БЕОГРАД, 09. април 2009. (ФоНет) - Министар за Национални инвестициони план (НИП) Верица Калановић изјавила је данас да се владине мере штедње везане за опорезивање плата виших од 40.000 динара не доносе на посланике Скупштине Србије јер они нису државни службеници.

Она је објаснила да посланици не подлежу одредбама Закона о државним службеницима и да влада, као орган извршне власти, нема право да донесе „леx специјалис“ којима би се регулисала њихова примања.

Калановић је новинарима у Дому Народне Скупштине рекла и да ће плате министара у влади бити „третиране као плате државних чиновника иако су постављена лица”

„Они министри због година стажа имају нешто већу плату од 100 хиљада динара биће у скали са смањењем од 15 одсто , а они који плату испод 100 хиљада динара са десет одсто”, објаснила је она и додала да је њена плата 103 хиљаде динара и да има 30 година радног стажа.

Посланик листе За европску Србију Влатко Ратковић је рекао да „иако посланици нису државни службеници, лично подржава идеју да се владине мере уштеде односе и на њих“.

„Сматрам да посланичка плата није превисока, али подржавам владине мере рационализације и штедње“, рекао је он, подсетивши да су зараде посланика исте већ пет година.

Ратковић је подсетио и да је рационализација у Скупштини Србије већ урађена и да је тада уведен низ мера штедње.

Шеф посланичког клуба СПС Бранко Ружић је оценио да је једина рационалана и могућа ствар у овом тренутку да се опорезују и плате посланика.

“У односу на стандард становништва, плате посланика, иако мање од зарада које имају колеге у суседним земљама, јесу високе и могу се посматрати на линији владиног предлога да се одређени нивои плата опорезују, па да тако и плате посланика потпадну под те владине мере”, рекао је он.

Говорећи о предлогу за укидање посланичких дневница, Ружић је рекао да је тај предлог “вредан пажње” и да СПС никад неће бити против рационализације трошкова, али да не треба “свести разлоге економске кризе на посланике”.

Шеф посланичке групе Демократске странке Србије Милош Алигрудић је најавио да ће та странка у петак одржати конференцију за новинаре на којој ће представити свој пакет мера штедње.

nego ciji su ako nisu drzavni sluzbenici 

Poreski dužnici u Srbiji mirno spavaju
Država neće da naplati milijarde poreza
Autor: Vladimir Spasić | Foto:J. Vučetić | 12.04.2009. - 05:00

Ukupan poreski dug, fizičkih i pravnih lica, na kraju prošle godine, prema nezvaničnim podacima, dostigao je milijardu evra. Dobar deo ovog potraživanja gomilao se godinama, a država se na to nije puno obazirala. Na radost poreskih dužnika koji su mirno nastavljali da otvaraju firme, voze skupe automobile ili izdaju lokale.

