Poraz, pa šta?

Pokušali ste nešto da uradite. Možda nešto da postignete kod kuće, sa roditeljima, ili nešto na ljubavnom planu, ili nešto u školi, ili nešto u vezi s nekim svojim interesovanjem - tek, radi se o nečemu do čega vam je baš stalo i u šta ste uložili puno truda i energije. Međutim, nije vam uspelo. Doživeli ste poraz i osećate se kao totalni luzer.

Ipak, ne predajete se tako lako! Nećete valjda samo da deprimirano sedite? Onda biste zaista bili luzer! Stoga nastavljate bitku, pokušavajući još uvek, iako ste već izgubili. Odbijate da se predate i nastavljate dalje, i dalje, i dalje, ne odustajući od početne ideje i početnog plana.

Ovakvo ponašanje može biti greška. Jeste, upornost se isplati - ali ako ste već poraženi, onda upornošću samo istrajavate u porazu. Međutim, samo slabići odustaju! Ne - samo jaki su u stanju da odustanu, da puste da stvari teku dalje. Da ne bude zabune, to što biste pustili da stvari teku dalje, ne znači da biste sedeli skrštenih ruku i sažaljevali sami sebe (ovakvo ponašanje je, uvek i bez izuzetka, potpuno beskorisno) - naprotiv.

Poraz predstavlja udar na vašu sujetu, ali predstavlja i novu šansu. Neuspeh vam otvara nove puteve - iskoristite ostatke neuspele ideje ako je to moguće, a ako nije, smislite nešto novo i pokušajte da ostvarite nešto drugo. Razmislite šta je dovelo do toga da budete poraženi, koje ste greške napravili, šta su bile nepovoljne okolnosti na koje niste mogli da utičete i potrudite se da greške ne ponovite, a nepovoljne okolnosti izbegnete.

Ako slušate okolinu, možete steći utisak da je svet pun pobednika i onda pomislite da ste vi jedini totalni luzer i baksuz. Međutim, neuspesi se dešavaju stalno - ideje propadnu, veza ne uspe, padne se na ispitu ili se ne dobije željena ocena. Samo, o neuspesima niko neće da priča, pa vam se zato učini da se dešavaju samo vama. E, sad, ma koliko vas jako neuspeh pogodio, on takođe može da u vama probudi i prikrivenu snagu i da aktivira vašu kreativnost.

Zato, ako vam nešto ne uspe, pokušajte da se ne nervirate mnogo oko toga, već odmah, što je pre moguće, pokušajte da uradite nešto drugo. Postavite sebi neki nov cilj i potrudite se da ga ostvarite. Kao što ste verovatno već čuli, nije fora u tome da nikad ne padnete - svako bar nekad padne - nego da nakon pada ustanete i terate dalje. Tako nemate kad da se izgubite u samosažaljenju i lošem raspoloženju, već ostajete u pokretu, u akciji, a to veoma prija. Nekud vas i dovede - ne baš tamo gde ste u početku planirali da dospete, ali lako se može desiti da vam se izmena prvobitnog plana dopadne još više nego originalna varijanta. Srećno!

Ja bez ciljeva nebih mogao da zivim. Stalno se trudim da idem dalje, vise.... bude tu i poraza naravno ali bi bilo bezveze odustajati.

Poraz je sastavni deo zivota i treba ga znati prihvatiti ma kakav on bio poslovni, ljubavni ili neki treci. Posle poraza uvek ce doci pobeda sam se treba dobro potruditi.

glupo je postavljati sebi stalno neke nove ciljeve i porediti sebe sa drugima...svako za sebe...svi se trude da iskoriste ono sto imaju i da uoce neku svoju prednost u odnosu na ostale...ako to nemate,onda se pomirite sa tim da verovatno necete uciniti ono sto ste zeleli.
ako niste u stanju da pronadjete nijednu svoju osobinu koja vas cini boljima u bilo cemu od ostalih...to je zato sto i niste.
tada vam preostaje da zaboravite na nekadasnje ciljeve i da prihvatite realnost,a ne da odmah pronadjete sledecu ,,nemogucu misiju,,

Lako je teoretisati dok sprovesti nesto u praksi je mnogoooo teze i komplikovanije.Niko me ne moze ubediti da se posle poraze ne oseca ubedaceno.Zavisi samo koliko to stanje kod koga traje.I cime je izazvano.Vazno je iz poraza izvesti zakljucak zasto je do njega dosle da se greske ne bi ponavljale.

Naravno da posle dozivljenog poraza se osoba oseca lose. I treba vremena da se vrati u neku normalu.
Ali, moj stav je oduvek bio da se treba truditi. Pa cak i ako ne uspem u necemu, ako mi je to nesto bitno, ja probam opet, i opet. Sta bi bilo kad bih nakon prvog neupseha odustala? Verovatno nista i ne bih postigla.
E sad, zaista treba imati volju pa nastaviti dalje nakon neuspeha.
Samo mogu da kazem (a ovo nije zaljenje) da za neke sfere zivota isti mi nije bio naklonjen ali sta bih ja imala od toga da sam kukala? Apsolutno nista. Zahvaljujuci upravo takvim stvarima sam ojacala i skontala da nista ne pada sa neba i da ako nesto zelim treba da se trudim da to i ostvarim. I da se uzdam prvenstveno u sebe.

Treba se osmehnuti svakom novom danu koji dolazi, jer ko zna sta oni donose!
Uostalom, treba nauciti i gubiti!