih zemalja.

Ali, Bugari su osvojili samo deo Srbije, a Rim je osetio snagu Neretve i Mihaila Viševića u
tolikoj meri, da je Viševićsa svojom vojskom zaratio
protivu Rima i dve godine posle Tomislavljevog gesta osvojio italijanski grad Sinopat.
Ovde dolazi i smrt Simeunova, koja je doprinela da se Časlav Klonimirovićoslobodi
bugarskog ropstva i sjedini razjedinjene srpske oblasti, te da povrati dobar deo srpskih
oblasti, među kojima Srem sa većim delom Slavonije.

Za vladavine Časlavljeve spada I neretljanska bitka protivu mletačke republike kada su
mlečani potučeni i 948. Godine sklopljenim mirom naterani da se obavežu na plaćanje danka.
To je stanje trajalo sve do 960. godine, kada je Časlav proterao Mađare iz Bosne u Srem i tu u Sremu,
u jednoj bitci poginuo.

Za sve to vreme Hrvati su lešinarskom hladnokrvnošću posmatrali džinovske
borbe srpskoga naroda od koga su se počeli odnarođivati, čekajući pogodno vreme da
očerupaju lešinu, koju bi drugi mesto njih oborio.

U „suvremenoj hrvatskoj povijesti" nailazimo na nepreglednu gomilu ispisanih pokušaja
da prisvoji šta je tuđe. Tako se prvi Tomislavov korak prikazuje u lažnom svetlu samo
zato, da bi se iz njega mogle iskonstruisati takozvane „Bijele“ i „Crvene Hrvatske“, a
naročito ove poslednje, koje nikada nije ni bilo, većju je novija hrvatska“istorija naprosto
morala izmisliti, kako bi u najkritičnijim srpskim trenucima mogli podastreti svoje
„povijesno pravo" na srpske zemlje.

Dosledna samoj sebi, hrvatska istorija, fabrikovana
pre nekoliko godina, kaže da je u doba ratovanja Zarije Pribisavljevića sa bugarskim
carem Simeunom 924. godine Tomislav tobože proterao Bugare i prisilio ih na mir. A
zatim jošsmelije, da su, tobože, „domaći vladari“ Zahumlja, Travunije i Duklje, među
kojima i knez Mihailo Viševićpriznavali Tomislavljevu vlast. To – da je, onda, „Crvena
Hrvatska".

O toj novoj hrvatskoj fikciji „suvremena hrvatska povijest" ovako mahnita:
Prema popu Dukljaninu, razdijelio je kralj Budimir Svetopelek na velikom zaboru na
Duvanjskom polju državu na Primorje i Zagorje. Primorje nazivlje jošHrvatskom ili
Dalmacijom, a dijeli ga na Bijelu Hrvatsku i na Crvenu Hrvatsku. Bijela Hrvatska sezala
je od Duvna do Vinodola, a Crvena Hrvatska od Duvna do Drača. Jedan od najpoznatijih
vladara u oblastima Crvene Hrvatske bijaše knez Mihailo Višević“. („Hrvatski List“ od
18. IV. 1939.).

Ova konstatacija, u kojoj se kao primarni momenat ističe neko tobožnje stvaranje „Bijelih
i Crvenih“ Hrvatski, otkriva, međutim, ono radi čega hrvatska istorija zasigurno ne bi
spomenula ime kralja Budimira, iako je vešto prećutala čiji je to bio vladalac, a koje
njegova država. Na jednom mestu nedaleko spomenutih „v carjeh Budimira srpskog“,
koji je oko 675. godine razdelio svoju državu na županstva, banovine i kneževine.

Među tako razdeljenim srpskim pokrajinama nailazimo na Humsku i Ramsku, odnosno
bosansku Srbiju. Što tvorci naduvene hrvatske povijesti nisu, ili nisu hteli, upoznati svoje
čitaoce sa ovim „Budimirom v carjev srpski“, imali su sa svoga stanovišta razloga za to,
jer je njegova zemlja morala biti Srbija, a u njoj Hrvati – bez ikakve ili takve Hrvatske,
koja ne bi prevazilazila onaj prostor triju docnijih hrvatskih županija oko Zagreba.

U ostalom, i ova hrvatska istorijska naduvenost o stvaranju nekakvih farbanih Hrvatski
spada u red dobro smišljenih laži koje vekovima smeraju na to, da u srpskoj istoriji stvore
takvu zbrku, iz koje bi zatim po volji mogli da vade ono, što im je za pokriće njihove
istorijske golotinje potrebno.