U Poreskoj upravi kažu da ne mogu da kažu koliki je ukupan poreski dug, ali navode da se polovina ne može naplatiti jer je reč o preduzećima koja su u stečaju, postupku privatizacije, reorganizaciji ili likvidaciji. To su manje-više propale firme, a zakon im ne dozvoljava da od njih prinudno naplate poreze. Nismo dobili komentar šta je s ostalim potraživanjima.
– Firma u obliku društva s ograničenom odgovornošću može da se registruje sa nekoliko stotina evra, a da napravi dugovanja od nekoliko stotina miliona dinara. U svakom trenutku vlasnik je siguran jer takvo preduzeće garantuje za obaveze samo do iznosa kapitala kojim je osnovano. Kada radnici ili država odluče da je tuže ili pokrenu prinudnu naplatu, mogu da se slikaju jer je to prazna ljuštura, bez imovine i para – kaže jedan od privatnih preduzetnika.
Aktiviranje prinudne naplate dok se dugovi nisu nagomilali – jedno je od rešenja. Da prinudna naplata kasni i da je neefikasna, pokazuju podaci iz prošle godine. Na ovaj način, što podrazumeva blokiranje računa, fizičku zaplenu novca iz kasa preduzeća, uzimanje novca od dužnika ili plenidbu imovine, prošle godine naplaćeno je oko 19 milijardi dinara. U odnosu na procenu ukupnog duga, to je samo četvrtina.
Država ne želi da koristi prinudnu naplatu jer se, kako navode nadležni, tako uništava firma, i manje su šanse da se uzme neki novac. Ovu bolećivost države spretni biznismeni obilato koriste. Kada dugovanja postanu velika, osnivaju novo preduzeće i rade sve ispočetka. Pojedini dužnici imaju desetak takvih preduzeća. Javna je tajna da je reč o istom vlasniku, ali država zatvara oči. Umesto da im zabrani da se bave bilo kakvim biznisom.
– Najgore je što su računi pojedinih preduzeća blokirani više godina, čak i duže od desetak, a njihovi vlasnici ne trpe nikakve posledice. Iako imaju dosta imovine – od kuća, preko lokala do luksuznih automobila. Potrebno je promeniti zakone da bi ovo bilo sprečeno ali i dati odrešene ruke Poreskoj upravi da radi svoj posao. Dok stranka koja dobije Ministarstvo finansija vlada i Poreskom upravom, neće biti sreće – dodaje naš sagovornik.
Umesto ažurnije akcije Poreske uprave, krajem prošle godine odlučeno je da se dužnicima koji su je više puta prevarili pruži još jedna šansa. Država je rešila da poreskim dužnicima oprosti kamate u iznosu od 15 milijardi dinara, ili 183 miliona evra, pod uslovom da plate u celosti osnovni dug nastao do 31. decembra 2007. godine i obaveze od 1. januara prošle godine do dana podnošenja zahteva. Akcija traje do 31. jula. Slična ponuda postoji i za neplaćene doprinose za zdravstveno osiguranje.
Stručnjaci su tada kritikovali ovu odluku rečima da se iz dosadašnjeg iskustva pokazalo da bilo kakvo popuštanje u naplati poreza utiče na povećanje fiskalne nediscipline. Neplatiše su i pre toga imale mogućnost da poreski dug plate na rate. Pokazalo se da su u pravu jer se mali broj dužnika prijavio za ovu mogućnost.

Ko radi mora da plati
I Đerđ Pap, poreski stručnjak, kao primer onemogućavanja poreza navodi firme koje posluju kao DOO. „U ovim slučajevima država nema odakle da naplati potraživanja i tu se mora tražiti neko zakonsko rešenje. Mislim da se Poreska uprava trudi da obavi svoj posao valjano, ali u nekim situacijama je nemoćna“, naglašava Pap.
Ekonomista Nikola Tasić kaže da porez mora biti efikasnije naplaćivan jer je to jedan od osnova pravnog poretka. „Država bi morala da bude rigoroznija prema vlasnicima preduzeća koji duguju na ime poreza. Ako mogu da posluju, onda mogu i da plaćaju poreze“, dodaje Tasić.

Utajili 13 milijardi
U prošloj godini utajeno je oko 13 milijardi dinara poreza. U Poreskoj upravi ističu da je cifra verovatno mnogo veća jer dobar deo nelegalnih radnji prilikom plaćanja državnih nameta ostaje neotkriven.

Dužnici u blokadi    Poreski dug (struktura)
Protekta 3
Eltim 2,6
Ronako 2
Euroluks petrol 1,7
Europen grupa 1,2
*u milijardama dinara    Doprinos za PIO 28,8 odsto

Doprinos za zdravst. 16,6
Porez na zarade 9,9
Porez na promet 9,7
PDV 6,1
Akcize 3,16
Porez na prihod samost. delat. 2,42
Porez na dobit 1,6

Izvor: Blic

Branko Urošević, profesor Ekonomskog fakulteta
Država će zaštititi podobne i nesposobne
Autor: Branislav Krivokapić | 12.04.2009. - 00:05

Krizu treba iskoristiti za drastičnu reformu javnih institucija. Nije dovoljno samo smanjiti broj ljudi. Bojim se da ne otpuste najsposobnije, one koji se bune i iznose svoje stavove, a zadrže „rođake“ i poslušne. A treba da bude obrnuto. Da krizu iskoristimo da eliminišemo one koji ne rade ništa, a promovišemo, ako treba i kroz povećanje plata, one koji rade dobro, kaže za „Blic nedelje“, Branko Urošević, profesor Eko­nomskog fakulteta u Beogradu i predsednik UO Južno­evropskog centra za savremene finansije (SECCF).


