Ponovo tenzije između Turske i Kipra! :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Ponovo tenzije između Turske i Kipra!

NIKOZIJA - Turski istraživački brod ušao je danas u Kiparsku ekskluzivnu ekonomsku zonu (EEZ), saopštila je vlada u Nikoziji, javio je atinski dnevni list "Katimerini".

Brod "Barbaros" ušao je u tu zonu u pratnji dva plovila i to nekoliko dana pošto je Turska izdala pomorsko naređenje (NAVTEX) za tu oblast. Zbog toga je predsednik kiparskih Grka Nikos Anastasijades nedavno zamrzao razgovore o ujedinjenju sa kiparskim Turcima.

U oblasti EEZ Rusija obavlja vojne vežbe, ali uz odobrenje Kipra. Te vežbe ruskih brodova trajaće do 23. oktobra.

Anastasijades danas treba da predsedava na sastanku Kiparskog nacionalnog saveta na kojem bi trebalo da se odluči kako da se reaguje na najnovije akcije Turske.

Kiparski Grci suspendovali su 7. oktobra mirovne pregovore sa turskom stranom, u znak protesta zbog, kako su naveli, pokušaja Turske da ugrozi eksploataciju gasa u blizini tog ostrva. Lideri kiparskih Grka Nikos Anastasijades i vođa kiparskih Turaka Derviš Eroglu trebalo je da se sastanu u okviru mirovnih pregovora pod pokroviteljstvom UN, preneo je Rojters.

Kiparski Grci, koji predstavljaju međunarodno priznatu kiparsku vladu, tvrde da turske vlasti planiraju od 20. oktobra istraživanje nalazišta gasa u moru južno od obala Kipra što bi, kako navode, predstavljalo mešanje u oblast koju su njihove vlasti već odredile za istraživanje, preneo je Rojters. To je "provokativno" ponašanje Turske, naveo je predstavnik kiparskih Grka u saopštenju dostavljenom medijima, izvestio je Rojters.

srbijadanas

Источни Медитеран – нови центар експлоатације гаса

Време ће показати да ли ће Кипар постати кључни фактор у Медитерану. У овом тренутку је сигурно да је то место укрштања геополитичких интереса, а власништво над резервама гаса под морем могло би да изазове нове сукобе међу земљама у региону.

Процењује се да резерве природног гаса, на дубини од 3000 метара испод мора и још 3000 испод наслага соли, на дну Медитерана износе 40 билијарди кубних метара

Европа и Америка, суочене с нафтном кризом, упорно трагају за новим правцима снабдевања гасом. У том смислу битна је изјава потпредседника САД Џозефа Бајдена да би „Кипар могао да постане кључни фактор у претварању источног Медитерана у ново глобално чвориште природног гаса“.

Та изјава поново је покренула низ питања која су последњих месеци била по страни, а односе се на истраживања налазишта гаса дуж басена Медитерана, између Кипра, Грчке, Турске, Израела и Сирије, али и у територијалним водама Либана.

У сваком случају, интересовање тих земаља, али и великих нафтних компанија из других држава, за експлоатацију гаса је велико. Упоредо с тим источни Медитеран постаје и потенцијално кризно жариште.

Геополитички интереси

Процењује се да великих количина гаса има на дубини од 3000 метара испод мора и још 3000 испод наслага соли на дну Медитерана. Сарадници Америчког геолошког института објавили су податак да резерве природног гаса у источном Медитерану износе 40 билијарди кубних метара. На тај гас полажу право Кипар, Израел, Либан и Турска.

Колика је то количина можда најбоље илуструје податак ТВ мреже „Фокс њуз“ да су те резерве 20 пута веће од америчких стратешких залиха нафте. Највеће залихе природног гаса леже између Републике Кипар и Израела, а за њихова заједничка подводна истраживања ангажована је америчка фирма „Нобле енерџи“.

Да налазишта гаса има у Медитерану први је пре четири године обелоданио Израел, који је открио резерве у свом делу мора. То је навело и друге државе да почну с истраживањима. Након дужих припрема, утркивање за медитеранско црно злато почело је пре две године, о чему је писао и „Актер“.

Време ће показати да ли ће Кипар постати кључни фактор у Медитерану. У овом тренутку је сигурно да је то место укрштања геополитичких интереса, а власништво над резервама гаса под морем могло би да изазове нове сукобе међу земљама у региону.

Када је у јулу 2012. Грчка расписала тендер за истраживање нафтних налазишта, на који се јавило 11 компанија са осам понуда, уследила је реакција Анкаре, којој очигледно смета жеља званичне Атине да државу стави на енергетску мапу. Грчка и Турска се већ дуже време споре око тога, па се у решавање проблема укључио и међудржавни комитет, који је зато и формиран.