Jedan letimičan pogled preko brda hrvatskih fraza, koje se sukobljuju jedna sa drugom.
Po ovom tvrđenju, Hrvati dolaze u svoju Hrvatsku zapadno od Slavonije i Bosne
polovicom VII. stoleća, gde zatiču Slavene, razume se, Srbe. Oni tobože odmah po
svome dolasku svojom ratničkom i organizatorskom sposobnošću naturaju svoje ime
tome srpskom starosedelaštvu i osnivaju takozvanu „Bijelu Hrvatsku“, „Crvenu
Hrvatsku“ itd. Koliko je istine u priči o velikim „državničkim i organizatorskim
sposobnostima hrvatskih došljaka, vidi se i po tome, što se za njih ni 200 godina docnije
za vreme održavanja franačkog sabora u Frankfurtu na Majni (825.) nije ni znalo da
postoje, dok su polapski i južni Srbi na tome saboru predstavljali narode.

Nalazeći se u takvoj prošlosnoj oskudici, nije ni čudo što su Hrvati morali izmišljati svoje
„države“ sviju boja.

Doduše, ove farbane Hrvatske razgolićio je rođeni Hrvat istoričar Ivan Šver,
koji svojim hrvatskim istorijskim kolegama otvoreno dobaci da „Crvena Hrvatska" u
stvari nije ništa drugo doli Srbija. (Zagreb: „Ogledalo" II, str. 119).

Drugi hrvatski naučnik, dr. Tomo Maretić, obračunava se sa „sočinenijima“ Smičiklasa i
Njegovih pomagača o tobožnjoj Hrvatskoj kao zasebnom državnom pojmu i kaže:

„Eto na kako slabom temelju stoji Velika Hrvatska! Nje nikada nije bilo, nego ju je
Porfirogent naprosto izmislio". („Slaveni u davnini" str. 69).

Ni sa tako, po dr. Maretiću, navodno, izmišljenom Hrvatskom, međutim, Porfirogent nije prema istoku prekoračio reku Cetinu, jer o istočnoj granici Hrvatske Porfirogent doslovice veli: Od reke Cetine počinje zemlja Horvatska i stere se uz primorje sve do granica Istrije, odnosno do grada Albuna, a u gorama i prelazi donekle temat istorijski. Kod Centine i Livna graniči sa zemljom
Srbljije". (Ib. 145-7).

Porfirogent je zaista imao pravo. Hrvatska do njegovog doba (912. -
959.) nije prelazila Cetinu, a za dalje znamo. Samo, propustio je on zabeležiti, da se i
zapadno od Cetine prostirala srpska etnografska celina sve do linije, koja se sa zapadne
strane sreza ogulinskog spušta u more na međi srezova gospićskog i senjskog. I Rački o
granici između Hrvatske i Srba kaže: Hrvatska je zapremala zapadni dio rimske
Dalmacije, imajući za južnu granicu kod Mora rijeku Cetinu" („Rad jugoslovenske
Akademije 56", strana 140).

Тако је!!!! Удари по усташко-масонско-америчко-ватиканско-атлантидско-марсовкој Бурек форумацији.

Забрањена историја Срба
Globalt
Allmän info
Namn:
Забрањена историја Срба
Kategori:
Intressegrupp - Historia
Beskrivning:
Дело проф. др. Јована И. Деретића

Историја Срба, из угла човека који јој је читав живот посветио...Србија је победила у боју на Косову пољу, нетачна прича о досељавању Словена, забрањена историја после берлинског конгреса и још много података са указаним изворима, који су супротни онима из школа у које смо ишли/идемо...

Слика групе (са десне стране) је Ахилова слика са античке вазе.

За мање упућене мислим да је најзанимљивије да после снимака разговора са професором погледају предавања: десето о боју на Косову пољу и седмо о царству Оштривојевића у којем се много мапа приказује и говори о Аварима (тзв. Хрватима).

Да бисте и другима дали прилику да чују и сами процене шта је истина...она из школе или ова...ВЕОМА ЈЕ БИТНО ДА ПОШАЉЕТЕ ПОЗИВНИЦЕ СВОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА!!!