Na koji način treba reformisati institucije?
– Prvo moramo utvrditi prioritete i videti da li je moguće racionalnije koristiti oskudni kadar i smanjiti ne samo broj zaposlenih, nego i broj institucija. Recimo, Narodna banka supervizira banke, osiguravajuće kuće i penzijske fondove, dok Komisija za hartije od vrednosti, sa velikim brojem zaposlenih, supervizira samo investicione fondove i brokere. Možda, umesto takvog, skupog rešenja, treba napraviti jedinstveno telo koje će se baviti supervizijom svih finansijskih institucija i tako znatno uštedeti, a verovatno i povećati kvalitet supervizije.
Drugo, obrazovanje rukovodećih kadrova u državnim institucijama trenutno je zanemareno. Tamo često sede ljudi koji nisu stručnjaci za oblasti kojima treba da se bave. Nije dobro da neko postane direktor javnog preduzeća a da ne zna ništa, ili skoro ništa, o korporativnom upravljanju, o strategiji, ili finansijama. Na Zapadu, ali i u nekim zemljama regiona, kao što je Hrvatska, članovi nadzornih i upravnih odbora prolaze obaveznu obuku i licenciranje. U ministarstvima politika mora da se završi na nivou pomoćnika ministra. Većina zaposlenih mora biti sloj tehnokrata koji neće biti lojalan nekoj partiji, nego državi u celini.

Je li aktuelna politička elita u stanju da napravi takav rez?
– Nije ova kriza od juče. Sistem baziran uglavnom na uvozu, bez ozbiljnije proizvodnje namenjene izvozu, nije mogao i ne može da opstane. Ni kod nas, ni u Mađarskoj, ni bilo gde. Ali problem je u tome da nosioci najodgovornijih društvenih funkcija razmišljaju na vrlo kratak rok, najviše na period od godinu-dve. Dok se ne nađe grupa koja će se ponašati drugačije, a mislim da je još uvek nismo našli, a ne znam ni da li je ima, dotle će se problemi gomilati, a ne rešavati. Ali ovo je idealna prilika da zasučemo rukave i da tu situaciju ostavimo iza sebe. To su uradili Slovaci posle pada premijera Mečira. Došla je vlada koja je reformisala institucije i od Slovačke za kratko vreme napravila dobro organizovanu zemlju.

Ali od vlade Mirka Cvetkovića tako nešto teško da možemo očekivati!
– Naša vlada se sastoji od velikog broja stranaka od kojih svaka ima svoje parcijalne interese. U toj situaciji nije lako nijednom premijeru, ma kako dobronamernom. Ma kakvu pametnu strategiju ili plan borbe protiv krize neko predložio, Vlada mora prvo interno da se složi, a, u nekim slučajevima i da se odluke Vlade potvrde u parlamentu. A to uopšte nije lako. Jer kod nas je državna svojina uglavnom poistovećena sa partijskom. I jedini način da se to promeni je konsenzus čitavog društva. To je važnije nego pristupanje EU.

Zar ulazak u EU nije naš prvi cilj?
– EU sama po sebi ne može da bude cilj. Cilj je da živimo bolje, a jedan od načina da to postignemo jesu i evropske integracije. Ali tu postoje plusevi i minusevi. Jer kad ulazite u neki klub, onda morate da prihvatite određena pravila. Jasno je da oni koji pravila pišu, pišu ih tako da najviše odgovaraju njima. Dakle, cena postoji i ona nije mala. Zato je poenta da mi sami sebe nateramo da se promenimo, da se mnogo bolje organizujemo, i da budemo jedno funkcionalno društvo. U tom slučaju, bićemo privlačniji i drugima i pre ćemo ući u integracije nego kada se sami nudimo, a ništa ne popravljamo u funkcionisanju našeg društva. Dakle, mislim da sve zavisi od nas. Nije nepoznato šta treba da se uradi. Samo treba da se reči naših političara i biznismena pretvore u delo.

