Mačka u čarapicama   

Sveta birmanska mačka nastala je ukrštanjem živahne sijamske i dostojanstvene persijske mačke, a svemu ovome prethodi jedna legenda.

Budističkim monasima, koji su u davna vremena živeli u hramu Kitah u Burmi, društvo su pravile bele mačke žutih očiju. Kako se verovalo da u njima žive duše preminulih monaha, ove mačke su bile izuzetno poštovane. Hram Kitah tada je krasila zlatna statua boginje reinkarnacije Tsum-Kuan-Kse. Stari monah Mun-Ha je svake večeri molitvu posvećivao boginji, a u stopu ga je pratio verni mačak Sinh. Kada su razbojnici jednog dana napali hram, smrtno su ranili ovog monaha. Sinh je sedam dana uporno ležao na njemu, pogleda prikovanog za statuu boginje i njene oči od safira. Sedmog dana, mačkova bela dlaka poprimila je zlatne tonove, njegove oči postale su plave kao safir, a njuška, noge i rep potamneli. Samo su vrhovi šapa i dalje bili beli, označavajući simbol čiste duše starog monaha. Narednog dana, sve mačke u hramu osvanule su u novom ruhu. Mačak Sinh je prestao da uzima hranu i posle sedam dana je uginuo. Odneo je dušu starog monaha u Raj.

U nastavku priče o ovom zanimljivom i umiljatom prijatelju ljudi, pominje se da je svojevremeno burmanski kralj iz zahvalnosti poklonio jedan par rase sveta birma u Francusku i da je tako postavljen temelj odgajanju ove rase. Izuzev tog para, navodi se, nikada nijedna birma nije napustila zavičaj; štaviše, nikada više turisti u Burmi nisu mogli da se susretnu sa ovakvom mačkom.

Legenda se ipak razlikuje od realnosti. U nameri da se dođe do mačke koja će biti kombinacija sijamske i persijske, birmanska mačka je nastala ukrštanjem ove dve rase.

Ko se odluči za ovakvu mačku, dobiće privrženog i razdraganog prijatelja koji voli da se igra i obožava da spava na krevetu. Birmanka nikako ne prihvata da bude sama, prija joj društvo ljudi i drugih mačaka i odlikuje je velika radoznalost.

Izvor: Krstarica