U društvu u kome živimo prisutne su osobe koje na poseban način ostvaruju svoje ciljeve i koje u tome ne vide baš ništa loše, čak naprotiv, vrlo često se ponose postignutim. Reč je o poltronima, jednoj specifičnoj kategoriji ljudi koju su spremni da hvalisanjem, ulagivanjem, slatkorečivošću i zloupotebom bliskih osoba ostvare svoje ciljeve.

Obično se radi o ljudima koji jako vešto mogu da zavedu druge osobe (obično prijatelje i poznanike), da im se predstave na način kojim njima jednostavno odgovara. Njihove žrtve su obično nesigurni, razočarani ili usamljeni ljudi kojima je potrebna podrška, lepa reč i kojima je zapravo drago što neko na njih obraća pažnju. A takvi ljudi obično kasno postanu svesni da su samo obične žrtve jer poltroni ih koriste dok ne ostvare svoj cilj a posle toga ih naprosto ne primećuju, nisu im više potrebni i traže nove, da bi ponovo radili isto, da bi postizali više i da bi svoj status u društvu poboljšavali na taj način.
Žrtva poltrona ne mogu biti sigurne, samosvesne osobe koje su u stanju da osete na "prvu loptu" šta je cilj.

Koliko primećujete takve osobe u svom okruženju i šta mislite o njima?
Da li ste možda bili žrtve istih?

---

Ovaj tekstić je preuzet sa jednog foruma, a ja bih dodala i to da poltroni ne moraju zapravo biti manipulatori, kao što je ovde napisano.
Oni mogu biti i pravi ljigavi dupeuvlakači, oni kojima je reč autoriteta svetinja, i koji se slepo pokoravaju pravilima, ne bi li imali neku korist.
Ovde nećemo meštati nepoštovanje autoriteta sa nepoltronstvom, jer jedna stvar nužno ne uključuje, odnosno isključuje drugu.

Dakle, imamo za sada dve kategorije poltrona:
1. zapravo manipultore, koji se slatkorečivošću i lažnom ljubaznošću predstavljaju drugima, zarad postizanja nekih ciljeva i
2. one koji su zaista takvi, koji nemaju poštovanja prema sebi, pa nastoje svoju ličnost ''priljubiti'' uz nečiju, jaču i sa autoritetom.

Nešto biste dodali?

Ispravio bih naslov.

Takodje 

* moje iskustvo s poltronima se uglavnom bazira na faxu, gdje sve vrvi od takvih likova. ustvari, generalno su studenti zadnji olos drustva;  nista im ne odgovara, ali ce uvijek izabrati da se ulizuju profesorima i asistentima nego da nesto promjene.

Izvinjavam se, ispravljen.

Ko radi, taj i greši. 

a ko mnogo radi,taj mnogo i gresi 

A ko neće da priča o temi, neka ne off-uje. 

cesa the greatest

U principu nemam tih problema jer se trudim da takve stvari sasecam u korenu...

Opet, kod odredjenog procenta odnos koji imaju prema autoritetu takav je iz straha, uglavnom neopravdanog. Pokusam uvek da popricam otvoreno ako smatram da ima potrebe, objasnim da nema svrhe i da takav odnos meni moze samo da smeta, a ako nema svrhe po kratkom postupku...

Doduse... nekad nemam vremena i zivaca za igrice pa ih pustim da misle sta im je volja... narocito ako je to nesto sto mi je nevazno...

bitno je da se nikom ne veruje 100% i da se pazimo od iskoriscavanja i sve ce biti ok....

Ne valja ni kad niko ne moze da te prevari .

Korijeni poltronskog ponašanja

Ako stvarno težite za opštim priznanjem, najefikasnije sredstvo za postizanje tog cilja jeste da uopšte ne težite za njim i da ne zahtjevate da vam svako povlađuje.