Dok ste u Čikagu radili za „McKinsey&Co.“ između ostalog bavili ste se i problemom deregulacije monopola u proizvodnji struje. Kakva su vam iskustva na tom planu?
– Kompanija „Enron“ je, uz pomoć Bušove a kasnije i Klintonove administracije, insistirala na deregulaciji i ukidanju monopola, s idejom da će potrošači dobiti nižu cenu ako bude takmičenja. Naša analiza je pokazala da potrošači u Čikagu u slučaju deregulacije ne bi imali nikakvu mogućnost da dobiju povoljniju cenu, zato što je struktura proizvođača u tom delu Amerike takva da bi se stvorio duopol, a ne prava konkurencija. I srećom, u Čikagu deregulacija nije izvršena. Tamo gde jeste, na primer u Kaliforniji, nastao je haos i katastrofa za potrošače. Bilo je dana kada u San Francisku po čitav dan nije bilo struje, a u nekim delovima Kalifornije i po tri dana. A pojedine kompanije i pojedinci dobijali su nekoliko hiljada puta uvećane račune.

Šta bi se desilo kad bi u Srbiji bila izvršena deregulacija tržišta električne energije?
– Prirodne monopole nije lako deregulisati, i tome bi se moralo pristupiti sa velikim oprezom. Inače bi moglo biti posledica kako po džep potrošača, tako i po regularnost snabdevanja tržišta kvalitetnom strujom. Jedan od načina za decentralizaciju i povećanje energetske nezavisnosti Srbije trebalo da bude i insistiranje na alternativnim izvorima energije. Ukoliko u Hrvatskoj na kuću postavite solarni panel koji služi za proizvodnju struje, Vlada Hrvatske vam refundira 50 odsto novca koji uložite u taj sistem. Ako projekat zaživi, to će znatno smanjiti njihovu zavisnost od uvoza struje. Uz to, radi se o varijanti neuporedivo jeftinijoj za pojedince i kvalitetnijoj za okruženje. To je mnogo bolje od deregulacije posle koje ćete imati nekoliko velikih oligopolskih kompanija koje će, manje-više proizvoljno, potrošačima da određuju cene.

Doktor fizike i finansija
Branko Urošević je fiziku studirao na Univerzitetu Lomonosov u Moskvi, a doktorirao je u SAD na Braun univerzitetu. Finansije je doktorirao na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji. Jedan je osnivača Južnoevropskog centra za savremene finansije – SECCF koji organizuje International Masters in Quantitative Finance (IMQF) u Beogradu, kao i Dubrovačku školu bankarstva i finansija, jedan od najprestižnijih programa usavršavanja menadžera u ovom delu Evrope. U konsultantskoj firmi Centar za investicije i finansije (CIF) rukovodi odeljenjem za upravljanje finansijskim rizicima. Na Ekonomskom fakultetu predaje operaciona istraživanja i finansijsku ekonomiju.

Izvor: Blic

U četvrtak nova uredba Vlade Srbije
Dug državi postaje državno vlasništvo
Autor: D. Nišavić - J. Aleksić | Foto:O.Bunić | 14.04.2009. - 08:00

 Vlada Srbije u četvrtak će doneti novu uredbu koja će omogućiti privatizovanim preduzećima da, ukoliko to žele, zamene svoj dug državi pretvaranjem tih dugovanja u državni kapital u tim firmama. Kada ekonomska kriza prođe, država će prodati svoj kapital vlasnicima tih privatizovanih preduzeća ili investitorima na tržištu.


