ПИСМО ПОДРШКЕ ДР ВОЈИСЛАВА ШЕШЕЉА ПРЕДСЕДНИЧКОМ КАНДИДАТУ ТОМИСЛАВУ НИКОЛИЋУ


            Народе Србије!

            Браћо Срби и сестре Српкиње

            Прошло је нешто више од седам месеци када сам на величанственом митингу у Београду, дакле, пред мој одлазак у Хаг, замолио српски народ за опроштај, због чињенице да заједно са вама, грађанима Србије, нисам успео да срушим издајнички, мафијашки и криминални досовски режим.

            Србија не памти гору власт од ове досманлијске. Све чега су се дотакли, уништили су. Држава суштински не постоји, постала је мафијашка прћија и директно средство за богаћење кумова власти. Српски национални понос, част и достојанство у потпуности су уништили. Једино чиме се владини функционери данас хвале јесте крвожедна потрага за свим Србима које тражи Трибунал у Хагу и бескрупулозни обрачун са политичким противницима.

            Косово и Метохија свакога дана су све даље од Србије захваљујући неодговорној и отворено антисрпској политици режима. Спремни су да пошаљу наше војнике и полицајце да учествују у окупационим мисијама широм света, спремни су од њих да направе окореле убице оних људи који се боре за слободу својих народа и независност својих држава. Смеју и не стиде се да понуде људе за убијање Ирачана, Авганистанаца, али немају ни храбрости ни политичке воље да помогну нашем народу на Косову и Метохији. Јасно је да не можемо да ратујемо у овом тренутку, али на сваком месту могу да траже и захтевају, а то не раде, поштовање Резолуције 1244 и Војно-техничког споразума из Куманова, што би значило повратак српских снага безбедности у граничне службе, чиме би коначно Србија осигурала територијалну целовитост и државни суверенитет. Они то свесно не чине, јер су доведени на власт у Београду, не да служе свом народу, већ страним силама и њиховим стратешким интересима.

            Републику Српску и идеју политичког континуитета Републике Српске Крајине више нико од представника власти у Србији и не помиње. Њих, српски народ западно од Дрине и Дунава, додуше, никада није ни интересовао. Јадно и понизно се извињавају Месићу и Хрватима, ваљда за десетине хиљада убијених и све оне стотине хиљада прогнаних Срба са својих огњишта. Србија је кроз своју историју пролазила кроз различите врсте и фазе окупације, али овакву марионетску и послушничку власт никада није имала.

            Све кључне институције државне власти извргли су народној порузи. Србија данас нема ни легалну ни легитимну скупштину, увели су и новчано кажњавање непослушних и неподобних, а куповину за новац послушних посланика. Србија има корумпирану Владу. Војску и полицију су готово у потпуности уништили, а планирају да Србији задају последњи ударац новим Уставом и регионалном поделом, односно измишљањем и стварањем нових федералних, или конфедералних јединица. Покушаће од Србије да узму и нашу Војводину и Рашку област.

            Уместо демократије као облика политичког режима, у Србији царује аутократска власт, правна несигурност, политичко судство, а прогони неистомишљеника једини су озбиљан посао који власт у Србији суштински обавља.

            Народ у Србији живи све теже, све је већи број сиромашних, а број отпуштених и отераних са посла се свакодневно, геометријском прогресијом увећава. Не зна се коме је теже данас у отаџбини - радницима, сељацима, пензионерима или интелектуалцима. Сви живе на ивици беде и очаја, без перспективе и наде да ће им под досовском влашћу бити боље. Смишљено, намерно и организовано пљачкају Србију. Приватизацију су претворили у лоповлук и отимачину, а сваку производњу, пољопривредну и индустријску, угасили или апсолутно укинули. Све то чине по налогу својих тутора, како би коначно Србију оборили на плећа, без шансе да се икада подигне и усправи. У свим сферама друштвеног живота, од политике и економије до образовања и спорта, царује криминал, неспособност, неодговорност и јавашлук.

            Организовани криминал, под непосредном контролом и уз учешће највиших државних функционера достигао је несагледиве размере. Највећи криминалци и убице данас су владари Србије, Станко Суботић - Цане Жабац, Филип Цептер, Драгољуб Марковић звани Крме, Миодраг Костић, Љубиша Буха Чуме, а главни помагачи су им министри у Влади Србије и Савету министара државне заједнице, као и високи функционери осамнаестоглаве досманлијске аждаје. Они у својим рукама држе и трговину дрогом, шверц нафте и цигарета, највећу продајну мрежу оружја у Европи, они асфалтирају путеве у Србији, они убијају некажњено. Још нико није одговарао за убиства некадашњег министра одбране Павла Булатовића, Радована Стојичића Баџе и Момира Гавриловића. Њихову ликвидацију директно су организовали Филип Цептер, Станко Суботић Цане Жабац, док је ликвидацију Момира Гавриловића непосредно наложио врх досовског режима, а њихов сведок-сарадник и кључни заштитник Љубиша Буха Чуме био је оперативни организатор, а његови најближи пријатељи директни извршиоци.

            Власт је после убиства Зорана Ђинђића покушала, најпрљавијим методама, да своје политичке противнике окриви за његову смрт. Покушали су такву врсту кривице да свале на моја и плећа странке чији сам председник. При томе, нису бирали средства. Лажима, обманама, застрашујућим притисцима, истинским медијским терором желели су да увере јавност Србије како смо ми, а не они, свирепе убице и бескрупулозни криминалци. Заборавили су да саопште јавности да су они које су прогласили за убице били њихови најближи пријатељи, пословни сарадници, да су их ти исти чували, штитили, па и довели на власт, заједно са њима учествујући у петооктобарском пучу. Што се мене тиче, савест ми је мирна. Ђинђић је био један од оних који су са представницима Хашког трибунала писали оптужницу против мене, ничим добрим мене и Српску радикалну странку није задужио, али на жалост режима, у његовој ликвидацији нисам учествовао, већ су то чинили они који су ме за то лажно оптуживали.

