Dobrobiti pesimizma pojavile su se za vrijeme pleistocena, epohe ledenog doba...




Dobrobiti pesimizma pojavile su se za vrijeme pleistocena, epohe ledenog doba.

Čovjekovo emotivno ustrojstvo oblikovano je tijekom tisuća godina klimatskih katastrofa: valova vrućine, hladnoće, suša i poplava, obilja i iznenadne oskudice. Naši preci iz pleistocena trebali su se svakodnevno brinuti o budućnosti, vedre dane shvaćati kao uvod u oštru zimu. Mi smo naslijedili mozak tih naših predaka, a tako i njihovu sposobnost da mračnu stranu vidimo prije nego svijetlu.

Evolucijom se nije promijenio naš pleistoceni mozak. Iz njega izviru trzaji pesimizma: uspjeh je prolazan, opasnost vreba iza svakog ugla, tragedija smo čeka da se dogodi, optimizam je neumjerna oholost koju će bogovi kazniti.

Takav način razmišljanja je točno odražavao surovu stvarnost ledenog doba, međutim danas takav način razmišljanja možemo smatrati zaostatkom pleistocena. Poljoprivreda, zatim tehnološki skok tijekom industrijske revolucije omogućili su ljudima da više ne budu toliko izloženi milosti i nemilosti naredne oštre zime.

Više se ne događa da dvoje od troje djece umre prije navršene prve godine života. Žena više nema razloga očekivati da će umrijeti za vrijeme poroda. Nema više masovne gladi nakon dugotrajne zime ili suše. Naravno, moderan život ima obilje prijetnji i tragedija: zločine, AIDS, razvode, opasnosti nuklearnog rata, upropaštavanje ekosustava. Ali tek kada bismo namjerno izmanipulirali statistike na najnegativniji mogući način moglo bi izgledati da je moderan život na zapadu i blizu katastrofičnosti ledenog doba koje je oblikovalo naš mozak. I zato se slobodno može reći kako je uporni unutarnji glas pesimizma zaostali rudiment iz tih vremena, jer on to i jest.

To ne znači da se bezbrižno trebamo prepuštati užitcima. Ali to znači da imamo pravo na više optimizma nego što ga po svojoj prirodi osjećamo.
 
Izvor: Naučeni optimizam, Martin E.P. Seligman



Izvor: Covermagazin

Samo treba biti realan... prema sebi, drugima i situaciji. Uvek. Realan i iskren. To moze mnogo da kosta, ali kada se sve podvuce to je najbolje.
Treba se nadati, ali se ne zanositi time jer ako dozvolite svakoj sitnici da vas dize u nebesa, pad ce biti mnogo bolniji nego sa zemlje.

There is no sadder sight than a young pessimist, except an old optimist.
Author: Mark Twain

The optimist proclaims that we live in the best of all possible worlds; and the pessimist fears this is true.
Author: James Branch Cabell

An optimist is a guy who has never had much experience.
Author: Don Marquis

@ SerbianFighter

bravo za citate

Vidiš to je zanimljivo. Ja sam veliki pesimista u pogledu onoga što očekujem od drugih i to mi se pokazalo kao ispravno. Čim nešto očekuješ od nekoga zaboravljaš da time možda upadaš u njegove interese, njegovo vreme ili obaveze.

A opet taj pesimizam nije parališući i demotivišući klad ja treba nešto da učinim.

I da dopunim ove citate jednom simpa pričicom.

Dve žabe, optimista i pesiomista, skakale su livadom. Bilo podne, vrućina i one odluče da se sakriju u hladovinu pored zida kuće. Kad su prišle vide otvopren prozor od podruma, a u podrumu vedro puno mleka. Pomisle kako bi bilo dobro da se okupaju i skoče u mleko. Posle nekog vremena kad su želele da iskoče shvate da je mleko duboko a stranice visoke i glatke i da ne mogu da se popnu. Žaba pesimista se prevrne na leđa u očaju i pusti da se udavi. Optimista nastavi da pliva snažno i posle nekog vremena iznenada shvati kako se od njenog plivanja na sredini napravila grudva butera. Popne se na buter i iskoči iz vedra živa i zdtrava.

Ako je neko normalan i razuman.. pa na optimizam i pesimizam ne gleda paranoicno... pesimizam je u takvoj situaciji daleko korisniji.. jer ti omogucava da budes spreman na sve negativne stvari koje ti se u nekoj situaciji mogu desiti.. za dobre stvari covek ne treba da se priprema.. u tome treba spontano uzivati.
To sto neko vidi lose stvari ne znaci da nece pokusati, dati sve od sebe da ih resi, promeni i sl. Ne znaci da ce se predati. Znaci samo da ce u eventualnu borbu sa time uci pripremljeniji.

Ali ja volim pesimiste, posebno kad da im zajmim pare.

Novac posudjujte od pesimista. Oni i ne ochekuju da im ga vratite! 

 

aaaaa 

eto, ako ima neki pesimista da mi posudi sitno, obecavam necu vratiti pare 

Kako se izboriti sa pesimizmom

Pesimizam se moze vrlo lako prepoznati i on najcece potice iz ili su njegovi sastavni delovi, razlicita naa neracionalna uverenja koja su uslovljana naim odnosom prema iskustvima iz prolosti, preteranim strahom od neuspeha, ali i potrebe za perfekcionizmom.
Autor: Zoran Pavlovic

Da pocnemo sa na primer jako ukorenjenim uverenjima koja lee u osnovi naeg straha od neuspeha odnosno nae pesimisticke percepcije buducnosti. U osnovi ovakvog odnosa prema buducnosti lei ideja da je ljudska vrednost proporcionalna uspenosti i postignucima, i ako nisi kompetentan ili adekvatan, najbolje je da se zavuce u coak i umre. Pokuacemo da analiziramo ovu ideju koja sadri nekoliko iracionalnosti:

1. Ocigledno bukvalno niko nije kompetentan i nenadmaan u svemu ili skoro niko ne moe da se pohvali savrenom adekvatnocu i uspenocu. Postati prvi i najbolji u odredenoj oblasti je izuzetno teko, jer se milioni drugih trude da urade isto. Cilj opte uspenosti sadri perfekcionisticke elemente koji nas osuduju na ozbiljno razocaranje.

