За опомену и наук: свадбена игра у славу злодјела над српском нејачи

ШОТА

Да ли знамо право поријекло '' ШОТЕ '' ?

Чим споменемо ријеч '' шота '' одмах помислимо на игру која се, нажалост, игра на свакој српској свадби. Њено поријекло води по злу чувеној Шоти Галици, жени србомрсца качака ( одметника ) Азема Бејта из села Галице ( 1189 – 1924. ) који је својевремено харао по Косову и Метохији.

Шота је након мужевљеве смрти зулумћарила и предводила одметнике.

У српском народу сачувано је сјећање на догађај када је Шота ухватила шестеро српске дјеце, чобанчади код стада, на планини Мокри, повезала их, наложила ватру и све их бацила у огањ.

Док су дјеца горјела, приповједа се, Шота је са качаницима играла своју игру око ватре, оргијала и пјевала: '' Шоте, мори Шоте ! / Шоте, машала ! / Давно желим, мори, Шоте, да те играм ја ! ''

На мјесту страдања невине дјечице подигнута је спомен – плоча која је стајала до свршетка Другог свјетског рата, када су је комунисти уклонили како би сачували '' братство и јединство – зјеницу ока свог ''.

Ово је сушта истина. Да ли из незнања, или пак из неких других побуда и разлога, Срби, нажалост, објеручке прихватају ову игру која је редовно, чак неизоставно, заступљена на репертоарима њихових славља. И, одиста, нема српске свадбе, која ће протећи без сцена падања на кољена што је саставни дио ове игре !?


 судбини Азема Бејте дуго се ништа није знало. Тек четрдесетак година касније сазнало се да га је рањеног изнела из обруча прва жена његова и ратна другарица, арнаутска амазонка Ћерима, звана Шота Галица. Али, како је у путу убрзо умро, тело му је бачено у једну дубоку јаму крај села Прчева. Сви присутни су се тада заклели, дали "бесу", да никада неће одати тајну његовог гроба. Ипак, Шиптари су и ову "бесу" погазили, па су 1971. године кости Азема Бејте свечано извађене из прчевске јаме тако да дух његов и данас лебди над Дреницом.

А смрт његова, 1924. године, резултовала је једном значајном политичком променом на међународној сцени. Крајем те године Албанија се још једном дигла на оружје, и свргнула "демократу" Фана Нолија, зато што није могао да испуни обећање о припајању Космета Албанији.
http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-c/1998/02/article-08.html

 

Cisto simnjam da je ovo tacno sto se pesme tice pa cu se zato raspitati koliko vec sutra, ako se setim.

Mozes ni ja nisam verovao dokse nisam raspitao

Prvi put cujem ovako nesto....

U svakom slucaju, bila ovo tacano ili ne, istorija je zajebana stvar....kao i njeni pisci.....

cuo sam za ovo, i to prije desetak godina. nas magazin "ognjiste" iz BL imalo je veliki tekst o soti galici i prihvatanju "igre" od strane srba..

Bilo je i raznih dokumentarnih emisija na tu temu .

 

svaka cast! konacno neko da objasni pomahnitalim devojkama koje skacu posvadbama i narucuju ovu pesmu.

Ipak je istina... shit...

Istina 100%
Znam za ovo vec duze vreme.

istina, pričao mi deda tu priču i da sliku te žene mnogo ljudi na kosovu (naravno albanaca) drži na zidu i slave je kao svog narodnog heroja. on je jednom bio u nekoj kafani na kosovu i kad je pitao gazdu što drži tu sliku na zidu ovaj ga pita : a što ti držiš karađorđa ili miloša obrenovića, i ona je za naš narod junak ko oni za vaš.

"Najčuveniji kačaci na Kosovu bili su Azem Bejta Galica (1889-1924) i njegova žena Šota Galica (1895-1927). Oni su za albansko stanovništvo na Kosovu postali heroji u borbi protiv državnog terora. U srpskoj istoriografiji se, uglavnom, prećutkuje da je A. Bejta s "nekoliko stotina Arnauta" primorao na predaju jedan austrijski puk, koji se nalazio između Mitrovice i Peći. Nešto kasnije je "sa deset-petnaest svojih drugova stigao i Kosta Pećanac". Njih dvojica su se tom prilikom pobratimili i zajedno 12. oktobra 1918. oslobodili Peć. Albanski narodni pevač na Kosovu ispevao je više pesama o verolomstvu Srba, a u jednoj od njih su stihovi u kojima Azem Bejta kune Pećanca: "O pobratime, što me izda,/ zajedno smo hleb delili,/ pred tobom krio nisam ni ženu ni ćerku..."

a šta si ti sad time hteo da kažeš?

Смрадови и варвари,кад виде мантију ко да су видели ђавола!

Nažalost ovo je istina i naša sramota, bilo iz neznanja ili nemogoćnosti da prihvatimo istinu   

ovo je sve таčno i nije mit i ja sam veliki borac protiv ovakvih stvari,imamo mi naših igara(kola,ora) tako da nam ovo netreba.
Živela Srbija
Kosovo je srce Srbije

Ja to sranje nikad nisam igrao, s' toga ne osecam nikakvu krivicu. Postoji toliko stvari koje Srbi rade, a da se ja njih stidim da je ovo u drugom planu...

Е од кад се ја расправљам да је то шиптарска, а не циганска песма! Знам за ово одавно пошто су ми деда и отац из косовске Митровице!!!

Срамота, ово треба јавно на ТВ да људи више не славе смрт спрпске нејачи!

... i jos je najpoznatiju verziju pevala Srpkinja...

Zasto bi neko igrao cigansku igru?

Ovo mi je prvi put rekao jedan mladic s Kosova (trenutno zivi i radi u Bg-u), kaze da svaki put izadje napolje sa svadbe da ispusi cigaru jer se sav najezi kad krene ova pesme i muka mu je kad vidi sve one ljude kako skacu kao u transu uz ovu pesmu...   

S pocetkom rata u Bosni, u sadasnjoj Republici Srpskoj zabranjeno je javno izvodjenje sote.
Ja sam nekad igrala u folkloru i imali smo sotu uvrstenu u program sve do rata.
Sad vise 

I tad sam i cula za ovu pricu, treba to zabraniti...