Ponovljen konkurs za upis na Vojnu akademiju

Neće Srbi u vojnike
Poslednjih godina odziv je znatno manji nego pre 1991. godine, a i kvalitet kandidata je u opadanju. To je posledica sveukupnih teškoća, događaja i procesa tranzicije kroz koje je naša zemlja prolazila poslednjih deset godina. Jedan od razloga je i mala plata

BEOGRAD - Pesma "Rado ide Srbin u vojnike" više se izgleda ne peva u Srbiji. Sve je više mladića koji zbog "prigovora savesti" ne oblače vojnu uniformu, a redovna vojska je skoro prepolovljena. Ni u Vojnoj akademiji, gde se školuje oficirski kadar, situacija nije bolja. Raspisan je ponovljen konkurs za prijem kandidata jer se tokom prvog upisnog roka nije prijavio dovoljan broj mladića. Nije poznato koliko će ove godine biti upisano akademaca, a Glas saznaje da je prethodnih godina upisivano i po 200 studenata po smeru. Pukovnik Dragutin Jovanović, načelnik Uprave za školstvo, kaže da Vojska nije zadovoljna odzivom mladih.

- Poslednjih godina odziv je znatno manji nego pre 1991, a i kvalitet kandidata je u opadanju. To je posledica sveukupnih teškoća, događaja i procesa tranzicije kroz koje je naša zemlja prolazila poslednjih deset godina. Jedan od razloga je i mala plata. Nekada je vojni poziv bio izazov za mlade ljude koji su spremni da žrtvuju običan život profesiji, da uče i napreduju. Sada Vojna akademija mladima nudi solidno obrazovanje u rangu visokih škola u društvu. Studenti stiču specijalne veštine i znanja u okviru posebnih obuka i nastave padobranstva, plivanja, ronjenja, letenja, skijanja... - objašnjava pukovnik Jovanović.
   
      

Sablje

Najbolji student Vojne akademije na svečanosti kojoj prisustvuje najviši državni vrh dobiće pozlaćenu sablju na kojoj sa jedne strane piše "Ne vadi me bez povoda", a na drugoj "Ne vraćaj me bez časti". Sledeći dobija posrebrenu, a treći student običnu sablju, a nagrade uručuje predsednik državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Bratstvo i jedinstvo

Vojna gimnazija u Beogradu ranije se zvala "Bratstvo i jedinstvo", a u njoj su se školovali kadrovi iz cele Jugoslavije. U Vojnoj gimnaziji u istoj klasi bili su Tihomir Blaškić, oficir hrvatske vojske koji je osuđen u Hagu za ratne zločine, zatim Agim Ček, vođa albanske vojske, i Naser Orlić, komadant bošnjačkih oružanih snaga. Dok su ovi učesnici rata u bivšoj Jugoslaviji pohađali školu, direktor Vojne gimnazije bio je general Milan Gvero, koji je bio zamenik Ratka Mladića, a skoro je dobrovoljno otišao u Hag.

On ističe da je zbog slabog odziva, ali i predstojeće reorganizacije Vojske, Ministarstvo odbrane moralo da smanji broj akademaca.
- Planiramo da naša vojska bude manja, modernija, ali bolje opremljena i efikasnija. Za reformisanu vojsku treba nam manji broj oficira, pa ćemo ove godine umesto 15 smerova na Vojnoj akademiji upisati samo šest. Školovaćemo samo one kadrove koji se ne mogu dobiti na građanskim fakultetima, a već planiramo da stipendiramo 190 postdiplomaca na drugim fakultetima.

Biće promena i u nastavi na Vojnoj akademiji koju ćemo prilagoditi novom zakonu o visokom obrazovanju, koji treba uskoro da bude usvojen. Ugradili smo se jednim članom koji pruža veće mogućnosti za dalju integraciju. Naše studije traju četiri ili pet godina, zavisno od smera, a razmišljamo i o skraćenju školstva i izgradnji racionalnijeg sistema - kaže pukovnik Jovanović.

Na Vojnoj akademiji su izračunali da jedna godina studiranja na ovoj visokoškolskoj ustanovi košta između 2.500 i 3.500 evra, zavisno od smera, a sve troškove snosi Ministarstvo odbrane Srbije i Crne Gore. Po završetku školovanja studenti stiču visoko obrazovanje i stručno zvanje diplomiranog oficira Vojske Srbije i Crne Gore. Unapređuju se u čin potporučnika i odmah dobijaju posao u profesionalnoj vojnoj službi. Ako žele da napuste vojnu službu, u njoj moraju provesti duplo više godina nego što im je školovanje trajalo ili platiti odštetu.

