U potpunosti se slazem, majka koliko god problema imala, ovo nece biti problem niti smor, to je jedini i pravi savet, obrati se majci koja te nikad nece ismejati, mozda nece posavetovati na pravi nacin kako da pridjes devojci, ali samopouzdanju ce doprineti,a tad ce ti sve biti lakse.

Ja imam sina, malo mladjeg 11.5 god, ali sa slicnim "problemcicima", cerkicu jos mladju, ali svako vece sat vremena provodim sa njima pre nego zaspu, kad mi se najvise otvaraju i pricaju o svojim problemima... savetujem ih i ohrabrujem.. Posle tog mnogo lepse zaspem   i ja i oni!

Sve u svemu, meni delujes jako nesiguran, mislim da je to problem, nemas svoj stav, mislis da nisi takav kako se predstavljas... To je veliko pitanje, postao si!

Slazem se sa Aneom isto, polako, pridaj paznje vise malo bitnijim stvarima u zivotu, skoli, sportu.... tad ce te i drugari i drugarice vise ceniti... eto uspeha!

Anea ovakve reči sam čuo ko zna koliko puta i ne kažem da nisu dobronamerne ali često mislim da me one još više sputavaju.isto tako kad sa sestrom pričam pitam je ti kao nikad nisi bila mlada,onda mi ona kaže da kad je bila u mojim godinama oblačila je barbike da je detinjstvo jedno i da ga treba iskoristiti.ali ja više nisam dete.
So.miona pričam ja sa majkom ali nekako mi se čini da je sve to zato što ona vidi kao obavezu isto kao ti a ne zato što joj prija i da roditelji uvek daju zato odgovore koji se svode na –kad porasteš-.Ako majku pitam ona će reći da joj razgovor sa mnom prija a mene interesuje:
-da li je to stvarno tako?
-da li su roditelji ponosni i srećni kad im se dete obrati sa problemom?
-da li je tačno da ti niko neće pomoći kao oni koji te najviše vole?
-da li je jednoj majci pored obaveza u kući i u firmi opterećenje da priča sa svojim sinom ili ćerkom?
-da li su roditelji koji kažu da nemaju vremena bolji roditelji zato što su iskreni?
-da li treba da se obratimo roditeljima kakvi god da su?
-da li su njihovi saveti uvek pravi i iskreni ili to rade da nas skinu sa dnevnog reda?
-i zbog čega je nama kao deci tako teško da se obratimo roditeljima...
Ja jesam nesiguran,da nisam ne bih vas ni pitao za savet,i glupo je da se pretvaram da nisam kad je tako,to je ono što hoću da mi pomognete da prevaziđem.
Prošle godine kad sam krenuo u srednju i imao problema sa uklapanjem majka mi je rekla svi smo mi kroz to prošli jednom će ti sve to biti simpatično kad se setiš,jednom da ali šta dotle?Isto mi je rekla da probam da nađem nekog druga i da se sa svima lepo slažem,da razgovaram i interesujem se što više,da se ne povlačim u sebe i tad sam i počeo da se družim sa tim momcima mislio da sam uz njih stekao neophodno samopouzdanje ali sad shvatam da to nije to,da se menjam u pravcu u kom ne želim.ostale su mi dve godine još u srednjoj školi,ako nastavim kao oni bojim se da će se to kasnije pokazati kao loše,ako se odvojim od njih možda će me do kraja četvrte izbegavati a koga oni izbegavaju svi ih izbegavaju.

Milisave, ti jesi dete... da nisi dete ne bi imao ove probleme koje imas... kad naucis da ovakve probleme resavas, neces vise biti dete...

I pravis sve vreme istu gresku, na sta smo ti vec ukazali... mnogo pricas, nista ne radis...

Izadji iz kuce... obidji neke druge skole, upoznaj neke nove ljude... prirodno i spontano, bez opterecivanja...
Ako ne mozes da menjas svoje okruzenje u skoli, a ne mozes ni da pored njih probas da se oslobodis, radi to kad oni nisu tu...
Dan ima sasvim dovoljno sati, a mesta gde to mozes da pokusas i ljudi, sasvim dovoljno...

Postavljas previse pitanja, teoretises i vrtis u prazno samo da bi nasao neki izgovor da kukas i da ne pokusas...

Zbog cega je tebi Milisave tesko da se obratis majci?
Ne znam... meni zaista nikad nije bilo...

Znam dosta primera gde je slucaj bio kao tvoj, ali to su porodice koje nisu imale po meni zdrav odnos izmedju roditelja i dece...

Pored toga... ni majka... ni otac... niti bilo ko drugi... ne drzi odgovore na sva zivotna pitanja koja tebe muce...
Oni mozda znaju za sebe... neki cak ni oko toga nisu sigurni... ali ti si nesto drugo... kao sto je svako od nas nesto potpuno drugo i razlicito u odnosu na bilo koga drugog...

Oni su tu da te saslusaju, kazu sta misle... a onda ti od toga treba da izvuces sebi nesto sto ce ti koristiti i sto ce te stimulisati da odlucis, prelomis, uradis...

Neki roditelji ce reci da nemaju vremena jer su losi roditelji... neki ce reci jer ne znaju sta da ti kazu... neki jer stvarno u tom trenutku nemaju vremena...
Kad ti budes bio u njihovoj glavi znaces sta je pravi razlog...

