Pre svega, da vas zamolim da se ne smejete jer mi je mala pomoć zaista potrebna....   
Pomagali ste-smo ovom i onom, pa možete i meni koja sam postala deo inventara ovog foruma... : )
Eto, brojka pređe 15000 a ja otvaram svoju prvu temu...malo neobičnu i verujem na pravom mestu... Pa da... I, razlog za to je – imam problem... 

Ustvari, tema nije predviđena da se reši moj problem već da pokušam da prodrem u srž problema koji je meni, u ovim godinama, smešan i nezamisliv, tačnije nedefinisan kao problem... (a možda i da se malo zabavimo)
O čemu se zapravo radi...
Nedavno mi je jedan dečak zatražio savet i ja jednostavno nisam znala kako da mu pomognem, šta da mu kažem, kako da ga usmerim.
Iskreno, bez ljutnje, taj dečak mi nije niko i ništa, čak ga i ne poznajem, nisam u obavezi da ga posavetujem, moja je dobra volja, ali danas-sutra će mi možda moji sinovi zatražiti isto, i šta onda? Kako dečaku, školarcu, objasniti neke stvari a pritom na način koji je njemu shvatljiv a ne na svoj način i svojim sadašnjim shvatanjima... (da ne pominjem činjenicu da sam ja malo kreten po tom pitanju i da sam dečaku od, tada nepune 4 godine do detalja objasnila kako nastaju bebe, kako izlaze iz stomaka, bez ulepšanica i ublaženica batalivši rode, kupus i dobre vile) 

Koliko puta sebi kažemo ’e da mi je ova pamet a one godine’, te zapitam se – koja je razlika u onoj i ovoj pameti? I koliko su se zapravo društvo i sam život promenili u poslednjih deset godina, koliko će se još promeniti za deset. Ja mogu izlagati svoja iskustva, pretpostavke kako bih postupila, ali, to nije ono što je njima potrebno...

Dakle, poenta teme nije da bilo ko odgovori na gore navedeno, već sledeće:
Ja sam taj dečak, ja iznosim njegov problem, pokušavam da se podmladim desetak godina, da sagledam svet iz njegovog ugla, vi pitate, ja odgovaram, ja pitam, vi odgovarate... Dobro došao je svaki savet jer ja sam zbunjeni mladić u pubertetu...   
Isto tako su dobrodošli moji vršnjaci, drugari i drugarice između 13 i 18 godina sa svojim iskustvima, a i dečko koga sam iskoristila za preispitivanje sebe- da me usmeri kad se zaglavim i ne znam kako da se postavim- da li ovde u temi ili onako kako smo do sad to radili zavisi od njega, a verujem da bi ovo i njemu moglo da koristi, samim tim, tema nije besmislena...On će se poznati, jer ću njegove reči iskoristiti za početak ovog malog, nazovimo eksperimenta, a ako rode prvi plodovi nastaviću sa često postavljanim tinejdž pitanjima : )

Prihvatam sve, od ozbiljnih do neozbiljnih i podrugljivih komentara i saveta... (jer i sa tim se srećemo u tom periodu, ne?)
Iskreno se nadam da neću se previše uživeti u ulogu i nakon tri odgovora otići na seks forum i tamo provesti ostatak dana : )
Potrudiću se da ostanem ozbiljna i da ni u jedan post- ukoliko je l’ odlučite da se ’igramo’ – ne ubacim svoj stav, svoja iskustva, svoju neizbežnu kako neko reče poetiku, čak i svoje reči, a vi me naravno ne gledajte kao debila već kao razumno ali zbunjeno dete od 15-16 godina... : )   

******
Ćao svima. Imam 16 godina i problem. Sviđala mi se jedna cura,tako da sam krenuo da je muvam,nešto preko facebook-a,jeste jadno,al šta sam mogao kad je cura bila iz drugog mesta,tako da sam joj pričao o sebi,ona nije nešto puno pričala,ja sam joj pričao,otvarao dušu  tako da kažem,i na kraju kad sam joj rekao da mi se sviđa,ona reče kao da će da razmisli,i sutra je ja pitam šta je bilo,ona kaže da ima dečka,kao sviđao joj se neko duže vreme . . .
Inače,moj problem je i što zezam cure,i kroz školu idem ko tenk,nije bas za pohvalu,guram sve redom,nisam uvek bio takav...
Ja sam kao neka faca u školi,al to je sve sranje,nisam nešto pričao sa njom,klimnemo glavom jednom drugom kad se vidimo . . .Ko debil,trebao sam da pričam,činilo mi se ranije da je zainteresovana,ne znam tog dečka koji joj se dopada . . . Ne znam baš da pokažem emocije,jer sam često bio povređen . . . Ako neko ima neki savet bio bih vam zahvalan. Šta da radim? Nekada sam bio ok ali sve se to promenilo sad hoću da budem kao što sam nekada bio.