Nekada je u Srbiji oficir bilo uvaženo i cenjeno zvanje. Danas, plate su male, zaposleni u Vojsci koji su pred penzijom nemaju rešeno stambeno pitanje i većina živi u vojnim zgradama. Mladi kažu da ne upisuje Vojnu akademiju zbog lošeg iskustva i ratova u kojima je Srbija bila direktno ili indirektno umešana poslednjih godina. A oni koji upišu, navode da je novac glavni razlog.

- Većina studenata upisala je Vojnu akademiju jer nema novca za školovanje na drugim fakultetima, a po završetku Akademije imaju siguran posao. Dosta njih upisalo je Akademiju jer je vojnički poziv častan, misle da im odgovara i pronašli su sebe u tome. Najviše akademaca dolazi iz južne Srbije, uglavnom Vranja, Leskovca, zaitm Kraljeva, dosta ih je sa Kosova, dok iz Beograda nema skoro nikoga. Na konkurs za upis u Vojnu akademiju javljaju se gimnazijalci, pre svega oni koji su završili Vojnu gimnaziju, ali ima i dosta učenika srednjih stručnih škola - priča jedan od diplomaca Akademije.

Vojno školstvo u Srbiji ima tradiciju dugu 155 godina, a u inostranstvu naše vojno obrazovanje je dosta cenjeno. Naša akademija školovala je nekoliko desetina studenata iz Libije, Iraka i afričkih zemalja.

- Ciljevi školovanja u našoj akademiji su slični sa ciljevima u vojno-obrazovnim sistemima vodećih evropskih i svetskih zemalja. Razlike su samo u načinima realizacije tih ciljeva. Uslovi na našoj akademiji su veoma dobri, imamo moderno opremljene kabinete, a pružamo usluge i ostalim fakultetima za specifične nastavne oblasti. Italija i Grčka su nam ponudile da školuju naše studente na njihovim akademijama. Prihvatili smo predloge i u toku je izbor kandidata. U Italiju će putovati tri studenta prve godine, a jedan od uslova za studiranje u Italiji je poznavanje jezika. Tako ćemo za četiri-pet godina imati kadrove koji su školovani u inostranstvu. Evropske zemlje nam se sve više otvaraju i ovo je jedan od koraka ka Partnerstvu za mir.

Takmičenja

Studenti Vojne akademije učestvuju na različitim međunarodnim i domaćim takmičenjima. Nedavno je ekipa Akademije pobedila na maratonu u Moskvi.
- Postali smo 2000. član Međunarodnog saveta za vojni sport i često imamo sportske susrete sa zemljama iz okruženja. Naši akademci su na regati u Italiji postigli solidne rezultate. Dobre rezultate postigli su i na međunarodnim takmičenjima u trijatlonu i orijentiringu, u čemu su i državni prvaci. Planiramo da obnovimo sportsku četu jer je za oficira važna dobra fizička pripremljenost - kaže prof. dr Dragan Streić, zadužen za fizičku kulturu na Vojnoj akademiji.

Konkurs

U školskoj 2005/2006. godini Vojna akademija primiće studente na smerove pešadije, ARJ PVO, avijacije, tehničke službe KoV, veza i EI i PED. Potrebno je da kandidati budu muškog pola, državljani SCG, da su zdravstveno sposobni za školovanje, da se protiv njih ne vodi krivični postupak i da nisu oženjeni. Svi kandidati moraju biti rođeni 1984. godine ili kasnije, da su završili četvorogodišnju srednju školu, da u svim razredima iz vladanja imali najmanju ocenu 4 i da su tokom srednje škole postigli najmanje vrlo dobar uspeh. Svi kandidati za Vojnu akademiju polažu kvalifikacioni ispit iz matematike, imaju psihološka ispitivanja i provere fizičke sposobnosti. Prijava se podnosi komandi vojnog odseka na teritoriji stalnog mesta boravka. Konkurs je otvoren do 7. avgusta, a kandidati će do 20. septembra dobiti obaveštenje o rezultatima konkursa.

M. Jakovljević