Morski sisari, kao što su kitovi i delfini, zvucima komuniciraju međusobno, otkrivaju plen i snalaze se u morskim prostranstvima. Naučnici sve češće upozoravaju da pojačan pomorski saobraćaj, sonari i drugi slični uređaji, kao i seizmička istraživanja, ozbiljno ugrožavaju opstanak tih životinja. Naučnici strahuju da bi Klimatske promene mogle još više da pojačaju štetne posledice buke.

„Deo mojih otkrića tokom proteklih 15 godina svodi se na neverovatno bogatstvo zvukova koje ispuštaju kitovi.“

Kristofer Klark je direktor Programa bioakustičkih istraživanja na Univerzitetu Kornel, u državi Njujork.   


„Dok se naš svet oslanja na slike, njihov se oslanja na zvuk,“ kaže Klark.


Ali tokom protekle četiri decenije, kaže Klark, u njihovoj prirodnoj sredini sve češće preovlađuju šumovi koje proizvodi čovek. Šumovi koje proizvode brodski propeleri spadaju u isti frekventni raspon kao zvuci koje ispuštaju kitovi. Kristofer Klark veruje da to dramatično smanjuje razdaljine na kojima kitovi mogu da komuniciraju, a da u nekim slučajevima sasvim ugušuje njihove glasove.


„Ako vi i ja razgovaramo preko stola dok ulicom prolazi veliki kamion, taj šum može kratkotrajno da nas zagluši, ali ne i da nam prekine konverzaciju. Ali ako kamion prođe dok se mi dovikujemo preko ulice, nećemo moći da se čujemo međusobno,“ kaže Klark.


Poznato je da zvuk prevaljuje mnogo veće razdaljine kroz vodu nego kroz vazduh. Kristofer Klark kaže da postoje jaki dokazi da kitovi komuniciraju na velikoj međusobnoj udaljenosti.


„Plavi kit može da čuje drugog plavog kita na udaljenosti od hiljadu kilometara,“ kaže Klark.


U izveštaju koji je 3. decembra objavio Međunarodni fond za dobrobit divljeg sveta – skraćeno IFAV – kaže se da povećana buka ne samo što onemogućava komunikaciju između životinja i zaglušivanje zvukova koji ih navode na plen, već im remeti i sposobnost snalaženja u prostoru i ometa prirodne aktivnosti, kao što su ishrana ili odgajanja mladunaca. Postoje čak i dokazi da je buka uzrokovala uletanje zbunjenih životinja u ribarske mreže ili nasukivanje u plićacima. Što je još gore, klimatske promene samo komplikuju ove ionako složene probleme.


„Naše aktivnosti uzrokuju apsorbovanje ugljendioksida iz vazduha stopom od nešto preko milion tona na sat.“

Piter Bruer je naučnik u Istraživačkom akvarijumu u zalivu Monterej, u Kaliforniji.
„Naš rad usredsređen je na to kako taj povećani nivo ugljendioksida menja hemijski sastav okeana,“ kaže Bruer.

Dodatne količine ugljendioksida povećavaju kiselost morske vode, što ima iznenađujuće posledice i za podvodnu akustiku.

„Količina nekih od molekula koji apsorbuju zvuk se smanjuje, pa se nivo buke povećava,“ kaže Bruer.

To se odnosi naročito na šumove niske frekvencije, u koje spadaju šumovi koje proizvode brodovi, sonari i mašine za traganje za naftom i gasom – ali i glasovi kitova. Prema Piteru Brueru, rešavanje problema pojačane podvodne buke u okeanima iziskivaće promene u strategiji komunikacija – ne za morske sisare već za ljude. On kaže da je potrebna bolja komunikacija između naučnika s jedne i vojnih, privrednih i ekoloških organizacija s druge strane, kako bi se smanjio sve štetniji uticaj ljudskih aktivnosti na život u morima.



Brodski propeleri su glavni izvor nisko-frekventne buke u svetskim okeanima i morima



Izvor: VOA

Sa druge strane rad elisa je jako dobar u jezerima jer pomaze rastvaranju kiseonika u vodi