Pola veka od osnivanja EEZ
Uvođenje evra je najveći uspeh EU

"Uvođenje zajedničke evropske valute - evra i ponovno ujedinjenje Evrope po okončanju hladnog rata biće označeni kao velika dostignuća prilikom obeležavanja 50. rođendana EU krajem ovog meseca", izjavio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.

"Građani 27 zemalja EU treba da budu ponosni na političke i ekonomske projekte Unije i to bi trebalo da nađe mesta u svečanoj deklaraciji koju njihove vlade pripremaju za vanredni rođendanski samit, 24. i 25. marta u Berlinu", rekao je Barozo.

"Zajednička valuta, uvedena u upotrebu 2002. godine u 12 članica EU, predstavlja veliko dostignuće evropske saradnje", rekao je Barozo i dodao da na sličan način i proširenje Unije na bivše pripadnice sovjetskog bloka u protekle dve godine mora da bude uključeno u slavljeničku deklaraciju povodom 50. rođendana.

"Činjenica da sada imamo Evropsku uniju od 27 zemalja ujedinjenih u miru, demokratiji i slobodi je veliko dostignuće na koje treba da budemo ponosni, pa bi bilo baš čudno ako to ne pomenemo," rekao je Barozo.

Nemačka, sadašnji predsedavajući EU, saopštila je da želi da sastavi jednostavnu, kratku, lako razumljivu i svečanu deklaraciju koja će obeležiti 50 godina evropske integracije, sličnu onoj koja je objavljena 1955. godine, pre nego što je 1957. stvorena Evropska ekonomska zajednica, preteča EU.

    Nova Evropa motor ekonomskog rasta

    Dinamična, nova Evropa je motor rasta cele EU i zahvaljujući ekonomskim ostvarenjema u Slovačkoj, Poljskoj, Češkoj, baltičkim republikama, kao i u Rumuniji, EU je prošle godine ostvarila najbolje rezultate od 2000. Rekordni privredni rast od 11 odsto zabeležila je Letonija, sledi Estonija sa 10,9 procenata, Slovačka 8,3, Litvanija 7,5 odsto i sa isto toliko Rumunija. Stabilan tempo rasta od skoro šest odsto beleže i Poljska i Češka, dok ponešto kaska Mađarska sa prošlogodišnjih četiri odsto rasta. Evropska unija kao celina zabeležila je privredni rast od 2,9 odsto.


Izvor: Blic

Izbor „Tajma“ i Bi-Bi-Sija: Šta je sve EU učinila za svoje građane
Pola veka blagostanja
Autor: CDC/GB/JS | 21.03.2007 - 11:30

Zamislite da možete da putujete i živite bilo gde u Evropi, da u svom mestu prebivališta možete čak da se kandidujete za parlament iako niste državljanin zemlje u kojoj živite, da vaše zdravstveno osiguranje i vozačka dozvola važe gde god da se krećete po svom kontinentu, da ne morate da menjate novac, da su vam avionske karte u proteklih deset godina pojeftinile za 40 odsto, a telefoniranje za 80 odsto u proteklih 20 godina.

