Политички „језик увреда“
Бити примитиван, вулагаран и бахат то је постао манир „успеха“ на политичкој и парламентарној сцени Србије. Што више увреда, понижавања и клевета то је политички лидер, посланик популарнији на политичкој сцени Србије и има своје фанове. Примат у речнику увреда и омаловажавања политичких ривала на јавној сцене од 1991. до 2003. године имао је лидер СРС др Војислав Шешељ. Шешељ носи у себи и развијену дозу хумаора и шале „босанског типа“.

После њега израсла је права најезда ружног говора и вређања. Примат увреда после 2000. године одржава лидер Нове Србије Велимир Илић (YouTube). Илићев речник је „сочно увредљив“ са мноштвом увредљивих „украса“.“Маштовит „говор Велимира Илића је обележје не само културолошке свести,већ и менталитета и поднебља. Лидер који је волео јако да псује и вређа, али не јавно него у приватним разговорима био је лидер СПС и председник Србије и СРЈ покојни Слободан Милошевић.

Пристојни али немушти говор има лидер ДСС др Војислав Коштуница бивши председник СРЈ и премијер Србије. Учтив, али бирократски говор има лидер СПС Ивица Дачић. Политичко увредљив говор са елементима „цинизма“ има лидер Г 17 плус Млађан Динкић који у својим говорима наступа са елементима конфликта. Лидер СНС има формално учтив говор, али веома заједљив са пуно перфидних дисквалификација личности и стално је спреман на форме „политичког сукоба“.

Политички говор председника Србије и ДС има два сегмента као и код Милошевића. Јавни говор је реалтивно учтив, али и заједљив. Друга страна медаље је да председник ДС има у себи агресиван тон говора са доста претњи, па и јаких речи. Лидер ПСС-БК Богољуб Карић има у себи патријахални говор, без јавних увреда и понижавања саговорника. Карић говори офанзивно и динамично често као да се с неким бори или да некога жустро убеђује. Србија, нажалост, нема развијену политичку културу говора, и то је проблем опште комуникације и недостатка „фер плеја“ у парламенту Србије и јавном животу.

Томислав Кресовић

A где је она простачина Чанак ?

Canak je vispren covek, on svoje uvrede ume da "uvije".

Таман хтедох то да питам ...

Небитно да ли има више стила или мање стила од неких, али је ипак простачина и заслужио је да се нађе у горњем тексту.

А конто теме ... паде ми на памет једна Лечићева констатација ... не желе Срби министра који за доручак једе кифлу и јогурт, у Србији се и даље пале на спахилук и моћ ... А и узречица мог инструктора вожње без које није могао да прође ни један час ... ''за то (небитно шта је у питању) је крив турско-шешељистичко-комунистички ген'' 

Не пише се нама добро док политичари као Љајић рецимо морају у коалиције са Динкићима и Чедама да би прешли цензус ...

Слажем се да је део текста требао да се посвети и Неши Чунку. Он је баш инспиративан.

a šta reći o poslanicima koji bacaju svoje cipele? 

иначе...госпођа томислав кресовић је толико пута седела са милошевићем и пијуцкала кафу да је похватала све његове псовке у приватном аранжману