Jedna osoba koju mnogo volim ima jedan veliki problem.  Sad mi recite kako da postupam sa njom da to prevaziđe.  Radi se o jednoj curi.  Kao prvo ne može je niko ubijedi ti da ide kod doktora.  Ona ima sledeći problem : Često je povučena i bedači se - ne može niko da je oraspoloži.  Inače ona je preslatka cura, ima sve u životu šta joj treba i niko je ne pravi problem u životu.  Takođe ima problem da sve mora da bude kako ona zamišlja ( stolica na određenom mjestu. . . ).  Kad ide ne smije da stane na određenu ispukotinu na asfaltu.  Ljudi šta da radim da ovo divno stvorenje vratim u život!!!

Pa... ocigledno je da pati od neke vrste depresije ili ima neki opsesivno-kompulsivni poremećaj.
Ne znam koliko godina ima. Porazgovaraj sa njenim roditeljima. Nadji neko strucno lice koje ce ti
verovatno dati bolji savet na koji nacin da je privolite da potrazi strucnu pomoc.

provodi sto vise vremene sa njom, stekni njeno poverenje, a onda je ubedi da je bolje da stolica stoji na nekom drugom mestu, pa na trecem itd. bolje da se stolica seta,  pa zasto ima noge ?
imaj razumevanja i pazi da i ti ne zalutas .

Dve stvari mogu da učine njeni roditelji za nju. Prvo da pozovu psihilatra u kućnu posetu gde ona neće imati osećaj ugroženosti i gde će se taj prvi kontakt i uspostavljanje poverenja desiti spontano.  Drugo da joj pomognu da posle prvog kontakta nastavi sa tretmanom i razgovorima sa psihijatrom.

Ti možeš da joj pružiš podršku i ljubav, ko što reče galebra da neprijatne kompulzivne ispade pretvoriš u šalu. (Kompulzivnost je taj osećaj da neki prednet mora da bude baš na jednom određenom mestu ili smak sveta, da ne sme da se stane na pukotinu ka pločniku i slično. To je oboljenje koje može da se drži pod kontrolom aki ako izmakne može da odplovi u teže oblike.)

Ako je to devojče u pubertetu 13-15 godina stanje će se popraviti do nekle i samo od sebe. Možeš i da porazgovaraš sa školskim psihologom u poverenju, objasniš sve manifestacije i zamoliš da psiholog razgovara sa njom i njenim roditeljima o problemu i rešenju. Ja ti ne savetujem da direktno ti njoj ili njenim roditeljima sugerišeš pružanje stručne pomoći, nego neka to uradi psiholog.

Vodi računa da svojom pažnjom i podrškom ne odeš u drugu krajnost pa da postanješ njena žrtva, izgubiš druge prijatelje koji možda nemaju toliko saosećanja i izbrgavaju "nadrndanog smora", ili da se njeno ne raspoloženje preseli u tvoj život.

Vidim, pošto ste pitali za godine.  Ona ima 20 godina.  Išla je ona na tretmane kod više doktora, i uvijek je bila tvrdoglava i na kraju govorila nema meni pomoći.  Ja sam pokušavao da je natjeram ali nema šanse, njeni roditelji još manje.  Mislio sam da ja nešto uradim kako bi joj bilo bolje.  Samo ne znam šta?

To su tzv. prisline misli koje je teraju da seta odredjenom stranom trotoara, da broji sijalice javne rasvete, ili da stolica bude tacno na odredjenom mestu, i u principu kod nje problem nije preterano izrazen, cak mogu reci da se granici sa perfekcionizmom. Kada sve to predje odredjenu granicu, kada npr. pozeli da joj ponavljas nekoliko puta neku rec, da peres ruke 20 puta na dan,  ili da svaki dan tacno u 02:02 zvonis na njena vrata trebalo bi se daleko ozbiljnije posvetiti problemu...
Laicki receno, ukoliko ne stavi stolicu na odredjeno mesto, podsvesni nagoni i sumanute ideje nadjacavaju njenu volju i sposobnost logicke percepcije, te ona veruje da ce se desiti nesto negativno, tipa smrt drage osobe, saobracajna nesreca, ili nesto slicno, uglavnom po pravilu da ce se ispuniti najstrasniji strahovi.
Kompulzivni poremecaj je dakle, neuroza, i mada smo svi mi pomalo neuroticni, najbolje bi bilo da nadjes nacin da pomognes drugarici tako sto ces je uputiti psihijatru.

P.S. Pametni u principu priznaju svoju bolest, i potraze pomoc, a glupi to nikada ne urade, i dozvole sebi da problem ekskalira. To je razlika.

