Ispadanje vagona cisterne u Topčideru usamljen je slučaj u proteklih 14 meseci, kažu u „Železnicama Srbije”. – Zbog dotrajalosti koloseka na mnogim deonicama važe ograničenja od 10 do 30 kilometara na čas


„Železnice Srbije” tvrde da su sve pruge u Srbiji, time i u okolini Beograda, potpuno bezbedne Foto D. Jevremović

Dotrajalost koloseka najverovatniji je uzrok ispadanja tri vagona cisterne u blizini železničke stanice „Topčider”, nezvanično je saopšteno preksinoć na mestu uviđaja. Sreću u nesreći predstavlja činjenica da su vagoni bili prazni i da prilikom nezgode niko nije povređen, ali se – „inspirisano” incidentom –pitanje stanja i održavanja prestoničkih pruga po ko zna koji put ponovo otvorilo.

Zvaničnici „Železnica Srbije” tvrde da su sve pruge u Srbiji, time i u okolini Beograda, potpuno bezbedne za funkcionisanje železničkog saobraćaja. Nenad Stanisavljević, portparol „Železnica Srbije”, rekao jeda učestalih iskakanja vagona kod stanice „Topčider” do sada nije bilo. U poslednjih četrnaest meseci, prema njegovim rečima, nije zabeleženo nijedno iskliznuće na ovoj deonici pružnog čvora.

–Na svim prugama u Srbiji i Beogradubrzine vozova prilagođene su mogućnostima i stanju infrastrukture.Naputnom prelazu, nedaleko od Kovnice novca, 16. decembra 2008. godine iskliznuo je jedan teretni vagon, uz neznatnu materijalnu štetu i bez oštećenja pruge. Upravo da bi se očuvala bezbednost železničkog saobraćaja na ovoj deonici, Beograd – Topčider –Rakovica – Resnik, uvedenaje lagana vožnja i brzina vozova na pojedinim mestima smanjena na 30, odnosno 10 kilometara na sat – objasnio je Stanisavljević.

Na pitanje kada je poslednji put remontovana pruga na deonici Beograd – Resnik, naš sagovornik istakao je da je to bilo u drugoj polovini devedesetih godina, odnosno 1996/97. godine. Prugu je tada remontovalo specijalizovano preduzeće ZGOP iz Novog Sada.

Železničkamreža u Srbijistara je više od jednog veka, abar 55 odsto svih koloseka izgrađeno još u 19. veku. Hronični i višedecenijski nedostatak para uslovio je usporavanje potrebnih remonta, tako da je u prethodne tri decenije, od 1979. do 2008. godine, u Srbiji, umesto 190,5 kilometaragodišnje, koliko je bilo neophodno za očuvanje železničke infrastrukture, remontovano svega 41,3 kilometra. To je svega nešto više od dvadesetak procenata od potrebnog.

–Nedovoljno ulaganje u održavanje dovelo je do lošeg stanja infrastrukture. Vozovi na 68 odsto srpskih pruga saobraćaju brzinom manjom od 60 kilometara na sat, a na samo 95 kilometara koloseka kroz našu zemlju mogu da se kreću brzinomiznad 100 kilometara na sat.„Železnice” su prinuđene da uvode takozvane lagane vožnje, kako bi smanjenjem dopuštenih brzina vozova prioritetno očuvale bezbednost saobraćaja – zaključio je Nenad Stanisavljević.
Dotrajalost železničkih pragova, podsećamo, bila je razlog što su u martu prošle godine, nekoliko metara od autobuskog stajališta u Batajnici, iskočila tri vagona od kojih je jedan bio pun butan-gasa. Slična nesreća na istom mestu dogodila se i pre godinu dana.
Železnice godišnje prevoze 14 miliona tona robe, a 20 odsto od toga čine opasne materije. Nesrećne posledice dešavaju se pri svakoj četvrtoj nezgodi, što je, prema rečima nadležnih u ovom preduzeću, ispod proseka u Evropi. Upućeni smatraju da je nedaća sama po sebi to što se tranzitni saobraćaj uglavnom obavlja upravo kroz centar grada. Odlaganje suočenja s problemom pravda se time što Srbija nema dovoljno razvijenu saobraćajnu mrežu da bi mogla da preusmeri transport opasnih materija dalje od naseljenih mesta.



Izvor: B92