Koliko god to zvučalo nemoguće za nas koji živimo u Srbiji, ovo je svakodnevica jednog Evropljanina. Vodeći svetski mediji, poput „Tajma“ i Bi-Bi-Sija, birali su uoči 50-godišnjice Unije najbolje što je ona ponudila svojim građanima.
Izbor je bio težak, budući da je za pet decenija zajednica koja se neprestano uvećavala i usložnjavala uspela svojim građanima da obezbedi boljitak u gotovo svim aspektima života - od radnog prava i socijalne zaštite, to slobodnog i olakšanog putovanja i čistije životne sredine.
U sada već stara vremena, evropski putnici su morali da se muče s raznim valutama, granicama i carinskim kontrolama, pa čak i vagonima različitih dimenzija.
Danas postoji samo jedna valuta - evro, koja važi u većini evropskih država, dok su granični prelazi ukinuti između 15 zemalja koje poštuju Šengenski sporazum. Turisti imaju puno zdravstveno osiguranje ukoliko im u bilo kojoj članici EU iznenada zatreba lekarska pomoć. Vozačka dozvola izdata u jednoj zemlji EU važi i u svim ostalim. Ukoliko putujete s agencijom, ona mora da vas vrati kući čak i ako u međuvremenu firma propadne.
Evropljani danas, pedeset godina posle potpisivanja sporazuma u Rimu, mogu da rade i žive gde god hoće u granicama EU. Tu mogućnost je iskoristilo čak 15 miliona Evropljana. Državljanin jedne članice EU koji živi u drugoj članici ima ista prava i socijalnu zaštitu kao svi ostali državljani te zemlje, a može čak i da se kandiduje na lokalnim izborima za Evropski parlament.
EU je uklonila sve barijere na polju konkurencije u vazdušnom saobraćaju krajem prošlog veka. Posledica - između 1992. i 2000. godine cene avionskih karata su pale za 40 odsto. Istovremeno, putnici imaju na raspolaganju mnogo više prevoznika i destinacija, dok je broj maršruta koje povezuju članice EU porastao za gotovo 50 odsto. Izgrađeni su graditeljski giganti poput mosta Oresund između Kopenhagena i Malmea, tunel ispod Lamanša, a planira se i prokop tunela ispod Gibraltara koji bi povezao Evropu sa Afrikom.
Svaki stanovnik 15 starih članica Unije ima pravo da živi, radi i penzioniše se u drugoj zemlji EU, a te slobode će postepeno važiti za građane 12 država koje su se pridružile Uniji od 2004. Rimski ugovor sadrži princip istih plata za isti posao za muškarce i žene, dok Povelja o osnovnim pravima iz 2000. daje radnicima pravo na mobilnost rada, kolektivni ugovor i ista prava.
EU se izborila za čistiji vazduh, čistije reke i plaže. Tako je Direktiva o preradi otpadnih voda u gradskoj sredini dovela do dramatičnog poboljšanja kvaliteta vode u rekama u proteklih 30 godina, što je, između ostalog, doprinelo povratku vidri na britansko selo. Drugi zakoni su znatno smanjili problem kiselih kiša - Velika Britanija, koja je nekad važila za „evropsku aljkavušu“, smanjila je emisiju sumpora za čitavih 73 odsto između 1990. i 2002. Iako pre 30 godina većina britanskih plaža nije zadovoljavala Direktivu o čistoći vode za kupanje, danas 98 plaža može da se pohvali prelaznom ocenom.
Evropska uprava za bezbednost hrane osnovana je 2002, a 2006. je pooštrila propise o etiketiranju namirnica. Od tada etikete moraju da sadrže naznake kao što su „nizak procenat masti“ i „snižava holesterol“.

Pet evropskih tekovina
Bolji fudbal: Započeta kao Evropski kup 1955, na kome je u početku dominirao Real Madrid, Liga šampiona danas ima svoju publiku od Minska do Munstera. Osim toga, presuda Evropskog suda da igrači po isteku ugovora mogu da idu iz kluba u klub, omogućio je vrhunskim timovima da postanu skupljači međunarodnih talenata.

Mir: Amerikanci su prvo pomoću Maršalovog plana, a zatim NATO-a položili kamen temeljac miru, ali je EU ta koja je obezbedila Zapadnoj Evropi najspokojnijih 60 godina u istoriji. Primera radi, Francuska i Nemačka su vodile ratove u tri svoje generacije pre sklapanja Rimskog ugovora.

GSM: Globalni sistem mobilnih telekomunikacija danas je standard u mobilnoj telefoniji koji ne bi bio moguć bez odluke EU iz 1987. da usvoji zajednički standard za digitalnu mobilnu telefoniju.

Erazmo: Od 1987. godine do danas preko milion i po studenata učestvovalo je u Evropskom programu razmene „Erazmo“. Program doživotnog obrazovanja EU ima budžet od devet milijardi dolara za narednih sedam godina s ciljem povećanja saradnje u oblastima kao što su razmena studenata i obrazovanje odraslih.

Optimizam na istoku: Odluka da se posle pada Berlinskog zida ponudi članstvo bivšim komunističkim zemljama Istočne Evrope, predstavljala je hrabar i dalekovid potez rukovodstva EU. Sada se 11 bivših sovjetskih republika i država istočnog bloka nalazi u EU i granice demokratije i slobodnog tržišta su pomerene na istok dalje nego što je iko mogao da zamisli te 1957. godine.

Izvor: Blic

sve, sve ali...
Bolji fudbal: Započeta kao Evropski kup 1955, na kome je u početku dominirao Real Madrid, Liga šampiona danas ima svoju publiku od Minska do Munstera. Osim toga, presuda Evropskog suda da igrači po isteku ugovora mogu da idu iz kluba u klub, omogućio je vrhunskim timovima da postanu skupljači međunarodnih talenata (i to je dobro?).
 
ma daaaaajj.... da nije gorcin ucestvovao u ovom tekstu?

Kosovo je tačka na Evropu
Željko Pantelić, 24. mart 2007

Od stalnog dopisnika Brisel

PROSLAVA pola veka od rađanja EU proizvela je seriju debata na temu: dokle sežu granice EU i kada će one postati konačne. Komesar za proširenje EU Oli Ren izašao je sa tezom da će EU definitivno uobličiti svoj izgled 2033. godine.