Šta je nekad bilo? Zašto više nije kako je nekad bilo? Zašto ne može da se vrati u ono kako je nekad bilo ako je bilo bolje nego sad.

Pre par dana sam čula zanimljivu priču da se 20% bodljikave prasadi samopovredi do smrti na sopstvene bodlje. Možda je ovaj momak pustio prevelike bodlje koje sad povređuju njega samog, a to znači samo jedno, više empatije, više ljubaznosti prema drugima i kraće bodlje.

Znas da nesto nije dobro, a to ne menjas... Zasto?
Zasto si se bas toj devojci otvorio?
Zasto ne mozete biti prijatelji, a drugo ako dodje, dodje?

Sto se tice povredjenosti...



Rocky Balboa: Let me tell you something you already know. The world ain't all sunshine and rainbows. It is a very mean and nasty place and it will beat you to your knees and keep you there permanently if you let it. You, me, or nobody is gonna hit as hard as life. But it ain't how hard you hit; it's about how hard you can get hit, and keep moving forward. How much you can take, and keep moving forward. That's how winning is done. Now, if you know what you're worth, then go out and get what you're worth. But you gotta be willing to take the hit, and not pointing fingers saying you ain't where you are because of him, or her, or anybody. Cowards do that and that ain't you. You're better than that!

šta se promenilo,eto to,da zezam devojčice a to ranije nisam radio i da sam od mirnog dečaka prerastao u malo agresivnijeg.U meni se nije mnogo toga promenilo ali prelazak iz osnovne u srednju školu je oko mene promenio dosta toga i ja sam se samo uklopio u novu sredinu u kojoj nisam ono što želim da budem.imao sam izbor da prihvatim grupu dečaka koji su školske faci i da budem jedan od njih ili da četiri godine budem neko koga će maltretirati.U prvoj godini mi je sve to bilo ekstra ali sad želim da sam onaj stari.Ja sam inače jako povučen i ne znam kako da priđem devojci i šta da pričam,zato ih i zezam,nju nikada nisam zezao ali nikada nisam ni pričao sa njom.Krenulo je slučajno preko fejsa i tako sam imao hrabrosti da pričam ali kad se vidimo samo klimnem glavom i pozdravim je,a nekad i ne,ne znam šta bih joj rekao.Mi jesmo prijatelji ali to nije ono što ja ustvari hoću,a za ono što hoću nemam hrabrosti posebno što mi je rekla da nema šanse za tako nešto
Simijon šta si htela da kažeš sa ovim sa bodljikavim prasetom? 

Nastavio bih sa scenama iz filmova, al imamo temu za to

Znaci zadirkujes devojcice... you are a funny guy
Ako imas smisla za humor to moze da bude veliki plus, narocito ako si normalan i spontan pa znas da se i na svoj racun nasalis...

Ako ne zelis vise da budes deo te neke siledzijske price, nemoj ni biti... prosto kreni polako da se menjas... postepeno...

Osim te devojke, imas li jos ljudi sa kojima mozes biti iskren i otvoreno pricati?
Roditelji? Bliski rodjaci?

a jer mogu da te zamolim da ne koristiš engleski dobio sam keca juča iz engleskog to mi je treći i eto to je još jedan moj problem... 
imam sestru ali sa njom nije moguće razgovarati,deset godina je starija od mene i sve gleda iz perioda kad je ona bila mojih godina i kad su stvari bile drugačije.ja ne želim da ne budem deo tih školskih faca,mi smo dobri drugari šalimo se i sve je super,cenjen sam u društvu i to mi godi samo ne volim što oni često preteruju i što je sramota da bilo koji od nas priđe devojci da popriča sa njom kad su ostali u blizini.Nisu oni siledžije samo su momci u fazonu.A tu devojku viđam samo u školi tako da nešto nisam ni imao prilike da joj priđem.Inače i nemam nekih iskustava sa devojkama pa mi je sad sve to teško. zato sam i otvorito temu na bureku da me neko posavetuje šta i kako da radim jer ovo kako sad vodim život nije ni slično onome što ja želim a nema nikoga kome bih mogao da se otvorim i ko bi mogao bilo kako da me posavetuje kao neko ko je imao iskustava.Danas je tako ako nisi faca onda si šuntavi kog svi maltretiraju moja sestra to ne shvata i stalno mi govori da budem svoj i da radim kako ja želim i mislim da je najbolje ali šta ću kad ja ne znam šta je najbolje   

Don't push it kid danas svi klinci razumeju engleski bar u toj meri

Sestra ce te razumeti ako joj objasnis...
I ja na to gledam na isti nacin kao i ona iako je razlika u godinama manja jer si i u moje vreme mogao biti svoj, i nemati problema, osim ako bas nisi najmanji ili u neku ruku cudan...
Cak i tad bilo je ljudi koji su bili zastitnici te ok dece koja nisu mogla sama sebe da brane...

