U nemačkoj školi muslimanskim đacima zabranjeno klanjanje


U Vupertalu je jedna gimnazija svojim muslimanskim đacima zabranila "provocirajuću molitvu" u školi, što nije prvi slučaj da se ovaj grad, jedan od najsiromašnijih u Nemačkoj, našao pred izazovom odnosa prema građanima islamske vere.

Više đaka vupertalske gimnazije ''Johanes Rau'' je, naime, u đačkim toaletima obavilo ritualno pranje, u školskim prostorijama raširilo svoje tepihe i, klanjajući se, molilo Alahu, što je primoralo direktorat da zabrani ''provocirajuću molitvu'', a u ceo događaj uključila se i nadležna okružna Vlada, u Diseldorfu, dajući podršku školskim organima i pokušavajući da spreči "pogrešan utisak", zbog izbora reči u internom, školskom dokumentu o zabrani.

''Zabrana molitve, koja se obavlja na provocirajući način, u školskim prostorijama, treba da pruži podršku suživotu i da osigura školski mir'', rekla je jedna portparolka disledorfske vlade i time podržala internu odluku škole u Vupertalu, gradu na zapadu države, prenose nemački mediji.

U školskoj odluci o zabrani, mole se, naime, učitelji škole da školskoj upravi prijave imena učenika koji se na takav vidljiv i provocirajući način mole, što, kako navode mediji, podseća na policijski žargon.

To je izazvalo diskusije da li su islamski učenici na taj način i zato diskriminisani.

Škola, koja se povodom tog slučaja nije javno oglasila, želela je, kako navode nemački mediji, navodno samo da sakupi imena đaka, kako bi sa njima dalje razmatrali mogućnost traženja alternativnih rešenja.

Da li je škola ispravno postupila zabranjujući klanjanje u svojim svojim prostorijama ili nije, tema je o kojoj se diskutuje, dok nadležne institucije kažu da je zabrana molitve, ipak, dozvoljena.

Vlada u Diseldorfu pokušava sada da spreči ''pogrešan utisak'', ukazujući da je ta gimnazija škola sa velikim angažmanom po pitanju integracije stranaca, odnosno dece različitih religija i porekla, ali i da je u konkretnom slučaju u pitanju ''nesrećan izbor reči''.

Vupertal, grad Fridriha Engelsa koji je osim radničke klase voleo i dobro vino i jastoge i čija bista i sada stoji ispred kuće njegovog dede insustrijalca, našao se u medijima i pre par godina zbog pojave takozvane ''šerijatske policije'' na gradskim ulicama.

"Prste dalje od droge, od alkohola, igara na sreću ili prostitutki", reči su, koje su tada mladići u narandzaštim prslucima ''šerijatske policije'', uz dodir po ramenu, upućivali prolaznicima Vupertala.

Pitanje religijskog i školskog suživota izaziva velike diskusije u Nemačkoj, gde nezadovoljne strane traže pomoć i pred sudom.

Najčešći problem je da li učiteljice u nemačkim javnim školama smeju da nose maramu, a koliko je to pitanje složeno, pokazuje praktičan život, pošto, kažu kritičari, nema jasnih definicija slučajevi kada marama može ugroziti školski mir.

Zakonska regulativa predviđa da nastavno osoblje muslimanske vere u nemačkim javnim školama, u pravilu sme, da nosi maramu, ali i da zabrana nošenja marame može i dalje biti izrečena, ukoliko zbog marame proistekne konkretna opasnost za mir u školi i državnu neutralnost.

Zakonski dokumenti ukazuju da učiteljice i drugi saradnici ne smeju buditi utisak da deluju protiv ljudskog dostojanstva, ravnopravnosti ili nemačkog demokratskog poretka.

Protivnici tvrdnje da povezane učiteljice pokrivanjem glave krše propise da se u školama moraju izostaviti spoljne religiozne oznake, postavljaju pitanje - a kako mogu kaluđerice, takođe, pokrivene glave da drže nastavu.

Jedan od prvih sudskih sporova u Nemačkoj na temu marame, pokrenula je učiteljica Fersesta Ludin, rođena 1972. godine u Avganistanu, koja od 1995. godine ima nemačko državljanstvo.

Ona je, iste godine kada je i dobila državljanstvo, odbijena na konkursu u jednoj državnoj školi, s obrazloženjem da se radi o "obavezi državne neutralnosti u religioznim stvarima".

Posle učiteljice Ludin usledili su i drugi sporovi oko i zbog marame, koji su uvek izazivali medijsku pažnju.