- Sjedinjene Države su širile svoju teritoriju od Deklaracije o nezavisnosti iz 1776. godine do kupovine Aljaske od Rusije 1867. godine. Dakle trebalo im je 90 godina da to urade. EU će trebati nešto manje vremena da stigne do svojih konačnih granica, ali smo tu negde – kazao je Ren.

Komesar Ren nije želeo da se izjasni da li će 2033. godine ulaskom Kosova EU završiti posao proširenja, ili će to biti Turska, ili možda Ukrajina, Belorusija koje geografski pripadaju Evropi, ali još ne spadaju u grupu potencijalnih kandidata. U samoj EU postoji nekoliko škola mišljenja kada će se staviti tačka na proširenje.

Prvi su "superminimalisti", na našu sreću njih je vrlo malo, jer se oni zalažu da se posle ulaska Hrvatske u EU stavi rampa i da se sa ostalim zapadnobalkanskim zemljama i Turskom naprave specijalni povlašćeni odnosi, ali da se ne prime u članstvo. Reč je o manjim partijama ili pojedincima u Nemačkoj, Holandiji, Francuskoj, nordijskim zemljama.

Sledeća grupa su "minimalisti", to je najveća grupacija političara, ekonomista, eksperata. Oni smatraju da prostora u EU ima još samo za zapadnobalkanske zemlje, ali da one treba pojedinačno da ulaze u EU kada ispune uslove. Pripadnici ove grupe su vodeći političari najznačajnije dve zemlje EU, Nemačke i Francuske, uz podršku mnogobrojnih drugih zemalja EU.

Postojala je i podgrupa među "minimalistima", koja je verovala da bi sve zemlje zapadnog Balkana mogle da postanu članovi 2014. godina, na proslavi stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, čime bi se i simbolično označio kraj podela i neprijateljstava na Starom kontinentu. Nažalost, to je već neizvodljivo.

U "maksimaliste" se svrstavaju zagovornici proširenja na zapadni Balkan i Tursku. Pobornici te ideje su listom u Velikoj Britaniji i manjoj meri u Italiji i Španiji.

Na kraju dolaze "suparmaksimalisti", koji smatraju da bi evropske integracije trebalo da obuhvate Ukrajinu i eventualno Belorusiju. Zagovornici te ideje su najglasniji u novim članicama EU iz istočne i centralne Evrope, pre svih Poljske i pribaltičkih republika, ali ne nailaze na podršku, barem zasada, u drugim delovima EU.

Andreas Cobel, ambasador Nemačke, za "Novosti"
DOSTIGNUĆE BEZ PRESEDANA


* Šta je, po vašem mišljenju, najveće dostignuće Evropske unije u proteklih 50 godina i koji izazovi tek predstoje?

- Najvažnije dostignuće EU je to što je dug period od pola veka koji je iza nas obeležio mir i stabilnost, privredni i rast životnog standarda. U istoriji kontinenta ovo dostignuće je bez presedana! Izazovi koji su pred nama jesu ne samo održavanje ovog što smo dostigli nego i borba protiv terorizma u svetu, siromaštva i sve većeg ugrožavanja čovekove okoline.

A, EU još nije kompletna i to je ono što nas čeka u budućnosti. Zemljama zapadnog Balkana data je jasna evropska perspektiva, a njihovo pridruživanje zavisi od spremnosti zemalja da ispune standarde i sprovode reforme.
* Kada je, po vašim procenama, realno očekivati da Srbija postane članica EU?

- Pre nego što počnemo sa pričom o rokovima, Srbija mora da stvori uslove za nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju.

* A, da li će Nemačka podržati nastavak tih pregovora čim bude formirana Vlada Srbije?

- Na veliko žaljenje EU pregovori su morali da budu obustavljeni zbog poznatih razloga: Vlada nije ispunila sve obaveze saradnje sa Tribunalom. Nova Vlada imaće priliku da, barem delimično, nadoknadi to što je propušteno i da konkretnim merama dokaže da je voljna za saradnju. Ako EU ove mere bude smatrala dovoljnim, pregovori se mogu nastaviti.
T. M.