Mislim da je tu jedino resenje psiholog ili neki doktor koji je odredjen za takvu vrstu problema.Ne verujem da ti ili njeni roditelji nekom racionalnom pricom mozete da dodjete do resenja jer ona jednostavno ne razmislja na takav nacin.Za opsesivno kompulsivne poremecaje postoji terapija i nekako morate da joj dokazete da joj je to potrebno ako vec sama nije svesna.Ono sto ti mozes da uradis je da joj budes podrska da ne prolazi kroz sve to sama.Pozdrav!

Šta kažete da upišem psihologiju. Ona studira psihologiju i kaže da će jedino ona moći pomoći sebi. Inače uradio bih bilo šta za tu usobu!!!

Ne, onda ćeš se pretvoriti u dosadnu igračku od koje nema odmora. Upiši ono što ti voliš i osim nje imaj potpunu paletu svog ličnog života koji ne smeš zanemariti zbog nje.

Pa vrlo malo je verovatno da moze da pomogne sebi, jer kao sto rekoh prisilne misli nadjacavaju poriv za normalnim ponasanjem, tako da moze da bude i dr.sci.med al' ako boluje od tog poremecaja potrebna joj je strucna pomoc.
Ono sto mozes da uradis, jeste da joj u pice stavish zoloft + rivotril i vidish kako ce da reaguje  Naravno, shalim se.

Ma... to je totalna glupost... onda bi trebali i svi koji boluju od raka da upisu medicinu da sami sebe lece...

Dakle...Psihologiju upisi iskljucivo ako te stvarno zanima, nikako drugacije!

ne bi trebalo vise filozofiju da upise, ipak je to bogatije sa jezickim fazonima semama, i resenjima, moguce to bi vise pomagao. naravno pored lekara.
sa psihologijom je puno izazov, ako na faxu svi su lepe izazovateljice, a muskarci su takve kakve, onda to je veca teret.
na filozofiju svi su Adonise

Ma da... sacekaj draga da je upisem filozofiju ili psihologiju, da je zavrsim u roku, i onda cu mozda moci da ti pomognem....

Шта рећи. Док се будеш баптао са њом, покушавајући да је "вратиш у живот" (ко зна да ли ћеш, уопште, успети), промашићеш многе нормалне женке. Дакле, налево круг па у живот. 

Vidi ga njega!
Mozda mu je dobar prijatelj sto bi joj okretao ledja? Treba da joj pomaze ali u granicama zdravog razuma, a ne da mu to kontrolise zivot! Onda bi ti postao pacijent umesto lekar! 

Zna David kako život trči. 

Sad se setih jedne serije na RTS-u zove se "Inspektor Monk"...e taj lik pati od opsesivno kompulzivnog poremecaja...ko je gledao shvatice 

Ako zelis stvarno da joj pomognes ( barem sa tvoje strane) , mozes uraditi sledece ( ne sumnajm da vecinu ovih stvari vec radis, ali ajde da ponovimo) :

Budi tu za nju, nadji joj se uvek. 
Nateraj je da se smeje ( radi sta god treba, veruj mi)
Uvek joj daj iskrene i tople komplimente koji nisu suvise direktni.
Istrpi je i kad je nerasplozena
'Okupiraj je' nekim lepim aktivnostima koje bi radili zajedno ( setnja, bioskop...), cisto da joj skrenes misli
I sto je najvaznije...................slusaj je. Ako budes pazljivo slusao, sama ce ti nesvesno dati odgovor na tvoje pitanje ( kako da joj pomognes).

P.S naravno, najbolje bi bilo da joj nekako indirektno 'usadis' u glavu ideju da potrazi profesionalnu pomoc. Ali pazi, najvaznije je da ona pomisli da je to njena ideja ( nikako to ne potenciraj - samo ces stvoriti kontra-efekat).

Srecno i sve najbolje i tebi i njoj 

Rekao bi da je ljek za sve druzenje, i socijalizacija. laicki

Veliki broj psihijatara kaze da se upravo radi o samoisceljenju, odnosno osoba mora biti voljna da saradjuje. Znaci isceljenje je na samoj osobi, eventualno uz pomoc lekova.
Odredjen broj pacijenata koji ocekuju samo djelovanje psihijatra, ne uspeju. Odnosno ako ne zeli da saradjuje sada, nece moci ni kao psihijatar (ili psiholog) sama sebe isceliti.
Samo uporno i pozitivno, sve najbolje.

Ma šta vam je ljudi. Ja vec studiram it. U sali sam spomenuo psihologiju. Mrzim je.
Inace imam ja cura, al bih volio pomoci usput drugarici