Ne treba da se bavis time, treba da uradis nesto konkretno od onoga sto ti je vec receno...
Ako pokusas mozes da neuspes, ali ako ne pokusas sigurno uspeti neces.

Milisave 
previse teoretises i analiziras, previse razmisljas o nekim stvarima, u tim godinama tesko da ces doci do neke revolucionarne misli, koja ce ti nadalje zivot uciniti boljim.

Poslusaj ovo sto kaze Gazda - manje price, vise rada. Malo izadji iz caure, i umesto da u glavi prebiras uzroke svog nezadovoljstva, kreni u nove pohode: druzenje, nalazenje novih prijatelja, vrsnjaka...

nije tačno da ne pokušavam ništa nije tačno ni da sam dete. ( )  sa majkom pričam rekao sam vam,i ona uvek sasluša i kaže čuveno kad porasteš,i kad pitam šta dotle kaže mi da uživam u detinjstvu i krene sa pričom sličnom vašim.I ako joj kažem da ne razumem spremna je natenane da mi objasni sve ali,tad ja odustanem,ne znam zašto mi je neprijatno,možda jer je njen pogled uvek tu oko mene i svaki put kad je pogledam znao bi da zna sve to o meni.ja ne očekujem da ti dođeš kod mene u školu ili ona ili bilo ko i to uradite umesto mene.
Evo danas sam u školi pričao sa jednom drugaricom iz razreda kao što mi je simijon rekla,koliko je to bilo moguće,i sad sam u nedoumici,nije problem ali nije baš ni jednostavno.Ima njih tri koje su skroz različite a najbolje se druže,jedna je ružna i priglupa ali je kod moji drugari gotive jer je ista kao oni i zajebava sve redom,ja je ne gotivim nešto posebno,druga je najbolja učenica u odeljenju i lepša je,ali dosta mirnija i zatvorenija ali i ona je uz ovu prvu uvek prihvaćena u društvu,i treća koja je prosečna i sa svima u istom odnosu,u fazonu je boli me uvo za sve,nekad ne primećuje ništa oko sebe,u svom svetu je ali kad joj se obratiš uvek sa svakim popriča,uglavnom je mirna ali nekad joj dune i ume sve da nas zasmeje.njih tri se odlično druže ali kod nje mi se dopada što nije zavisna od ove dve.danas nisam otišao na odmor sa ostatkom ekipe nego ostao u učionici sa njih par,ona je bila tu i ja sam seo pored nje...a onda blokirao...nisam znao šta da pričam sa njom i onda sam debilno pitao jel pročitala lektiru i kad mi je rekla da jeste eto malo smo pričali o tome,komentarisali,delovala mi je nezainteresovano ali bila je ljubazna a ustvari je uvek takva sa svima.Kako ja toj devojci mogu da se približim,o čemu da pričam?

Kako se lepo kaze u svim step by step programima ... The first step is admitting you have a problem...

Tacno je da si dete... Milisave, ti ni jednom nisi pokazao ni naznaku da to nije tako... svaki tvoj postupak je potpuno deciji...
I pobogu... to nije nista lose... ali je prosto tako....

Tacno je i da ne slusas / ne radis sta ti se kaze... Ako vec imas problem sa komunikacijom sa drugima, resavaj ga tako sto ces pricati sa onima koje posle toga neces morati svaki dan da vidis, jer ti si taj kome ce to smetati, bice ga blam i sl. Kad budes mogao sa takvima da pricas normalno i otvoreno, predji na one koji su ti blizi... Samopouzdanje zraci. Ljudi koji ga imaju nikad ne mogu da budu otpadnici.

Pa eto... i to sa majkom... taman zena hoce da ti pomogne... dodjete gde treba... i ti onda batalis...
Slusas li ti sebe? Razmisljas li ikad o onome sto radis?
Ako razmisljas, kako ti pada na pamet da tako postpuis...

Znace majka sve o tebi...
Jesus fucking Christ... pa ona te je rodila...
Nije ti komsinica, nastavnica, prodavacica... majka ti je...

Milisave, Milisave....

I ta mala... nasao s bas da probas sa najboljom ucenicom, pritom devojkom koja je tajanstvena a i pored toga ima odlicne socijalne vestine...
Sto ne probas da se bijes sa nekim ko je 2 puta veci od tebe i 5 godina stariji?

Dete, to je proces... za neke laksi, za neke tezi, ali za tebe definitivno dugotrajan i naporan proces...
Hoces da pricas sa njom... nadji nacina da saznas sta je zanima... onda o tome sto je zanima nauci ponesto...
To su vec situacije u kojima mnogo zavisi od tvoje slobode i kreativnosti...
To je trenutno Futur IV i kao takvo je nebitno.

I kazes svi mi pricamo isto... samo si ti izuzetak... tebe majka jedinstvenog rodila pa se ni jedna od stvari koje su opste i za sve vaze, na tebe ne odnose...

Milisave, nisi jedini na svetu, niti istorija pocinje sa tobom i tvojom generacijom.

Covece, ovoliko teksta, a nemas snage devojci da pridjes, ne mogu da verujem!
Ubi se decko da nama objasni situaciju, svasta!
Daj izadji sa drugarima i zivi, muvaj ribe, zezaj se... sta si se uvatio i ceo dan piskaras jedno te jedno! 

"Nemam muda, al imam vremena..."

Tako nekako