Ako ne mozes da pokusas u skoli, imas frku ili je to zbog drugih prosto nemoguce, uradi to van skole...
Pitah imas li koga sa kim se mozes posavetovati, nisam samo na sestru mislio, mislio sam i na prijatelje iz osnovne, okruzenje, rodjake...
Recimo ja sam o nekim stvarima pricao iskljucivo sa ujakom jer smo se savrseno razumeli (btw. imam savrsen odnos sa roditeljima)...

ja recimo mogu da pričam sa ortacima iz osnovne mada ih retko viđam ali plašim se da bi me mogli zadirkivati ako bih im rekao da ne umem da priđem devojci.sa rođacima nisam toliko blizak da bih im se toliko otvarao i poveravao,živim sa majkom ali nju ne želim da opterećujem svojim problemima jer ima dovoljno svojih,sestrin dečko mi je jednom u šali rekao da mu pokažem tu curu da me on nauči zanatu što sam više shvatio kao zajebanciju nego kao savet.Danas tih zaštitnika nema jer ako si zaštitnik obavezno te svrstaju u njihovu kategoriju pa krenu i tebe da zadirkuju.E sad devojke što se tiče ona je iz sasvim drugog mesta koje mom kraju nije ni malo blizu a ne izlazi u grad pa stvarno nemam gde da je sretnem.a da bih je pozvao negde ne znam kako i da li bi prihvatila.

Milisave....
Mogu da te zovem Milisav?

Dakle Milisave... mnogo si ti meni nesto sucmurast...
Imas 16 godina a ponasas se kao da imas 13 i da nisi bas siguran jesi li bata ili seka...

Jesi li co'ek ili baba koja se prenemaze?

Imas drugare iz osnovne skole ali mislis da ce te ismejati....
Imas li prijatelje? Imas li nekog iz osnovne sa kim si stvarno bio dobar... druga ili drugaricu...
Tesko je proci osam godina a ne steci nikog takvog...
Nema ih mnogo, niko nema vise od dvoje troje, ali vecina imaju bar jednog ili jednu...

Niko normalan, razuman i zreo nece te ismejati ako svoj problem predstavis na pravi nacin...

Takav problem nece opterecivati majku, to je problem koji moze samo da je obraduje... danas se ljudi srecu sa narkomanijom svoje dece u tim godinama a ti pokusavas da uradis nesto dobro, na pravi nacin...
Decko tvoje sestre i tvoja sestra ce te saslusati ako teren pripremis... mozda ti ne mogu pomoci, ali ce te bar saslusati...
Mozda kazu nesto pametno i koristno

A sto se devojke tice... ok... ona je sa drugog kraja grada... iz drugog mesta... nebitno...
Pridji nekoj drugoj... ides u X skolu, idi u drugu smenu na odmor ili u Y ili Z skolu... pokusaj normalno da komuniciras sa ljudima preko odmora...
Pridji nekoj devojci pitaj je zna li gde je neka ulica koja je tu u blizini, pitaj koliko je sati, pitaj da li Blah Blah kojim slucajem ide u njen razred, ili zna li u koji ide...
Probi tu barijeru koju imas... imas drugove koji su takvi kakvi su... ok, radi to kad oni nisu tu... imas frku od onih do kojih ti je stalo, ok, vezbaj sa onima do kojih ti nije stalo...

Udji u neku sekciju, upisi neki kurs posle skole, kreni da se okruzujes ljudima slicnih interesovanja, slicnog godista...

Inace...

Zastitnika uvek ima, i oni nikad nisu ti koji ispadnu "jebena stranka" jer su to uglavnom ljudi koji su liga za sebe...
Ja sam imao svog zastitnika u osnovnoj u prva dva razreda (zastitnika od starijih), i dan danas ga pamtim i postujem tog decka kao da mi je rod najrodjeniji...
Zbog njega ja sam bio takav za neke nove klince koji nisu zasluzili tretman koji su dobijali...

Anyway... Milisave... toliko od mene...

   Zovite me Džo     

Lepo si ti sve to rekao,ni moja sestra ne bi bolje ali lako je tebi i njoj u tim godinama.A da zaboravio sam da naglasim još jednu sitnicu-strašno sam nezahvalan...