Као увод у тематику - Разговор са професором:

Први део:
http://www.youtube.com/watch?v=KfyElc9KpXI
http://www.youtube.com/watch?v=8zd9omxb5Vc
http://www.youtube.com/watch?v=OsDcRzLoB8Q
или:
http://rapidshare.com/files/212989827/Z ... 1._deo.mp4

Други део:
http://www.youtube.com/watch?v=3pIIbO5K_Xs
http://www.youtube.com/watch?v=1bCShS5kb_w
http://www.youtube.com/watch?v=JxWQPT9Lbq4
или:
http://rapidshare.com/files/212990685/Z ... 2._deo.mp4

Трећи део:
http://www.youtube.com/watch?v=bZzZ1BYpxPE
http://www.youtube.com/watch?v=_NWmgi6ReTs
http://www.youtube.com/watch?v=REyoRQpBaHo
http://www.youtube.com/watch?v=wK1ooyb9ncQ
или:
http://rapidshare.com/files/212991514/Z ... 3._deo.mp4


Предавања одржана у Бистрици (старо име за Нови Сад):
Прва два предавања су снимана тако што је камера била усмерена у катедру и у публику, тако да се ништа битно не види, али је звук у реду...Сва остала предавања су добра, што се тиче слике и звука...

01. Подунавље - Стварање колевке Европске културе и цивилизације (Јован И. Деретић) 30.3.2005.
http://rapidshare.com/files/211427033/0 ... .2005..mp4

02. Аријевски походи (Јован И. Деретић) 6.4.2005.
http://rapidshare.com/files/211427924/0 ... .2005..mp4

03. Аријевци = Срби (Слободан Филиповић) 13.4.2005.
http://rapidshare.com/files/211428536/0 ... .2005..mp4

04. Лександар велики (Јован И. Деретић) 21.4.2005.
http://rapidshare.com/files/211429110/0 ... .2005..mp4

05. Римска империја и Срби (Јован И. Деретић) 28.4.2005.
http://rapidshare.com/files/211429735/0 ... .2005..mp4

06. Обнова Српског царства - Династија Свевладовића (Јован И. Деретић) 4.5.2005.
http://rapidshare.com/files/211430191/0 ... .2005..mp4

07. Велико Србско царство Оштривојевића (Јован И. Деретић) 11.5.2005.
http://rapidshare.com/files/211430949/0 ... .2005..mp4

08. Немањићи - Истине и лажи (Јован И. Деретић) 18.5.2005.
http://rapidshare.com/files/211431402/0 ... .2005..mp4

09. Срби кроз историју - Заблуде и лажи (Миленко Николић) 25.5.2005.
http://rapidshare.com/files/211432405/0 ... .2005..mp4

10. Косовски бој у новом светлу (Јован И. Деретић) 1.6.2005.
http://rapidshare.com/files/211433866/1 ... .2005..mp4

11. Подунавље - колевка Европске културе и цивилизације и Аријевски походи (Јован И. Деретић) 2.11.2005.
http://rapidshare.com/files/211434501/1 ... .2005..mp4

12. Дачка Србија - Дакија (Јован И. Деретић) 9.11.2005.
http://rapidshare.com/files/212982958/1 ... .2005..mp4

13. Духовно насиље над културом Срба кроз хиљаде лета (Слободан Филиповић) 16.11.2005.
http://rapidshare.com/files/212983730/1 ... .2005..mp4

14. Српска дивонија или митологија (Слободан Филиповић) 23.11.2005.
http://rapidshare.com/files/212984761/1 ... .2005..mp4

15. Северни Срби - Германија (Јован И. Деретић) 30.11.2005.
http://rapidshare.com/files/212985934/1 ... .2005..mp4

16. Константин Порфироген - Лажна историја коју учимо (Јован И. Деретић) 19.4.2006.
http://rapidshare.com/files/212986774/1 ... .2006..mp4

17. Србица источник Европске и светске писмености (Јован И. Деретић) 3.5.2006.
http://rapidshare.com/files/212987565/1 ... .2006..mp4

18. Трагови Србице кроз миленијуме (Миленко Николић) 10.5.2006.
http://rapidshare.com/files/210668786/1 ... .2006..mp4

19. Срби у западној Европи (Јован И. Деретић) 17.5.2006.
http://rapidshare.com/files/210669281/1 ... .2006..mp4

20. Србски песник Илијаде (Слободан Филиповић) 24.5.2006.
http://rapidshare.com/files/210669726/2 ... .2006..mp4

21. Промоција књиге ,,Срби и Арбанаси"
˅ Промоције књига су испод предавања ˅

22. Град Сард - Културна, научна и привредна престоница Античких Срба (Јован И. Деретић) 31.5.2006.
http://rapidshare.com/files/210670325/2 ... .2006..mp4