Спор између тих двеју земаља води се и око територијалних вода, с обзиром на то да је неколико грчких острва у источном делу Егејског мора удаљено од турске обале свега три наутичке миље. Према мишљењу Владе у Атини, Грчка има право на истраживање нафтних и гасних резерви у Егејском мору. С друге стране, Влада у Анкари сматра да се све дозволе које је од 2007. године до данас издала државној нафтној компанији ТРАО односе на подручје које не излази из граница турског континенталног гребена у источном Медитерану.

Стратегијска криза

Војне тензије између Грчке, Турске и Израела настале су септембра 2012, када је Кипар почео да буши у својим територијалним водама због истраживања резерви гаса. Томе се одмах успротивила Турска, која је довела у питање право Израела и Кипра да буше резерве гаса у означеним одговарајућим ексклузивним привредним зонама. Иначе, Кипар и Израел су склопили неколико споразума о истраживању гаса и покренули разговоре о изградњи подморских гасовода, рафинерија и друге инфраструктуре.

Када је пре две године постало актуелно истраживање гаса у басену источног Медитерана, билатерални договор Кипра, Либана и Израела званична Анкара је оценила као „једнострану акцију“ која је резултат договора, и значи „започињање нових конфликата“. Анкара је притом занемарила чињеницу да су Уједињене нације Законом о мору дозволиле државама да означе њихове „ексклузивне економске зоне за истраживање природних извора“, које се налазе на 360 километара удаљености од територијалних вода. Кипар и Грчка су, иначе, две од 162 државе које су потписале Конвенцију УН о Закону на мору. Први пут је од Турске захтевано да то уради 1994. године.

Турска се, када је реч о Кипру, годинама суочава с више проблема. Највећи проблем Анкаре је у томе што не признаје суверенитет Кипра. Званична Анкара једино признаје независност Турске Републике Северни Кипар, која је проглашена 1974. године. Противи се полагању права кипарских Грка на новооткривене резерве, због чега је у зоне истраживања налазишта гаса у кипарским водама више пута слала своје ратне бродове.

Други проблем Анкаре је што је Вашингтон дао зелено светло компанији „Нобле енерџи“ да почне бушење. Стејт департмент је тада објавио и да „САД подржавају напор да се унапреди енергетска различитост у Европи, а такође је позитивна чињеница да је укључена америчка компанија“. Хјустонска компанија „Нобле енерџи“ тада је добила дозволу да буши у Кипарској Афродити. Компанији „Делек“ из Израела, која развија израелска поља гаса, дозвољено је да буши кипарска поља.

Потенцијална стратегијска криза, како је „Актер“ тада писао, навела је САД и Русију да гарантују пуну подршку Кипру, Грчкој и Израелу против агресивне и експанзивне Турске, која ни данас не скрива жељу да постане важан учесник нове геополитичке игре у том делу света. Тада је Русија послала две нуклеарне подморнице да патролирају водама источног Медитерана око Кипра, и подрже право острва да истражи подводне залихе нафте и гаса у својим територијалним водама.

Блок 12, у којем је Кипар почео бушење пре две године, граничи се са огромним пољем Левијатан, које је развио Израел у источном Медитерану, где су потврђене резерве гаса од око 8,5 билиона кубних метара. Та количина, како је „Актер“ тада писао, довољна је за једногодишње снабдевање гасом целокупне економије САД.

Кипарско-турске несугласице

Подсећамо да су односи са Кипром постали напети када је Турска наредила да престане са бушењем гаса у Медитерану због потенцијалних кршења права у северном делу земље, који се налази под турском окупацијом, и који није признала међународна заједница. Турске претње тада су спречиле Либан да ратификује договор који је потписан са Кипром око њихових поморских граница.

Данас, две године касније, јасно је да налазишта гаса у водама Израела, како то наводе у Никозији, могу да пруже могућност „алтернативног енергетског коридора који ће водити јачању енергетске безбедности“. Кипарски Турци тврде да и они имају право на део налазишта гаса у водама око острва, и надају се да ће свет то да подржи. Отуд и настојања потпредседника САД Бајдена да убрза мировне преговоре између Грка и кипарских Турака. Уједињавање Кипра знатно би олакшало извоз израелског и кипарског гаса за Европу преко Турске.

Резултат Бајденових настојања да помири две стране за сада је само заједничка вечера коју је имао с председником Кипра Никосом Анастасијадесом и лидером кипарских Турака Дервишом Ероглуом у једном ресторану у „тампон зони“ Уједињених нација која дели Никозију. После вечере он је рекао да су се лидери обеју заједница сагласили да убрзају обновљене мировне преговорe.

evroazijainfo