Pomorandžina kora

Još od vremena snimanja svog igrano-dokumentarnog filma "Srbija godine nulte", Goran Marković nije na sebe uzimao ulogu filmskog reditelja. Za to vreme, on se (ne)uspešno bavio pisanjem dramskih komada i režijom po beogradskim pozorištima. Poslednji Markovićev izlet u pozorišne vode zove se "Pomorandžina kora" i igra se u podrumu, odnosno na maloj sceni Ateljea 212.

Reč je o komadu mlade Maje Pelević, o kojoj se u poslednje vreme dosta govori. Za svega godinu dana, izvedene su, na različitim scenama, njene drame "Berlin-Beograd" (Zvezdara teatar), "Budite Lejdi na jedan dan - saga o Bili Holidej" (Bitef teatar) i "Ler" (Subotičko narodno pozorište). Komad "Pomorandžina kora" svakako predstavlja najzanimljiviju spisateljičinu kreaciju: odlikuju ga neobična duhovitost, posezanje za drugačijom dramskom formom i jasan stav mlade savremene žene o potrošačkom društvu u kojem živimo. Junaci drame suočeni su sa konsumentskim napadima kozmetičkih i drugih industrija; njima su na prvom mestu izložene žene, ali sve više i muškarci.

Na skučenom prostoru male scene, duhovitu glumačku igru razvili su Jelena Jovičić, Jelena Ilić i Katarina Žutić, dok im je pomoć jačeg pola pružao Srđan Timarev. Duhovite songove u predstavi potpisuje Katarina Žutić. Sjajne reakcije publike, buran aplauz na kraju predstave i rasprodati termini do kraja sezone - ukazuju na to da je reč o predstavi koju će veoma dobro primiti publika raznih starosnih dobi, jer je svima i namenjena. Sukobe s potrošačkim društvom imaju svi, od sedam do sedamdeset sedam godina, a predstava "Pomorandžina kora" posmatra ih iz perspektive žene koja pokušava da pronađe zlatnu sredinu između krajnosti - silikonskih intervencija i potpune zapuštenosti zarad suprotstavljanja nasilnim estetskim korekcijama.

selim