Očevidno je da bismo primjere ove vrste mogli da nabrajamo u beskonačnost. Pažnja ljudi da poberu odobravanje za svoje riječi i djela predstavlja izraz kulturnog ponašanja na koje se nailazi širom svijeta. Ta želja je nesimpatična tek kad nekom postane nužna potreba. U tom slučaju u pitanju je nastojanje da odgovornost za svoja osjećanja prebacimo na one čije odobravanje tražimo. To, drugim riječima znači, odreći se samog sebe.
Istraživanje uzroka takvog negativnog ponašanja korisno je zbog toga što omogućava razradu strategije za otklanjanje takve potrebe za odobravanjem. Osoba koja teži da požnje odobravanje očekuje višestruku korist od takvog svog ponašanja.

    * Prije svega, da odgovornost za svoja osjećanja prebaci na druge. Ako se, recimo, osjećate nelagodno, ako ste neraspoloženi, utučeni, itd. To je zbog toga što vam je neko uskratio svoje odobravanje. Drugim riječima, niste vi već su drugi odgovorni za ono što osjećate.
    * Pošto je odgovornost za vašu zlovolju prebačena na druge, koji odbijaju da se slože s vama, vi niste u mogućnosti da svoje duševno stanje izmjenite. U stvari, njihova je greška što ste vi zlovoljni, nezadovoljni. Znači, oni su ti koji vas spriječavaju da budete drugačiji nego što ste. Samim tim, težnja za tuđim odobravanjem omogućava vam da izbjegnete potrebu da se mijenjate.
    * Sve dok su drugi odgovorni, a vi ne možete da se promijenite, ne izlažete se nikakvom riziku. Prema tome, vrlo je ugodno da tražimo od drugih odobrenje za svoje postupke i da nam to postane životno pravilo, jer na taj način ne možemo da se upuštamo u aktivnosti skopčane sa rizikom.
    * Ako budete energično nastojali da umanjite sopstvenu vrijednost prepustićete se još više žaljenju samog sebe i - pasivnosti. Međutim, kad ne osjećate potrebu da poberete odobravanje drugih, nećete žaliti sebe ako vam drugi ne povlađuju.
    * Ako se uljuljkate u prijatnu misao da drugi treba da se staraju o vama, pretvorićete se u dijete koje se u vama krije, dijete koje drugi čuvaju i štite i - kojim upravljaju.
    * Najbolje je okriviti druge kad nam je nešto teško, tako da krivicu možemo da prebacimo na njih kad god naiđemo na nečije neodobravanje.
    * Gajeći iluziju da nas vole oni kojima pridajemo veću važnost nego sebi, osjećaćemo se prividno bolje, čak iako nas u duši razdire nespokojstvo.
    * Ako prihvatite pravila ponašanja koja veličaju takvo držanje, steći ćete prilično veliku popularnost.

Međutim, ako stvarno težite za opštim priznanjem, najefikasnije sredstvo za postizanje tog cilja jeste da uopšte ne težite za njim i da ne zahtjevate da vam svako povlađuje. Odobravanje drugih postiže se mnogo lakše kad je čovjek postigao sklad u samom sebi i kada o sopstvenoj ličnosti ima pozitivnu sliku.

Naravno, cijeli svijet neće uvijek odobravati sve ono što vi činite. Ali, ako posmatrate sebe kao osobu koja ima svoju sopstvenu vrijednost, nećete biti utučeni ako se drugi ljudi ne slažu sa vama. Umjesto toga, vidjećete u tome prirodnu posljedicu činjenice da živite na jednoj plateti čiji stanovnici imaju subjektivnu senzibilnost.

Izvor

Nije teško čuti nekog da osuđuje poltrone, ali je jako teško biti toliko samokritičan da prepoznamo poltrona. Svi mi mislimo da donosimo dobre odluke, da se pravedno odnosimo prema drugimai zato su nam bliski oni koji nam povlađuju a smeta nam kritika. I naravno to otvara vrata poltronu.