23. Србски песник Илијаде (Слободан Филиповић) 25.5.2006.
http://rapidshare.com/files/210671528/2 ... .2006..mp4

24. Венети = Срби (Јован И. Деретић) 30.5.2007.
http://rapidshare.com/files/210672105/2 ... .2007..mp4

25. Одисејево златно руно на Јадранском - Да ли је Одисеј путовао по Јадрану? 6.6.2007.
http://rapidshare.com/files/210675117/2 ... .2007..mp4

26. Помен србског имена код Античких писаца (Јован И. Деретић) 13.6.2007.
http://rapidshare.com/files/210675746/2 ... .2007..mp4

27. Односи Срба и Арбанаса (Јован И. Деретић) 20.6.2007.
http://rapidshare.com/files/210676396/2 ... .2007..mp4

28. Изворност Срба на Хелму (Балкану) (Слободан Филиповић) 27.6.2007.
http://rapidshare.com/files/210677311/2 ... .2007..mp4

29. Историја - Њена улога и шта она значи као наука (Јован И. Деретић) 5.12.2007.
http://rapidshare.com/files/210678098/2 ... .2007..mp4

30. Прво срБско царство - Нино Белов (Јован И. Деретић) 9.1.2008.
http://rapidshare.com/files/210319789/3 ... .2008..mp4

31. Тековине царства Нина Беловог (Јован И. Деретић) 16.1.2008.
http://rapidshare.com/files/210322536/3 ... .2008..mp4

32. Србска дивонија (митологија) вера и обичаји (Јован И. Деретић) 23.1.2008.
http://rapidshare.com/files/210323122/3 ... .2008..mp4

33. Симболи србског грба (Слободан Филиповић) 30.1.2008.
http://rapidshare.com/files/210323806/3 ... .2008..mp4

34. Друго срБско царство - Сербо Макеридов (Јован И. Деретић) 6.2.2008.
http://rapidshare.com/files/210324350/3 ... .2008..mp4

35. Србица – Настанак и развој писмености (Јован И. Деретић) 13.2.2008.
http://rapidshare.com/files/210325338/3 ... .2008..mp4

36. Библијски Срби (Јован И. Деретић) 20.2.2008.
http://rapidshare.com/files/210325890/3 ... .2008..mp4

37. Срби и Арбанаси (Арнаути – Шиптари) (Јован И.Деретић) 27.2.2008.
http://rapidshare.com/files/210326353/3 ... .2008..mp4

38. Карановићи и Македонија (Јован И. Деретић) 5.3.2008.
http://rapidshare.com/files/210327202/3 ... .2008..mp4

39. Срби и Грци (Јован И. Деретић) 12.3.2008.
http://rapidshare.com/files/207981535/3 ... .2008..mp4

40. Хришћанство и Срби (Јован И. Деретић) 19.3.2008.
http://rapidshare.com/files/207980982/4 ... .2008..mp4

41. Мађари и Срби (Илија М. Петровић) 23.4.2008.
http://rapidshare.com/files/207980190/4 ... .2008..mp4

42. СрБска Панонија (Јован И. Деретић) 7.5.2008.
http://rapidshare.com/files/207979133/4 ... .2008..mp4

43. Симболи Срба у Античкој уметности (Миленко Николић) 28.5.2008.
http://rapidshare.com/files/207979723/4 ... .2008..mp4

44. Обнова државе Србије Свевладовићи и Светимировићи (Јован И. Деретић) 3.12.2008.
http://rapidshare.com/files/207975141/4 ... .2008..mp4

45. Павлова пећина (Јован И. Деретић) 10.12.2008.
http://rapidshare.com/files/207974670/4 ... .2008..mp4

46. СрБско питање – Теорија завере (Слободан Филиповић) 26.12.2007.
http://rapidshare.com/files/207974237/4 ... .2007..mp4

47. Србски добровољачки покрет 1912-1918 године (Илија М. Петровић) 17.12.2008.
http://rapidshare.com/files/207973802/4 ... .2008..mp4

48. Срби у Римској империји (Јован И. Деретић) 21.01.2009. (поправљена синхронизација)
http://rapidshare.com/files/207973342/4 ... .2009..mp4

49. Како се губи Србство (Јован И. Деретић) 28.01.2009.
http://rapidshare.com/files/207972851/4 ... .2009..mp4