            До доласка на власт обећавали су много, куле и градове, брда и долове. Ништа нису испунили. Све су слагали и то су свесно чинили. Знали су и било им је и тада јасно да лажу, варају и обмањују народ. Али, не мисле да силазе са власти. Спремни су да је бране свим расположивим средствима, свим недозвољеним и противправним радњама, јер знају да би по паду са власти морали да одговарају пред лицем правде и судом народа.

            Ипак, постоји решење. Ми морамо да се боримо, мирним и демократским средствима, за будућност и наше деце и наше отаџбине. Избори за председника Србије, избори заказани за 16. новембар ове године, најбоља су прилика и шанса за први озбиљан пораз ДОС-а. Биће то изборни пораз који ће режиму показати шта српски народ и грађани Србије заиста мисле о њима и њиховој владавини.

            Нема ту неке велике филозофије - или ДОС или Србија, или наша победа, победа нормалне, слободарске Србије, или потпуна пропаст државе и сваког појединца у њој. И, зато, верујем и сигуран сам, а знам да то осећате и сви ви, да ће глас за Томислава Николића дати не само српски радикали, већ и сви они који су понижени, обесправљени, обесхрабрени, ућуткани и прогоњени од стране досманлија. А, таква је огромна већина у Србији, сви они које је власт оставила без посла, без могућности да својој деци и породицама обезбеде пристојан живот, сви они које прогоне само зато што одбијају мелодије о дивном животу и добром путу, тобожњим реформама и спасоносним интеграцијама, које им свакодневно сервирају тимови за лажи, преваре и манипулације разних  функционера и службеника тог раштимованог владиног оркестра.

            Глас непристајања на њихове лажи, глас отпора, глас храбрости и глас спаса за Србију - све то је глас за Томислава Николића. Ако ме питате - зашто баш Тома, најједноставнији одговор који могу да вам пружим је зато што у Србији у овом тренутку не постоји нико бољи од њега.

            Томислава Николића сам упознао, сада већ давне 1990. године, и од тада до данас, у њему сам стекао и најближег сарадника и искреног и оданог пријатеља. Уосталом, сигуран сам да знате да се Српска радикална странка од осталих странака разликује и по томе што ми нисмо само страначке колеге, већ и лични пријатељи које, пре свега, везује заједничка идеја и идеологија. Заједно смо, једни уз друге и једни за друге и када је у питању политика, али и када је реч о обичним животним, лепим, и мање лепим стварима. То и јесте тајна успеха Српске радикална странке, тајна која је одржала нашу странку - јаку, јединствену, стабилну и неокрњену. То и јесте разлог што сам, одлазећи у Хаг, не само бригу о странци, већ и о својој породици, препустио Томиславу Николићу и осталим страначким пријатељима.

            Све оно што Србији желим ја, знам да жели и Томислав Николић, све оно што бих урадио - урадиће он, све оно што бих свом народу рекао - чућете од њега. И, од свих осталих радикала, наравно. Зато, браћо и сестре, будите сигурни да ћете гласајући за Томислава Николића, гласати не само за њега, не само за мене, већ и за Србију - онакву каква би морала да буде - поносна и јака, правна, демократска и економски просперитетна држава. Запамтите, избори за председника Србије 16. новембра су само први у низу Досових пораза, предсказање њиховог неповратног одласка и почетак краја.

            Није председничка функција оно место са којег ће сви проблеми у земљи моћи да буду решени, неће Томислав Николић као председник Србије моћи да решава нагомилане економске проблеме, неће моћи директно да организује јавне радове и смањи незапосленост у Србији, неће моћи, бар не одмах, директно да одлучује о улагању новца из финансијских кредита у производњу уместо у општу потрошњу, али би његова победа допринела расписивању парламентарних избора и отворила шансу Србији да створи скупштинску већину и нову Владу од одговорних, озбиљних и компетентних људи, људи који би умели Србију да извуку из свеколике политичке, економске и социјалне кризе. Уверен сам да би Томислав Николић стриктно поштовао Устав и законе, да би одважно враћао Скупштини на поновно изгласавање лоше и неуставне законске пројекте, да би успешно контролисао Владу Србије, да би, једном речју, владао у интересу Србије и српског народа.

            Грађани Србије, знате да сам у Хаг пошао својевољно, знате да сам и тада био решен, а у том погледу се ништа, ама баш ништа није променило, да целокупној светској јавности кажем шта се све дешавало на простору бивше Југославије и наравно, победим Хашки трибунал. Никада нисам чинио злочине, а у Хагу сам, то је свима јасно - због оптужнице која је написана у Београду и то само због чињенице што сам им био најозбиљнији политички противник. Такозвани Трибунал у Хагу направљен је са само једном, али врло јасном намером - да се један народ, наш српски народ, прогласи за злочиначки. Док сам ја овде - то неће бити могуће! Дошао сам да победим и да се вратим!

            Овде, иза хашких решетака сваки човек на посебан начин схвата колико је слобода драгоцена и колико се за њу вреди борити. Ми, слободе данас у Србији немамо - дакле, морамо се заједно, ви у отаџбини, а ја овде у Хагу, за њу борити и изборити.

            Зато вас позивам да свој глас и поверење дате Томиславу Николићу. Сигуран сам, победићемо!

 

Председник                  
Српске радикалне странке    
др Војислав Шешељ