2. Uspenost, sem po proizvoljnoj definiciji, nije u vezi sa naom intrinzickom vrednocu. Ako mislimo da smo bolji ili znacajniji zbog nekog postignutog uspeha, moda cemo se privremeno osecati vrednijim. Ali postignutim uspehom svoju unutranju vrednost nismo ni milimetar pomerili; niti smo sa neuspehom unizili svoje ja. Postizanjem ovog ili onog neuspeha moemo postici vece zadovoljstvo ili vecu efikasnost. Ali ako nam ide bolje ne znaci da smo i bolja osoba. Iskazujmo se  kao vredni i dobri, ako vec koristimo ove neprikladne termine, samo zato to postojimo ili ivimo. Uzdizanje ega materijalnim ili drugim uspesima zapravo znaci da pogreno mislimo kako smo bolji nego ranije.

3. Tehnicki govoreci mi nismo jedna odredena stvar. Mi nismo pekar, lekar, apotekar, vec ljudsko bice koje se bavi razlicitim poslovima-ali i mnogim drugim stvarima jer vecina nas koji se bave nekom profesijom, radi u vrtu, eta psa, uiva u drutvu prijatelja i dragih osoba, putuje i radi citav niz drugih stvari.

4. Iako uspeh donosi odredene prednosti, fanaticna odanost nemilosrdnom boanstvu uspeha podrazumeva i neprijatnosti. Ljudi lakomi na uspeh, cesto sami sebe guraju preko granica sopstvene fizicke izdrljivosti; toleriu ili izazivaju mucna stanja koja su mogli da izbegnu da nisu toliko reeni da uspeju; oni retko nalaze dovoljno vremena za oputanje i uivanje u onom to rade, ili za kompletniji ivot.

5. Fanaticna borba za uspeh obicno odraava preteranu potrebu za nadmaivanjem drugih, za pokazivanjem da smo bolji od drugih. Uzajamna veza izmedu drugih i nae jedinstvenosti postoji samo u naoj glavi  u naim misticnim idejama. Ako magijskim praznoverjem naa vrednost kao ljudskog bica zavisi od ispoljavanja i poredenja naih osobina sa drugima, skoro uvek cemo osecati pesimizam

6. Insistiranjem na uspehu postajemo pesimisti, i bojimo nau buducnost u crno, plaimo se preuzimanja rizika, pravljenja greaka, promaaja i bavljenja mnogim stvarima koje stvarno elimo

 

Sa druge strane, ako problemu dostignuca pristupimo na racionalan nacin, naucicemo da prihvatimo svoje promaaje i greke, i koristicemo ih za poboljanje novih buducih pokuaja. Shvaticemo da veba, vie od ma cega, smanjuje greke i poboljava ucinak. Trudicemo se da u necemu postignemo svoj, a ne opti maksimum i necemo praviti greku ulaganja sopstvenog ega.

Pesimizam moe biti i manifestacija potrebe za perfekcionizmom. Jer uvek cemo naci dobar razlog zato necemo neto pokuati da promenimo.

Kako ovo moemo suzbiti?

1. Ako kao umetnik ili proizvodac elimo da napravimo gotovo savreno delo ili proizvod, to je sjajno. Ali mi sami nikada ne moemo biti savreni. Ljudi su uglavnom pogreivi i nesavreni, a ivot je u sutini neizvestan. Stalno traganje za izvesnocu i savrenstvom podrazumeva: a) detinjasti strah od ivota u krajnje neizvesnom i nesavrenom svetu  i b)  prihvatanje sebe zato to postojimo , a ne zato to postojimo kao bolji od drugih

2. Poto nema savrenih reenja za probleme ili tekoce, bolje je da prihvatimo izvesne kompromise i prihvatljiva reenja. to otvorenije tragamo za alternativnim reenjima za dati problem, to su vece anse za nalaenje najboljeg ostvarljivog reenja. Trudite se da objektivno sagledate problem sa svih strana, uz minimum predrasuda i pretpostavki. Konacno, preduzmite neto, napravite prvi korak. Ali neka taj korak bude eksperimentalan, uz potpunu svest da moe, ali ne mora uspeti. Ljudi mahom radeci i greeci uce istinu o krajnje neizvesnoj i nesavrenoj realnosti kakvu i vi moete da prihvatite.

3. Pod pretpostavkom da napravimo nesavren izbor izmedu nekoliko alternativa, vrata za prihvatanje drugih reenja u buducnosti ostaju otvorena. Jer najbolja alternativa danas nije nuno i najbolja za sutra. Nae elje, spoljne okolnosti i ljudi sa kojima dolazimo u dodir podloni su znacajnim promenama; a te promene moete uzeti u obzir kod izbora alternative, odnosno moemo zauzeti stanovite koje neprekidno vodi konstruktivnoj reviziji. Bolje je da u odredenim periodima ivota diferenciramo svoje elje i ciljeve, kao i najpogodnije metode za njihovo postizanje.

Izvor: B92

Samo ako obecash da cesh uzeti vise nego sto ti treba... 

 

jaoj sto mi je poznata ova diskusija
cek cek jel to bese ono kada sam se raspravljao sa optimistima
aaaaa kapiram
raven was right