Jedan odlomak koji je pre par dana na mojoj FB stranici izazvao omanju revoluciju, postigao da me nekoliko devojaka skine sa spiska prijatelja ... iz meni nepoznatih razloga ... ali Boze moj ...

Evo i teksta, pa da malo popricamo o tome, ako ima zainteresovanih...

Zene mnogo puta same sebe dovode u polozaj jos nizi od onoga u kojem se zene opste nalaze,a koji je,neka mi bude dopusteno da sudim nepristojno, i onako vec nizak, one se kazem,same dovode u polozaj nizi od opsteg polozaja zene i pripremaju svoje jos vece ponizenje dopustajuci unapred muskarcima da ih vredjaju, mada moram priznati, nikako ne vidim razloga da bi to zenama bilo potrebno.
Nema nikakve sumnje da zene ne mogu nicim toliko lako podici svoj ugled u ocima muskarca koliko odlucnoscu da budu nepopustiljive i da svojim udvaracima daju na znanje kako ne dopustaju da ih obesceljuju i kako se nimalo ne plase da kaze ne. Ja sam medjutim, daleko od toga, da bih uzela kao dokazano da je broj zena tako velik, a broj muskaraca tako malen. Ali,ako zele da kazem istinu,reci cu im da je nepovoljan broj zena strahovito sramota za muskarce, samo za njih i ni za koga drugog; naime pokvarenost naseg vremena i razuzdanost ljudi takvi su da je jednom recju, dosta malen broj muskaraca s kojim bi se cestita zena mogla upustiti. Nijedan razborit covek nece manje ceniti neku zenu zato sto se predala pri prvom nasrtanju, naprotiv morao bi je smatrati za najtraljavije stvorenje kad bi dopustila drugacije, onako kao sto zene danas obicno postupaju.

“Moll Flanders” ~ Daniel Defoe

Uzgred... covek koji je ovo napisao nije ziv vec 300 godina...

Haha, videla sam tu simpatičnu diskusiju, žene su padale u vatru zbog toga. 

A da su znale kontekst u kome je to rečeno (tj. film - koji je inače jedan od mojih omiljenih), možda bi sad imao više prijatelja na FB. 

BTW, sasvim se slažem sa tim citatom.

Nešto ovih dana baš mnogo razmišljam na ovu temu... Tačnije, razmišljam već celog života kako bi mi život bio mnogo lakši da sam muškarac. Osim fenomena višestrukih orgazama i majčinstva, ne vidim više nijednu privilegiju of being woman.

Zašto...? Da zanemarim sve one razloge tipa ''mogla bih da se bijem i da lomim kafane''... 
U poslovnom svetu, sigurno je lakše muškarcima, recimo. Njemu se sigurno neće desiti da njegove kolege pokušavaju da mu zavire pod suknju, niti će misliti da nema šta da kaže, ukoliko dobro izgleda.
O da... žene koje dobro izgledaju imaju mnogo teži put pred sobom, jer se masa ljudi rukovodi glupim stereotipom da su lepe žene=glupe žene. Ako takva žena nešto u životu postigne, mora da je to učinila šireći noge, nikako radom i trudom...

Dalje... sećam se kako me prodavci u svim prodavnicama tehničke robe gledaju snishodljivo. A to je stvarno nešto što se, meni barem, ponavlja. Čak i kad kupujem sitnicu poput USB memorije, gledaju me kao da sam idiot. Okej, možda se stvarno ne razumem u te stvari, ali to nije razlog da me prodavac u startu posmatra kao imbecila, koji ne razlikuje kuler od hard diska. Ah, da, nisu svi takvi... Sećam se kako me je jedan, dok sam kupovala foto aparat, zvao na kafu... Divan mladić. 

I onda kad se osvrnem oko sebe... Gde vidim masu primera gde žene (devojke, devojčice) ne poštuju svoju ženstvenost i seksualnost, gde se ponašaju kao obični seksualni objekti, a ne kao kompaktna ljudska bića, zaista mi nije jasno da li su to žene zaista toliko degradirane, i to isključivo svojom sopstvenom krivicom? 

I bila sam u x situacija da iskreno proklinjem što sam žensko. Ne, ja ne mogu nekom momku, rećimo, prići i pitati ga gde da čekam neki bus, ili da li ima upaljač (ne samo ja, doduše). On će to u 90% slučajeva protumačiti kao moj neki mig, pokušaj muvanja, i to onda kad mi samo treba jebeni upaljač.

Da li ćemo mi, kao ljudi, superiorna bića na ovoj klaustrofobičnoj planeti, ikad prevazići taj kompleks da se jedini kvalitetan odnos između polova može uspostaviti samo preko zadovoljenja nagonskih potreba? Da li ćemo ikad prestati da se posmatramo međusobno kao potencijalni kres, i uspostaviti komunikaciju na nekom višem nivou?

Što više upoznajem ljude i što se više trudim da ih shvatim, postaje mi jasno da smo vođeni instinktima koji se ni malo ne razlikuju od instikata u životinjskom svetu, samo što ponekad imaju lepšu ambalažu (mada je i to postalo retkost).

I zato ponekad volim da mislim da ja nisam s ove planete, da su me bacili u ovaj svet kao nekog vanzemaljca, stranca, jer odbijam da živim samo kao ženka, kojoj je zapravo jedini cilj u životu da je muškarci vole (zarad koitusa), a žene preziru, iz ljubomore... Bah, stvarno je usrana ova planeta.

Zanimljivo, nikad nisam osetila poriv da promenim pol...

I lose i dobre strane idu uz genetiku... sve je to "u roku sluzbe"

Nisam mislila da ga menjam, naopako. 

''Samo'' da bi mi život bio mnogo lakši kao muškarcu... I stojim iza toga potpuno.

Ne bi.. oni kukaju kako je zenama lakse...

Jako bih volela da mi jedan od takvih lepo objasni kako i zašto je ženama lakše...

dosta sam diskutovao o tome i reci cu samo - laksi put cesto nije pravi put ... osim ako ne mislis da je blagoslov roditi se kao paris hilton .

bitno je samo kako ti odigras sa kartama koje su ti podeljene ... a poker kao i zivot nije samo sreca, kao sto kazu - uvek vidis jedna te ista lica na kraju .

Baš mi se dopada ova rečenica...

Napisacu jednog dana knjigu na temu mushko -zenskih odnosa , sa osvrtom na to kome je shta lakshe a shta teze, tako da necu sada da trchim pred rudu. Ali obecavam da cu ti poslati primerak, sa posvetom naravno.