Maratonski pregovori bivše jugoslovenske republike
Šatl diplomatija UN u dugom sporu Skoplja i Atine
Autor: T. Trikić | 05.12.2007 - 06:00


Nova epizoda preganjanja Skoplja i Atine oko zvaničnog naziva Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije otvorena je početkom ove nedelje posetom posrednika UN Metjua Nimica regionu, ali se rešenje ovog šesnaestogodišnjeg spora ni ovoga puta ne nazire.

 Nimic je došao da razgovara o tzv. okvirnom predlogu od sedam tačaka, koji nudi kompromis obema stranama. Međutim, u Ministarstvu spoljnih poslova Makedonije objašnjavaju za „Blic“ da jedna tačka tog zvanično još neobelodanjenog dokumenta nikako nije prihvatljiva za Skoplje. Reč je, naravno, o onome što su tamo formulisali kao „upotreba međunarodnog naziva zemlje drukčijeg od onog sadržanog u Ustavu“.

Prema nezvaničnim saznanjima, i Grčka ima primedbe, jer je među tih sedam tačaka i promena naziva grčke oblasti Makedonija, na severu zemlje. Sporni su i neki momenti koji se tiču makedonske nacionalne manjine u Grčkoj.
Atina je, čak, zapretila vetom na moguće članstvo Makedonije u NATO i EU ako se ne postigne kompromis i ako Skoplje nastavi da insistira na tome da zadrži naziv zemlje u međunarodnim institucijama, a neki novi koristi samo u bilateralnim odnosima sa Grčkom.
- Ne vidimo kakve veze ima članstvo u NATO i EU sa nazivom Makedonije. To su ozbiljne organizacije u kojima ime zemlje ne može biti kriterijum. A što se tiče Grčke, za nju kriterijum treba da budu dobrosusedski odnosi, a veto bi svakako štetio i Grčkoj, i Makedoniji, i regionu - kažu makedonske diplomate.
Stavovi Skoplja i Atine su dobro poznati. Napredak poslednje runde jeste to što smo čuli ideje i stavove, rekao je Nimic posle sastanka sa Brankom Crvenkovskim i Nikolom Gruevskim, predsednikom i premijerom Makedonije. Ovo nije lako pitanje, priznao je izaslanik UN .
Prošlog vikenda grupa uglednih republikanaca iz spoljnopolitičkog odbora Predstavničkog doma SAD založila se kod Kondolize Rajs, američkog državnog sekretara, da rešenje ovog problema pogura kako bi doprinela stabilnosti čitavog regiona.
Diplomatski krugovi izražavaju oprezni optimizam da će američki pritisak na Makedoniju uroditi plodom, posebno nakon izjave američkog podsekretara Nikolasa Bernsa da je vreme da Skoplje odustane od nepomirljivog stava.
Pre mesec dana u Njujorku je pokrenuta nova runda pregovora Grčke i Makedonije, što je treća takva inicijativa pod okriljem UN otkad se Makedonija mirnim putem izdvojila iz Jugoslavije.
Mada napretka naizgled nema, volja da se traži rešenje postoji.
Vreme je za rešenje, ali jasno rešenje, lako shvatljivo svim zemljama, kazala je Dora Bakojani, grčki ministar spoljnih poslova, uz predlog da kompromisno rešenje bude „naziv od više reči“, koji bi sadržao i ime Makedonija.
Preko 120 zemalja, uključujući SAD i Rusiju, priznale su Republiku Makedoniju pod nazivom koji Grčka smatra isključivo svojim.
Sporazum iz 1993. omogućio je bivšoj jugoslovenskoj republici da postane članica UN pod privremenim imenom BJR Makedonija, što je i naziv koji ova zemlja koristi u Međunarodnom monetarnom fondu i pod kojim je podnela molbu za članstvo u EU.
Nakon što je dokazala lojalnost Vašingtonu podrškom američkom ratu u Iraku i potpisivanjem niza sporazuma o izuzeću američkih državljana iz jurisdikcije Međunarodnog krivičnog suda, Makedonija očekuje poziv za članstvo u NATO na sastanku Alijanse u aprilu.
Ali, Grčka kao članica Severnoatlantskog saveza ima prvo veta, mada je posezanje za njim riskantna strategija koja bi mogla da izazove krizu u NATO, a samoj Grčkoj zada udarac. I pored toga, ankete pokazuju da je čak 70 odsto Grka za to da se uloži veto na članstvo Makedonije ako ona ne popusti oko imena. U takvom svetlu jasno je zašto u Atini mole Boga za srećno finale Nimicove šatl diplomatije.

Osam godina Nimicovog posredovanja
Nimic je postavljen za specijalnog izaslanika UN za spor Grčke i Makedonije u decembru 1999. odlukom tadašnjeg generalnog sekretara UN Kofija Anana. Pre njega sa ovim pitanjem bezuspešno je pokušao da izađe na kraj Sajrus Vens, poznat po svom posredovanju tokom ratova devedesetih godina u Hrvatskoj i tzv. Vens-Ovenovim planom za Republiku Srpsku Krajinu.

Izvor: Blic