Jaroslav Kačinjski razbesneo lidere EU izjavama o nacističkom progonu Poljaka
Poljska traži glasove u ime žrtava nacizma
Autor: CDC/JS | 23.06.2007 - 09:02

Samit EU, na kome je trebalo da se lideri dogovore o tekstu sporazuma o uređenju evropskih institucija, dobio je neočekivan zaplet izjavom poljskog premijera Jaroslava Kačinjskog da novi sistem glasanja u EU mora da održava i žrtve koje je Poljska pretrpela tokom Drugog svetskog rata od nacističke Nemačke.

Poljski premijer, čiji je brat Leh (predsednik Poljske) prisustvovao samitu, izjavio je da predložena formula glasanja u EU, zasnovana na broju stanovnika, dovodi njihovu zemlju u nepovoljan položaj zbog toga što se još uvek nije oporavila od gubitka miliona života za vreme Drugog svetskog rata.
„Da Poljska nije morala da proživi godine između 1939. i 1945, danas bi imala 66 miliona stanovnika, a ne 38 miliona“, rekao je Kačinjski.
Za Poljski radio on je izjavio: „Nemci su ti koji su naneli nezamislive rane i strašnu štetu Poljskoj - počinivši neshvatljive zločine, a Poljaci ipak vole Nemce, dok Nemci i danas ne vole Poljake.“
Ova izjava je razbesnela i razočarala mnoge evropske diplomate, posebno Nemce. Nemačka kancelarka Angela Merkel nije reagovala na izjavu Kačinjskog, već se tokom 12 sati na samitu čak tri puta sastala sa njegovim bratom Lehom da bi pokušala da ga ubedi da ne stavlja veto na predlog sporazuma o reformama, koji bi trebalo da zameni propali evropski ustav.
Hans-Gert Petering, saveznik Angele Merkel i predsednik Evropskog parlamenta, izjavio je da takve izjave „više ne bi trebalo davati u XXI veku“.
- Širom Evrope je pokazana velika količina dobre volje od 1989. godine, posebno prema Poljskoj. Zbog toga me kao Nemca i kao Evropljanina boli kad čujem takve komentare - rekao je Petering.
Austrijski kancelar Alfred Guzenbauer je izjavio da mnogi lideri EU privatno misle da braća Kačinjski po svaku cenu žele da uskrate Angeli Merkel uspeh na samitu.
Po predlogu glasanja koji je ponudila Merkelova, odnosno sistemu dvostruke većine, glasanje u EU po novim pravilima će se smatrati uspešnim ukoliko određeni predlog podrži 55 odsto država članica i 65 odsto stanovnika. Nemačka, sa 82 miliona žitelja, najviše dobija od takvog sistema, dok Poljska najviše gubi. Poljaci žele povratak na sistem dogovoren u Nici 2000, po kome raspolaže skoro istim glasačkim uticajem kao Nemačka.
Merkelova je juče izjavila da se lideri EU maksimalno trude da postignu kompromis.
„Svako od nas daje sve od sebe“, rekla je.

Dogovor o šefu diplomatije
Evropski lideri juče su se dogovorili o mestu spoljnopolitičkog predstavnika Unije, naveli su diplomatski izvori. On se neće zvati ministar spoljnih poslova EU, kako je ranije planirano, već visoki predstavnik Evropske unije, a biće istovremeno i potpredsednik Evropske komisije. Ta funkcija će kombinovati dve koje danas drže Havijer Solana, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, i Benita Ferero Valdner, komesar za spoljne poslove EU. Na inicijativu Nikole Sarkozija, predsednika Francuske, iz sporazuma je izbačena floskula o slobodnoj konkurenciji, a ubačen tekst o „zakonskoj sigurnosti da će EU regulisati rad kartela i obavljati antimonopolsku funkciju“.

Ciljevi samita
- Zameniti i smanjiti ustav EU koji su Francuzi
i Holanđani odbacili 2005. godine
- Pojednostaviti proceduru glasanja u proširenoj EU
- Umesto šestomesečnog sistema rotacije predsedavajućeg EU, postaviti stalnog predsedavajućeg koga bi izabrale države članice
- Uvesti funkciju ministra inostranih poslova kako bi Unija imala veći uticaj na međunarodnoj pozornici

Izvor: Blic