Na sedmom kilometru od graničnog prelaza Kelebija, na samom izlasku iz Subotice, nalazi se vinograd i domaćinska kuća Petra Čuvardića, vinski salaš „Čuvardić”. Ono što staru pudarsku kuću, u okviru salašarskog dvorišta, razlikuje od ostalih imanja je raskošna vinska karta sa starim autohtonim i novim sortama vina.

Petar Čuvardić i njegova supruga Tinde pre tri godine odlučili su da se okušaju u seoskom turizmu, što im i te kako uspeva.
- Već 20 godina obrađujemo vinograd koji smo nasledili od ženinog oca. Kako smo uz lozu imali i dobre uslove koje pruža nekadašnji salaš sa starom pudarskom kućom, odlučili smo da preuredimo dvorište i prostorije i počnemo da primamo goste na degustaciju jela i vina - kaže Petar Čuvardić.
Njegova vizija seoskog turizma, začinjena Bahusovim kapljicama, dostupna je samo onim posetiocima koji se najave. Čuvardići sarađuju sa turističkom agencijom „Palić Ludaš”, pa su najčešći gosti pudarske kuće, u kojoj je vreme zaustavljeno na početak 19. veka, domaći i strani turisti koji dolaze na Palić i Suboticu.
Lipicaneri u komšiluku
Na Kelebiji, osim salaša „Čuvardić”, turistima je u ponudi moderan i više puta proglašavan za najbolji restoran u zemlji „Vila Majur”. Samo 250 metara od njega udaljena je čuvena ergela lipicanera „Jadran”, gde posetioci mogu jahati konje, voziti se fijakerima kroz hladovinu borove šume. Tu su i dva teniska terena i malo jezerce skriveno u stoletnoj šumi.

- Pripremamo jela po starim, domaćim receptima. Na meniju se mogu naći domaće pogačice sa čvarcima, krompir u ljusci, kolenice i sva druga pečenja, ali i gulaši kuvani u kotliću. Hrana se priprema na starom šporetu u dvorištu, a kada je lepo vreme obično se sto postavlja napolju - kažu domaćini.
Gastronomskim specijalitetima posebnu draž daju kapljice najboljih vina sa severa Bačke, za koje je Petar Čuvardić više puta nagrađivan. Tri puta njegov „buvije” zauzeo je prvo mesto na Sajmu u Temerinu, a među mnoštvom pehara i medalja su i srebro i bronza iz Mađarske i srebro sa Novosadskog sajma.
- Od autohtonih sorti vina pravimo kevendiku, mirišljavu dinku, buvije, kadarku i ezerjo, a od novijih sorti imamo beli šardone, kabernet, sovinjon, merlo i druga crna vina. Na 1,5 hektara vinograda puno je posla, a kada je vreme berbe ovde je „luda kuća”. Ono što sam želeo da ponudim turistima u okviru seoskog turizma je da uz dobar zalogaj degustiraju moje vino, a kada krenu kući da ponesu bocu onog koje im je najviše prijalo uz salašarsku atmosferu - kaže Petar Čuvardić.
Za razliku od drugih vinskih salaša, vinski salaš „Čuvardić” poseban je po tome što domaćin nije običan proizvođač i poznavalac vina. Petar Čuvardić je vitez vinskog reda „Arena Zabatkiensis”, čiji se članovi rado okupljaju na salašu. Za kvalitet svog vina skromno kaže da je solidan, iako je prošle godine bilo mnogo zadovoljnih posetilaca.
- Javljaju nam se grupe od preko 50 turista, ali mi možemo najviše da primimo do 35 osoba. U kući gde se večera atmosfera je kao nekada na starim salašima i često kada gosti odu sedim dugo uz paorsku peć jer me to opušta. U dvorištu se nalazi jedna manja kućica za prenoćište, a pre dve godine sagradio sam ukopani podrum za vino. Imali smo puno gostiju prošle godine, ali sada kao da je odjednom sve stalo - kaže Petar Čuvardić.
Međutim, to Čuvardića ne zabrinjava jer misli da seoski turizam ima lepu perspektivu, naročito što je sve više kontakata sa strancima. On tvrdi da je teže biti domaćin u Bačkoj nego, recimo, na Zlatiboru, gde svako sve može prodati. Smatra da je turizam jedini spas za najveći grad u Bačkoj, pošto su privredni giganti koji su nešto vredeli otišli u prošlost.
- Čim privreda stane, sve počinje da zaostaje. Zato mislim da turizam može biti jedini spas za naše društvo. Ja nikuda ne žurim, sve sam i polako sređujem, dovodim u red i nemam nameru da proširujem salaš ili da ga drugima izdajem. Vinograda je malo i moja želja je da strancima ponudim vino sa ovih prostora. A zna se da loza pamti sve: ako joj daš šta joj treba, ona će ti uzvratiti kvalitetnim vinom - zaključuje Petar Čuvardić.


Izvor: Blic