Država će deo svojih dugovanja, pre svega putarima, namiriti po rebalansu budžeta: Mlađan Dinkić
Ova uredba odnosiće se na firme koje su privatizovane, a imaju problem sa likvidnošću. Uslov je da redovno isplaćuju zarade i da su ispunile uslove iz ugovora o privatizaciji.
- Zamena će se odnositi na jedan deo dugova koji dospevaju državi za naplatu 31. decembra 2009. godine, a privatizovana preduzeća će dobrovoljno odlučiti da li će tražiti konverziju duga u kapital. Odlučivaće se od slučaja do slučaja na zahtev privatizovanih preduzeća - najavio je juče Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade Srbije.
Predviđeno je da kada ekonomska kriza prođe, učešće države bude prodato vlasnicima tih privatizovanih firmi ili trećim licima.
Do kraja ovog meseca planirano je i da Vlada formira tim za analizu i operativno sprovođenje multilateralne kompenzacije (međusobno prebijanje dugova).
Multilateralna kompenzacija, kako je ranije najavljivano, ići će u krugovima budući da je u ruletu nelikvidnosti i sama država koja prema nekim podacima duguje privredi oko 68 milijardi dinara. Nedomaćinsko poslovanje države najviše je oštetilo putare u Srbiji kojima se duguje 35 milijardi dinara, a svima onima koji su radili za projekte finansirane iz NIP-a duguje oko 10 milijardi dinara.
Potpredsednik Dinkić je istakao da će država jedan deo svojih dugovanja, pre svega putarima, namiriti po rebalansu budžeta, kada će biti isplaćeno 200 miliona evra. On je rekao da se neće menjati sistem poreza na dodatu vrednost, a da će se problemi sa likvidnošću rešavati po sektorima, a među najugroženijima su trgovina i prerađivačka industrija.
U kolu nelikvidnosti, inače, nalazi se i Elektroprivreda Srbije koja duguje oko osam milijardi dinara, a na veresiju je finansirala čak 40 milijardi dinara koliko u ovom trenutku građani i privreda duguju za neplaćenu struju. Interesantno je da je oko 68 milijardi dinara, na koliko se procenjuje dug države, za 4,4 milijarde dinara veći od sume koju preduzeća sa blokiranim računima nisu platila svoje obaveze prema Poreskoj upravi.
Prema podacima Svetske banke, da bi se u Srbiji naplatila sporna potraživanja po osnovu komercijalnih ugovora, potrebno je 635 dana i da se prođe 36 procedura, na koje se potroši čak 28,4 odsto vrednosti duga.
Dinkić je juče nakon sastanka sa 30 najvećih izvoznika i predstavnika pet banaka istakao da oni podržavaju mere Vlade za prevazilaženje posledica ekonomske krize, kao i plan za smanjenje državne administracije.
Bankama je za sada podneto zahteva za 525 miliona evra subvencionisanih kredita za likvidnost, a do sada je odobreno 190 miliona evra, a rebalansom budžeta će se obezbediti dodatnih 40 milijardi dinara za ovu vrstu kredita.
Privrednici su, rekao je Dinkić, preneli da je potrebno smanjiti kamatnu stopu na kredite za likvidnost, koja sada iznosi 5,5 odsto na godišnjem nivou. On je rekao da za to možda postoji mogućnost, jer je Euribor sa tri odsto pao na 1,25 odsto.
Bankari su predložili da se krediti za likvidnost odobravaju u dinarima, kao i da se duplira iznos kredita koji se daju za ovu namenu, dodao je Mlađan Dinkić. Prema njegovim rečima, maksimalan iznos je bio dva miliona evra, a učiniće se da to bude dva puta uvećano samo za izvoznike koji već imaju ugovorene poslove.
Veliki problem sa naplatom svojih potraživanja imaju mali dobavljači od velikih trgovina, koji moraju avansno da plaćaju PDV.
- Sistem PDV neće morati da se menja jer je on jako dobar, ali ćemo morati one koji ne izvršavaju svoje obaveze zakonski na to da primoramo - upozorio je on.
Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora „Hipo Alpe-Adrija banke”, rekao je da najveća pažnja treba da se posveti sektorima koji ostvaruju i najveći izvoz. Prema njegovim rečima, stabilnost finansijskog sistema je apsolutno sačuvana i bankarski sistem je pokazao da je spreman da odgovori na krizu.

Raskinuto 400 ugovora
Od početka privatizacije na tenderima i aukcijama prodato je 1.850 preduzeća, a raskinuto je 400 ugovora. Osnovni razlog je neispunjavanje investicionog programa.
- Najčešće je reč o neispunjavanju obaveza socijalnog programa, neplaćanje rata, kontinuitet delatnosti i raspolaganje imovinom mimo zakona - kažu u Agenciji za privatizaciju.

