Gost „Blica“ - Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević o reformi pravosuđa
Političari imaju ogroman uticaj na izbor sudija

Građani Srbije misle da ima mnogo korupcije u sudstvu, ali mnogo su češći primeri da je nešto što izgleda kao korupcija u stvari neznanje i nemar, kaže za „Blic“ sudija Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije i sudija Okružnog suda u Beogradu.

- Evo već 18 godina sam sudija i nikada nisam dobila ponudu da nekome prodam presudu, čak mi niko nije ni govorio kako treba da presudim. Sudije treba upoznati sa posledicama nemara, a moramo ih i motivisati da više uče. Objektivno rečeno, neznanje u sudstvu je veliko. Uzroci koji dovode do nemara su mnogobrojni i neki su objektivni, kao što je veliki broj predmeta. Naravno da ne isključujem da ima i plaćanja presuda, jer su i neke sudije osuđene zbog toga, ali to je mnogo ređe nego što se misli. Kada sam ja počela da radim, pravosuđe je, prema ispitivanju Instituta za društvene nauke, bilo jedna od najpoštenijih oblasti. U sudstvu je sastav bio reprezentativan, ali svako ko je pošten mora da primeti da se to potpuno promenilo. Sudije početnici i saradnici nemaju više od koga da nauče. Sistem se urušavao za vreme Miloševića, a, trudeći se da ga popravimo, nastavili smo da ga urušavamo - kaže sudija Boljević.

Šta je najveći problem u pravosuđu?

- To je ogromno povećanje broja predmeta, menjanje i donošenje ogromnog broja zakona, koji su sistemski. Sudije zbog velikog broja predmeta uopšte ne mogu da se bave onim što je suština posla - tumačenjem prava, niti da se dobro pripreme za suđenja. U Drugostepenom građanskom odeljenju Okružnog suda, u kome ja radim, recimo - broj predmeta se od 2004. do 2006. povećao za 60 odsto, a isti broj sudija radi. Broj rešenih predmeta je svake godine bio veći i vidi se da su sudije dostigle svoj maksimum u radu. Veliki problem je i to što se misli da će se situacija promeniti kada se sudije zamene i kada svi odemo na ponovni izbor, a da ne vidi se da postoje sistemski problemi. To nije u skladu sa Ustavom. Država je obavezna da otkloni sistemske probleme. Ukoliko ne može da se poveća broj sudija, mogu da se povećaju ovlašćenja sudskih saradnika, što se radi u svetu.

U sudovima ne rade samo sudije, pa su problem i male plate referenata, stručnih saradnika i zapisničara. Njihove plate su od 12.000 do 19.000 dinara i socijalno su ugroženi, pa su zato podložni raznim manipulacijama. Slovenija, recimo, ima na dva miliona stanovnika 950 sudija, a mi ih imamo 2.400. U državnoj upravi u Srbiji bilo je 7.000 zaposlenih, a 2004. ih je već bilo 26.000. Postavlja se pitanje šta su prioriteti. Ukoliko nemamo nezavisno sudstvo, što je država obavezna da obezbedi, i pravo na pravično suđenje, onda nemamo ni strana ulaganja, ni nova radna mesta - nemamo, u stvari, budućnost.

Šta država mora da uradi da bi otklonila sistemske probleme u pravosuđu?

- Naježim se, kao i svi u pravosuđu, kada neko obeća da će pravosuđe biti fenomenalno efikasno za pet godina. To je demagogija. Pravosuđe može da se uruši za godinu dana, a da se ponovo izgradi potrebno je od 10 do 15 godina. Svaka „olako obećana brzina“ može da napravi veći haos u pravosuđu. Jedna od osnovnih stvari je da utvrdimo način na koji ćemo da „pravimo“ sudije, kako ćemo da ih obučavamo i kako da ih biramo. Osnovno je i kako ćemo da vrednujemo rad sudije, i to mora da bude kontinuirano, a ne da se rad ceni samo po jednom predmetu. Mora da se uvede i sistem odgovornosti za sudije koje ne ostvaruju ni prosečne rezultate. Vi sada imate primere da dvoje sudija čine isto, a političari razreše jednog koji im ne odgovara, a drugog unaprede.

Na koji način to rade političari?

- Do sada smo imali Visoki savet pravosuđa, a sada imamo Visoki savet sudstva. Ministar pravde i dalje ima ogroman uticaj na članove Saveta. Političari imaju ogromnu moć u Skupštini da utiču na izbor sudija tako što nekog sudiju mogu da ne izaberu i da za to ne daju obrazloženje.

Društvo sudija je imalo primedbe na određene odredbe Ustava?

- Problematične su odredbe koje dozvoljavaju da se zakoni o pravosuđu menjaju prostom većinom u Skupštini. Smeta nam i to što je uveden veliki uticaj političara na izbor predsednika sudova. Predsednici sudova se po Ustavu biraju u Skupštini i na potpuno drugačiji način od sudija. Mi vidimo tu želju da predsednici sudova budu pod ozbiljnom kontrolom izvršne vlasti. Predsednici sudova imaju veliku moć, jer od njih zavisi napredovanje u karijeri i rešavanje stambenog pitanja, a oni i iniciraju disciplinske postupke i postupke za razrešenje. Mi u Društvu sudija mislimo da rešenja mogu da se poboljšaju tako što bi predlog kandidata za predsednika suda, koji daje Visoki savet, bio obavezan za Skupštinu. Problem je i uvođenje probnog rada od tri godine. Mislim da niko ozbiljan ne misli da sve sudije sada idu na probni rad. Postojao je politički konsenzus da se ide na novi izbor sudija, kao neka lustracija koja je propuštena pre pet godina, i onda je donet Ustav u kome to ne stoji. Može se dogoditi da presudna bude stranačka pripadnost, kao što je bilo u poslednjim godinama Miloševićevog režima kada su ljudi u pravosuđu birani po paritetu između SPS-a i SRS-a.

Vuk Z. Cvijić

    Neprimerena obraćanja ministra pravde

    Sudija Dragana Boljević podseća da su još početkom 2002. usvojeni zakoni o ustrojstvu sudova, a da još nisu primenjeni. Ni sada, kao ni ranije, Skupština nije donela odluku o odlaganju uspostavljanja mreže sudova.

    - Zato je Vrhovni sud morao da vadi kestenje iz vatre svojim tumačenjem. Onda je stigla neprimerena kritika političara da predsednica Vrhovnog suda ne zna zakon i da u novom Ustavu piše da se to odlaže, što nije tačno. Nezamislivo je u normalnim zemljama takvo obraćanje resornog ministra (Zorana Stojkovića) predsednici Vrhovnog suda (Vidi Petrović-Škero) - kaže Dragana Boljević.


Izvor: Blic

Ova lupa gluposti.
Sudim se godinama u par predmeta i uvek nalaze nove razloge da odloze sudjenje, vestacenje ili presudu.
18 god. sudija i nije dobola ponudu da proda presudu, price za malu decu.
Sudovi su nam katastrofa i svi se slazu da tu reformi nije ni bilo.
Pogledajte samo presude za Ovcaru, Ibarsku, ubistvo Djindjica, sta se sve tu radi, sramota.
Sta da se nada obican covek.