"Pomaganje" detetu u jelu


Dete "kenjka", neće da jede, mnogo mu je, ili mu se hrana (zdrava hrana koju ste se potrudile da spremite!) ne dopada, ubeđivanje s detetom... Sve se završi time što ono što ne pojede dete pojede mama. Moguće je i da uzimate hranu s dečjeg tanjira kako biste dete motivisali da jede: "Mmm, vidi kako je ukusno, poješće ti sve mama..." Zvuči poznato? Verovatno vam je poznat i rezultat ovakve taktike: mama se ugojila, a dete i dalje mrljavi.

Istina je da dete nekad može biti veoma teško navesti da jede - a to, naravno, zabrine svaku majku. Zašto dete ne jede, da nije bolesno? Ako i nije bolesno, svakako nije zdravo za njega da ne jede - razboleće se, biće slabo. Ipak, dešava se da majka u brizi za dete ne proceni pravilno koliko je hrane zaista potrebno detetu, pa pokušava svog mališana da navede da pojede više nego što mu je potrebno - a dete se onda buni.

Porcija za odraslu osobu je zaista prevelika za dete. Tačno je da dete raste i razvija se, ali ono jednostavno ne može da svari onoliko hrane koliko može odrasla osoba (znatno veća i teža od njega), niti mu treba toliko hrane. Zato je mnogo bolje rešenje da detetu servirate manju porciju - bolje i za dete i za mamu, jer će detetu biti lakše da pojede manju porciju, pa neće plakati ni kukati, a ni mama se neće gojiti od dodatne hrane koju konsumira (uobičajeno je da mama prvo uzima hranu s detetovog tanjira, a potom i kompletnu porciju za odrasle).

Još jedno dobro rešenje može da bude da detetu prvo servirate polovinu od predviđene porcije. Nema nikakve potrebe da se brinete da će ostati gladno - kad su gladna, deca se nimalo ne ustežu da traže još hrane! Ako mu ta polovina bude dovoljna, ostatak mu možete dati i kroz dva sata - to je zdravije nego da odjednom pojede veliku količinu hrane, jer se tako lakše vari i manje se opterećuje probavni sistem