20 RAZLOGA ZA HVALA
AMERIČKI "Tajm magazin" napravio je listu najznačajnijih razloga zašto Evropi treba reći hvala. 1. MIR. Francuska i Nemačka ratovale su u tri generacije pre potpisivanja Rimskog ugovora.
2. FRANCUSKO SELO. Zajednička poljoprivredna politika pomogla je da se francuska sela očuvaju.
3. LAKŠE PUTOVANJE. Most Oresund, koji povezuje Dansku i Švedsku, tunel ispod Lamanša, brze železnice – sve to je pomoglo u povezivanju i zbližavanju zemalja kontinenta.
4. PREPOROD IRSKE. Evropski fondovi pomogli su Irskoj i drugim članicama da izgrade modernu infrastrukturu.
5. ZAJEDNIČKI PASOŠI. Od potpisivanja Šengenskog ugovora ljudi mogu slobodno da putuju.
6. GSM. Odlukom da se u EU 1987. uvede zajednički standard otvorilo se i jedinstveno tržište.
7. ZAJEDNIČKO TRŽIŠTE RADNE SNAGE. Prema Rimskom ugovoru, ustanovljen je princip jednakih plata za jednake poslove za muškarce i žene.
8. REGIONALNA POLITIKA. Evropa čuva raznolikost regiona u Galiciji, Velsu, Sardiniji...
9. CERN. Još od 1954. Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (CERN) vodeća je u istraživanju elementarnih čestica u svetu.
10. EVRO. Zajednička valuta uvedena 1. januara 2002. Danas je koristi 315 miliona ljudi u 13 zemalja.
11. ERBAS. Dragulj evropske industrijske saradnje pomogao je u rušenju monopola američkog “Boinga”.
12. FUDBAL. Nastao kao Evropski kup 1955. današnja Liga šampiona ima navijače od Minska do Minstera.
13. ERAZMUS. Od 1987. više od milion i po studenata su koristili “Erazmus”, evropski program za razmenu studenata.
14. TABLOIDI. Britanski evroskepticizam možda iritira neke, ali je doprineo da se ceo svet smeje smešnim pravilima standardizacije u Evropi.
15. BETOVENOVA ODA RADOSTI. Evropska unija usvojila je 1985. četvrti stav Betovenove Devete simfonije, “Odu radosti”, kao nacionalnu himnu. Tako će deca bar malo naučiti o klasičnoj muzici.
16. ČISTE PLAŽE. Od pre dve godine čak 96 odsto evropskih plaža je čisto i slobodno za kupanje. Ovo je postignuto zahvaljujući Direktivi o kupaćoj vodi iz 1976.
17. BEZBEDNIJA HRANA. Evropska Organizacija za bezbednost hrane ustanovljena je 2002. godine.
18. KLIMATSKE PROMENE. Evropska unija je vodeća snaga za Kjoto protokol iz 1997. godine.
19. BRISEL. Prestonica Belgije postala je metropola sa ukusnom hranom i dobrim pivom.
20. POGLED NA ISTOK. Posle pada Berlinskog zida Evropa je donela hrabru odluku da ponudi članstvo bivšim komunističkim zemljama Istočne Evrope.
 

Izvor: Novosti

Poserem se na savez gde se clanice primaju po zelenom svetlu Kondolize Rajs.

EU je jedna glomazna, nefunkcionalna zajednica socijalista koji sebi ne žele da priznaju da su to što jesu. Međutim EU je danas standard u Evropi.
EU je odigrala najbolju ulogu upravo u postkomunističkom periodu kada je poslužila kao orijentir svim istočnoevropskim zemljama.
Srbija je zemlja bez osnovnih stubova, vrednosti, granica, institucija i cilja i EU je jako dobar pokazatelj kuda treba da ide kako bi napredovala.

Tragična je činjenica da je Srbija danas jedina zemlja koja ne pregovara sa EU.

Sve sve ali da prime Bugare i Rumune pre od nas ili bilo koje zemlje ex-yu najbolje pokazuje koji su kriterijumi prijema. Rumuni i danas dolaze u Srbiju da nadnice! alo bre! Okej uci cemo i mi i sta onda? Nisam protiv ulaska, ali daj da izvadimo ruke iz dupeta i krenemo da radimo. Ako ovako budemo blejali dzaba nam i da se ujedinimo sa Svajcarskom.

   Има ли неки текст о лошим дешавањима у ЕУ?Или је све савршено?

Sve je savrseno.

Slavim rođendan zajedno sa Europskom unijom, samo ne 50i rođendan

OT: Pa jeste EU velika i troma, pa baš zato su i napravili ustav EUa, da male članice nemaju toliki uticaj u uniji, ipak je demokratija vladavina većine

Samo što je najgore za Zapadni Balkan, unije se umorila od proširenja... pa ćemo čekati da se oni malo srede pre nego što buduća svetska sila uđe u EU 

... samo mi je čudno, ma skoro nemoguće da ustav Unije prođe na referendumu u Ujedinjenom Kraljevstvu, kod Francuza i Nizozemaca bi i prošao ponovo. 

slažem se sa Zvezdasem, SAD ima preveliki uticaj na Europu i dalje, što nevalja. Ne treba EUropa biti rival SADu, nego partner, ali tko pita Širaka ili Prodija za pitanje Američkih saveznih država...