Kome duguju preduzeća u blokadi
47.628 blokada po osnovu duga državi (64,4 milijarde dinara)
15.161 dužnik ima ukupno 91,2 milijarde dinara obaveza prema bankama
246 dužnika duguje 1,2 milijarde dinara bankama u stečaju
*Napomena: svi iznosi su bez kamate

Pregovori o kreditima sa Rusijom i Kinom
Vlada Srbije pregovara o investicionim kreditima sa ruskom i kineskom vladom, koji bi se realizovali narednih godina. Najdalje se u dogovorima stiglo sa Kinezima sa kojima se pregovara o kreditu za izgradnju mosta Zemun-Borča po sistemu ključ u ruke, a vrednost tog projekta je oko 200 miliona evra. Ukoliko pregovori budu uspešni, izgradnja bi mogla da počne sledeće godine. Sa Rusima se pregovara o kreditima za izgradnju metroa i za podršku budžetu Srbije, a delegacija Vlade Srbije će otputovati u Moskvu na konačne dogovore o tom kreditu.

Kako se povećavao broj blokiranih računa
Datum, Broj računa, Iznos
1. 1. 2008. 45.608 146,4*
1. 1. 2009. 56.605 206,9
1. 2. 2009. 57.645 211
1. 3. 2009. 58.657 217,2
1. 4. 2009. 59.295 230
*Napomena: u milijardama dinara

Struktura duga prema Poreskoj upravi
Doprinos za PIO 28,8 odsto*
Doprinos za zdravst. 16,6
Porez na zarade 9,9
Porez na promet 9,7
PDV 6,1
Akcize 3,16
Porez na prihod samost. delat. 2,42
Porez na dobit 1,6
* svi iznosi su u procentima

Izvor: Blic

Država hoće da uveća prihod od poreza
Od maja veći porez na kuće i stanove
Autor: Jelena Aleksić | Foto:G. Srdanov | 16.04.2009. - 08:00


Građani Srbije koji plaćaju godišnji porez na imovinu dobiće u maju nešto veću poresku obavezu, budući da će se prosečna vrednost stana ili kuće računati prema istinskoj vrednosti nekretnine na tržištu, što je princip u razvijenom svetu, ali ne i u Srbiji. Oni koji do sada nisu ispunjavali ovu obavezu, a njih je prema grubim procenama gotovo polovina, naći će se u novim spiskovima poreskih obveznika. Ali u Vladi i lokalnoj samoupravi još nema konkretnog obrasca po kome će se poreske prijave uvećati.

