Vama se obracam jer nemam kome,jer me niko necuje ,kasno je ,sama sam i tesko mi je mozda me budete razumeli a mozda i ne...
Moj dragi odlazi ove noci ,oko tri sata ...budna sam jer zelim da ga probudi i da ga zagrlim ovog puta,zadnji put se isunjao iz kuce ko lopov ostavio poruku "volim vas " ,nisam ga cula, htela sam umreti joj kad sam se probudila kakva praznina u stomaku ,kakav bol  kao da sam ga zauvek izgubila ...On je vojnik neke tamo specijale padobranske jedinice  tako da  stalno putuje dugo i daleko i u krajevima gde nema mogucnosti da se uvek javi cekala sam u suzama nedelju dana pre nego sto me je pozvao  nemogu da dozvolim opet tu strepnju....vec sam mu spremila omiljene kolace ,da klopne pre odlaska bice jako srecan ...obozava ih nesto kao princes krofne kod nas mo od kafe ...
bas sam tuzna i ljuta u isto vreme na njega ?njegov posao ? neznam    znam samo da mi knedla iz grla ne pada i da suze ne prestaju ...dobro je nevidi me ...nezelim ga uznemiravati ...nezelim da brine za mene i decu  dok nije tu...samo da mi suze nekrenu kad bude odlazio ...plasim se : a sta ako je zadnji put da ga vidim ...pljuc ,nedaj boze pomeri se smesta ,nepricaj gluposti  "ne ostavljaj" me sapucem a htela bih vristati ...
i njemu je tesko i znam da je i on nesrecan i da i on pati ...ali on ima viziju nekog boljeg sveta ..ne zeli se zaustaviti samo na svojoj kuci i svom dvoristu on zeli da svima bude ok ...zrtvuje nas ?...mozda ...vredi li ?... neznam
sve se svodi na rastanak ,samocu i nadu i pratioca straha koji me nepusta od pocetka do kraja i natrag ,oslobodim ga se jedino kad mi je MOJ dragi tu ...disem zivim ,osecam...netraje dugo ...rekla bih  nije cak dovoljno dugo ni da zavrsimo zapocete svadje ni dodire da upoznamo telo i lice koje stari ...odrasla sam sa njim a starim bez njega ...."ostani jos do jutra "sapucem a vristala bih
i dokle tako ?jos koliko meseci godina ...samoce ,strepnje i bola ....nemogu vise puna je casa jos koja kap joj fali  da prelije...i sta posle ...i cemu sve ovo do sada ..."budi jaka" sapuce mi "tesko mi je" vristala bih

  za utehu od mene

Razumem te i vrlo mi je žao. Ono što tvoj muž radi je zanimanje za koje se odlučio verovatno pre nego što ste vi bili zajedno. Danas sa četvoro dece trebalo bi da i on počne da razmišlja o bezbednijem poslu blizu porodice. To treba da mu saopštiš nežno ali odlučno više puta u narednom periodu i da se nadaš da će te čuti. On ima pravo da bude srećan ali i ti imaš pravo na svoju sreću. I deca takođe.

znate ostalo mu jejos dve i po godine do penzije ,tada ce imati 36 a ja 30 godina ....hrabrim se cinjenicom da cemo tad jos biti mladi i da vredi cekati kao sto kazu :"Postoji samo jedna nada protiv samoće; to je ljubav - ona prodire kroz sve zidove i dopire do najsamotnijeg srca, samo ako se ono otvori."
da dodam da sam jedva zaspala oko pet jutros i da mi je neka kugla od kako sam ustala u stomaku ,vec sam navikla ...nestace na trenutak kad se bude javio ....nemam vise ni suza a i nemogu plakati deca nebi razumela ....nezelim ih rastuziti ...moram biti jaka ....gde da snagu nadjem?.... u cemu ?

muz ti je legionar ?

ne oficir  tajnog servisa ( specijale padobranske jedinice )

vrlo interesantno   .  i shta kazesh ,gde je stacioniran , u africi ili afganistanu ?

molila bi da me neitate o oslu mog muza jer kao prvo skoro nista neznam kao drugo i da znam nebih rekla kao trece to nije tema ni razlog otvaranja ove teme

pa chekaj ,kako ti mislish da saznamo vojne tajne neprijateljskih NATO drzava ,ako nam ne pomognu nashi patriotski raspolozeni gradjani sa trajnim boravkom u inostranstvu ? 

Uvek gledaj na to ovako - Bolje biti sam par meseci nego citav zivot.