Ne bi trebalo da se uzbuđujemo previše ako se jednog jutra probudimo sa snažnim osećajem da nismo baš u svom najreprezentativnijem izdanju. To se dešava i onima koji su na vrhu i onima koji bi ka vrhu tek trebalo da krenu. Šta nam je potrebno u takvim situacijama? Ljubav i podrška najbližih, svakako, društvo razdraganih ili večito optimističnih osoba. Uz njihovu pomoć atmosfera u kojoj smo se probudili ne mora da nas podseća na horor film. Osvajanje trona jeste vrhunski doživljaj, i padovi su na tom putu neminovni. I oni koji su osvajali Kilimandžaro ostajali su bez vazduha od uloženog napora, ali se nisu predavali.

Jasno nam je da ne može sve glatko da ide. Za početak, od pomoći može da bude ako manje gledamo u zgodne koleginice, a više u posao kojim se bavimo. Ništa ne može da uspori ambiciju kao nervoza. Stari ljudi bi to rekli još konkretnije - nema hleba bez motike. Zvuči arhaično, složićete se, ali je i tačno. I zvuči daleko bolje od toga da svoje planove pravite po sistemu "daj šta daš". Ne treba da se zadovoljavamo onim što nam drugi ostave iza sebe, treba jurišati na ono što nam po zaslugama pripada, i u ljubavi i na poslu. Nema razlike ako želimo da se osećamo kao kraljevi. Bilo bi dobro kada bi se tom prilikom izbegle neprijatnosti, što one koje umeju da nam priređuju drugi (čak i voljene osobe), što one koje ponekad nesvesno napravimo sami sebi, a da to možda u datom trenutku nismo želeli.

Ako na nešto već imamo pravo, onda to pravo treba iskoristiti. Zbog čega? Zato što smo uvereni da pružamo mnogo - sebe. Ali treba razmisliti i o tome koji deo ličnosti dajemo, kao i koliko nežnosti ima u svemu tome. Kada je u pitanju ljubavni život, nežnost je ono što mora da predstavlja imperativ. To je jedini uslov koji voljene osobe postavljaju da bi nam oprostile čak i onda kada smo uradili nešto čime se baš i ne možemo ponositi.



Izvor: Krstarica