Ne samo da je do sada bilo „pola sela plaća, a pola ne plaća”, već su budžeti lokalnih samouprava bili oštećeni i zbog cena po kojima se računalo koliko šta vredi. Tačnije, obračunavani iznosi bili su daleko od realnosti, a mogućnosti za smanjenje poreza veće nego svuda u svetu. Beograđanima iz strogog centra grada prošle godine je kvadrat stana na koji treba da plate porez računat na 84.427 dinara, što je manje od 1.000 evra iako je tržišna vrednost ekstra zone u prestonici 3.000 evra.
Vlada je oporezivanje luksuza predvidela i neslavnim „solidarnim paketom mera”, ali i konačnom verzijom plana uštede gde je zamišljeno da se uz predviđeni namet na luksuzna vozila i porez na imovinu skupi oko tri milijarde dinara. U Ministarstvu finansija, koje je trebalo da napravi konačnu računicu o tome kako da imućniji koji žive u ekstra zonama plate svoju privilegiju skladno ceni, objašnjavaju da će poreske prijave u maju biti veće i to iz nekoliko razloga.
- Jedan od razloga je to što se osnovica utvrđuje po osnovu prosečne vrednosti kvadrata, a ona je povećana. Uz to, mi smo 30. januara ukinuli poreski kredit, odnosno oslobođenje za stan u kojem obveznik ne živi, pa će između ostalog i po tom osnovu poreza biti više. Poreska uprava ima podatke o tržišnoj vrednosti nekretnina preko plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava i ovi podaci biće uzeti u obzir, mada se to formalno i do sada radilo - kaže Nataša Kovačević, pomoćnik ministra finansija za fiskalni sistem.
Stanje je u praksi potpuno drugačije. Od propisanih 141.000 dinara koliko vredi kvadratni metar stana u Beogradu, prema računici Republičkog zavoda za statistiku, prestoničke vlasti obračunavale su isti ovaj metar na Starom gradu, Vračaru i Savskom vencu tek 84.702 dinara, što je manje od 1.000 evra. Stanovi se na ovim lokacijama prodaju po 3.000 evra, pa iako ne kriju da su obračunate vrednosti „smešne”, odgovor na pitanje zašto je tako jednostavno nemaju.
Vladan Luković, direktor Uprave javnih prihoda grada Beograda, kaže da su cene, odnosno obračun od prošle godine, nerealne i ne odgovaraju stanju na tržištu.
- Odlukom grada došlo se do te cene, a mi smo pratili povećanje troškova cena na malo za koliko je povećana osnovica. Preko ovog poreza se vodi socijalna politika i mi smo svesni da je ta osnovica daleko ispod tržišne. Odluka da se pređe na tržišni obračun kvadrata je odlična - ističe Luković.
U Beogradu ne koriste čak ni podatke Zavoda za statistiku koji su inače mnogo dalje od tržišne vrednosti nekretnina o čemu relevantne i dostupne podatke ima centralna Poreska uprava, a na koje će se sada malo više obraćati pažnja. Budući da su od početka godine opštine u svoje nadležnosti preuzele naplatu ovog poreza, što bi trebalo da im je jedan od značajnijih prihoda, više pažnje posvetiće se i onima kojih jednostavno nije bilo u evidenciji.
- Niko do sada nije pravio konsultacije sa lokalnim upravama oko poreza na imovinu o čemu se u poslednje vreme mnogo govori. Ja bih predložio da se zadrže iste stope, ali da se proširi obuhvat na terenu. U najboljem slučaju, od sto kuća porez plaća 30 vlasnika, jer ih niko nije uveo u evidenciju. Zakon iz 1991. naložio je da se podnesu poreske prijave, a novoizgrađenih objekata kojih ima na hiljade jednostavno nigde nema. Mi ćemo pojačati kontrolu, a samo u prva tri meseca ove godine imamo 70 odsto više prihoda nego lani, kada se ovim poslom bavila Poreska uprava u naše ime - kaže Ljubiša Mladenović, načelnik za poreske poslove opštine Aranđelovac.
Stručnjaci ističu da se do pravog obračuna tržišne vrednosti može lako doći i odreda pozdravljaju odluku Vlade da stambeno obezbeđene građane oporezuje baš onako kako tržište diktira.
Poreska stopa je progresivna za građane i to tako što za nepokretnost koja vredi do šest miliona dinara plaćaju porez od 0,4 odsto, a za veće iznose stopa se progresivno uvećava (od šest do 15 miliona porez je 24.000 + 0,8 odsto na razliku). Prilikom obračuna uzima se u obzir i lokacija i kvalitet stana, ali i starost nekretnine. Za svaku godinu starosti smanjuje se poreska osnovica za 1,5 odsto do maksimalnih 70 odsto.
Novi zakon koji bi prema nekim najavama trebalo da bude izglasan do 2010, trebalo bi u obzir da uzme i ekstremno visoka oslobođenja na starost nekretnine. Zgrada u centru grada stara i 30 godina, na šta se osnovica umanjuje za 45 odsto, nije toliko jeftinija od novoizgrađene. Marko Paunović iz Centra za liberalno demokratske studije ističe da Poreska uprava na osnovu prodaje i kupovine stanova ima odlične podatke.
- Ako ja nisam prodavao stan, jeste neko u zgradi i tačno se zna kolike su stvarne vrednosti, ali se to u obračunu ni na koji način ne koristi. Oni to sada mogu vrlo lako da urade i verujem da hoće pošto Vlada mora da poveća prihode. Međutim, problem je što nema prave evidencije i na tome se mora hitno poraditi. Prvo, sve treba popisati, a onda razmisliti i o smanjivanju mogućnosti za amortizaciju - ističe Paunović.

Izvor: Blic

...vec je rada sirotinja raja koja globe trpiti NE MOZE