Naravno da i ja imam svoje probleme, i da ih delim sa najbližom okolinom. Ali, uvek mi je daleko korisnija bila podrška tipa "Vidi, stvar je takva i takva, sranje je, ali povratka nazad nema. Zaboravi. Idemo dalje." Od one tipične ženske "Jaooo, mukica, pa baš mi je žao...."
Mislim, čemu to ? Samo ga guraš dublje u go*na. Bolje je lupiti mu šamar (figurativno) nego ga puštati da se dalje davi.
Ške nisi nam ispričao dovoljno da bi razumeli šta se dešavalo. Da li ste raskinuli zato što je vreme učinilo svoje pa se ona zasitila tebe i onda je neka sitnica bila kap u prepunoj čaši. Da li ste možda imali neki konflikt. Možda neko od vas ima neki problem koji ga muči pa je to projektovao u vezu. Da li se ona zanima za nekog drugog, ili si je ti možda prevario.
U svakom slučaju prvo treba da shvatiš zašto ste raskinuli. Posle toga tek možeš da proceniš da li je to bio momenat prgave nervoze od koga ćete odustati ili ozbiljan raskid.
Nismo višestruke ličnosti. Mi smo mnogo ličnosti. A jedna od mojih ličnosti je slučajno višestruka ličnost, ali me to ne čini višestrukom ličnošću. Primeti nijansu.
“Držite se svog osećanja ispravnosti, svoje unutrašnje etike, čak i kada je teško ili opasno, ili kada ljudi smatraju da ste čudni. Ta čudnovatost vas izdvaja!"
„Budite čovek po svaku cenu. Ako treba, platite koliko košta. Neka to bude najskuplja stvar u vašoj kući. Niko nema veće obaveze prema sebi nego da bude i ostane čovek."
e, burazeru, ne seri! Mislim, izvini sto ti tako kazem, ali brate slatki, ljudima umru (daleko bilo, pu pu pu) deca, pa se prezivi. Ja sam izasla iz petogodisnje veze pa ni on ni ja nismo crkli. Tesko, ali stisnes zube...
« Poslednja izmena: 06. Avg 2010, 12:49:23 od vanjaub »
Sada bi trebalo da napišem neki nadugački post kao drago mi mladunče Goa, ali me mrzi.
Vi lepo zamislite kako ovde, umesto ovog dosadnog i umornog posta, stoji jedna fascinantna priča o ljubavi, mladosti, empatiji, davanju saveta, pijančenju, sa malom dozom ironije onako sa visine (jer bože moj, biti mlad i neiskusan danas je strašan zločin) a velikom dozom moje genijalnosti i literarne talentovanosti... u tu je i slika neke male simpatične životinjice koja i onom hardkor Dulaću izmamljuje smejuljak na njegovoj namrgođenoj faci.
A na kraju poentiram sa rečenicom da ko god raskine sa Air Max ribom treba od sreće da se ne trezni bar nedelju dana. I tako sam minirala samu sebe i svoj gorenapisani traktat pun iskrenih emocija i empatije... ah, ne mogu više... lock.
Tema: 