50. (Јован И. Деретић) 04.02.2009.
http://rapidshare.com/files/218713291/5 ... 2009._.mp4

51. Србске династије - Немањићи и Јаблановићи (Јован И. Деретић) 11.02.2009.
http://rapidshare.com/files/218835878/5 ... .2009..mp4

52. (Милан Ристановић) 18.02.2009.
http://rapidshare.com/files/262180055/5 ... 2009._.mp4

53. Србске династије Јаблановићи и Хранићи (Јован Деретић) 25.02.2009.
http://rapidshare.com/files/261994252/5 ... .2009..mp4


Промоцијe књигa:

,,Срби и Арбанаси" Јован И. Деретић (21 предавање)
http://rapidshare.com/files/212988449/S ... eretic.mp4

,,РАЦИЈА, Заборављен ГЕНОЦИД" Александар Вељић
http://rapidshare.com/files/212981689/R ... Veljic.mp4

,,Измишљено досељавање Срба" Јован И. Деретић, Драгољуб П. Антић и Слободан М. Јарчевић
http://rapidshare.com/files/212980828/I ... rcevic.mp4

,,Словенска Германија“ Иво Вукчевић (поправљена синхронизација)
http://rapidshare.com/files/261488264/S ... kcevic.mp4


Књиге:

,,Западна Србија" др. Јован И. Деретић (1995.):
http://rapidshare.com/files/211434917/J ... Srbija.pdf

,,Серби, Народ и раса - НОВА ВУЛГАТА" др. Јован И. Деретић (1996.):
http://rapidshare.com/files/211434784/J ... ulgata.pdf

,,Античка Србија" др. Јован И. Деретић (2000.):
http://rapidshare.com/files/211434686/J ... Srbija.pdf

,,Срби...народ најстарији (I и II том)" др. Олга Луковић-Пјановић (1990.):
http://rapidshare.com/files/211432865/O ... I_tom_.pdf


Уколико неко има добру конекцију био бих му веома захвалан ако стави сва предавања на ,,torrent" због ефикаснијег и бржег скидања са интернета. Иначе ,,rapidshare" најбoљи протoк има пре подне.

Највеће заслуге што ова група уопште постоји, поред проф. др. Јована И. Деретића припадају Борку Ковачићу (Помоћнок администратора), који је сва предавања поставио на интернет.

Ако имате могућности, дођите средом у Нови Сад, у улицу Радничка 20а, у Природњачки музеј, на предавања Јована И. Деретића са почетком у 19 часова.

Замолио бих да пре писања коментара испод слика или на зиду погледате предавања у циљу подизања дискусије на виши ниво.

Предавања у бољем квалитету слике и звука:
http://www.geocities.com/zabranjenaistorijasrba/

Препорукa:
За преузимање са Rapidshare-а користите бесплатни програм JDownloader, који вам омогућује аутоматско преузимање листе линкова (копирате комплетно све изнад, зајено са објашњењима и он ће да препозна само линкове), аутоматски сачека период пре почетка преузимања, а можете и наместити да сам промени IP адресу после преузимања и скида нови фајл...
JDownloader можете преузети са сајта: http://jdownloader.org/
Ако интернет користите преко Телекомовог ADSL-а, рутер "Huawei HG520i", убаците ову скрипту:
http://www.geocities.com/zabranjenaisto ... HG520i.htm

Senaste nytt
Нова предавања:
52. (Милан Ристановић) 18.02.2009.
http://rapidshare.com/files/262180055/5 ... 2009._.mp4

53. Србске династије Јаблановићи и Хранићи (Јован Деретић) 25.02.2009.
http://rapidshare.com/files/261994252/5 ... .2009..mp4


Нова промоција књиге:
,,Словенска Германија“ Иво Вукчевић (поправљена синхронизација)
http://rapidshare.com/files/261488264/S ... kcevic.mp4


Сва предавања можете да преузмете и преко торента http://www.yuwabits.net
Захвалност аплоудерима: @Radovan, @7up, као и свима који не себично сидују!
Надам се да ће ово да се прошири и на остале тракере...да дамо људима могућност да чују/виде другачију верзију историје од званичне и сами процене која је истинитија...

Ево и Деретића, великог срБског псеудо-историчара и мегаломаниака. 

verujem da je ova tema više za Srpski nacionalistički forum....

Inzko, na čemu si ?! Jel ti neko hakovao nalog, pretio smrću ili si se nagruvao heroinom ???

jesi svestan šta si postovao ?!?!