Pečat na večni mir
25. mart 2007

Šefovi država ili vlada 27 zemalja, članica Evropske unije usvojili su u nedelju "Berlinsku deklaraciju" na završetku neformalnog rođendanskog samita povodom 50. godišnjice Rimskih sporazuma, koji važe kao temelj Unije.

U ime i u prisustvu lidera 27 zemalja, članica EU, deklaraciju su potpisali njemački kancelar Angela Merkel, čija je zemalja aktuelni predsedavajući Unijom, predsednik Evropske komisije Portugalac Žoze Manuel Barozo i predsednik Evropskog parlamenta Nemac Hans-Gert Petering.

"Berlinska deklaracija", centralni događaj "rođendanskog samita", naglašava zalaganje Evrope za mirno rešavanje konflikata u svetu, da ljudi ne budu žrtve rata, terorizma i nasilja i ističe jedinstvo kako bi se EU do izbora za Evropski parlament 2009. postavila na obnovljene zajedničke osnove.

Navodi se da će Evropa zajednički suzbiti terorizam i organizovani kriminal i da će braniti prava i slobode građana, uz isticanje da rasizam i neprijateljstvo prema strancima nikada više ne smiju imati šansu.
"EU želi da pomaže slobodu i razvoj u svetu. Želimo da potisnemo bedu, glad i bolesti", navodi se u Deklaraciji i ukazuje na zajedništvo u oblasti energetske politike i zaštite klime i nameri EU da dalje pomaže demokratiju, stabilnost i blagostanje izvan svojih granica.

Ističe da je za Evropu čovek u centru pažnje, njegova čast nedodirljiva, prava neotuđiva, a žene i muškarci ravnopravni, kao i da se politički oblik Evrope mora obnavljati.

"S evropskim jedinstvom je san prethodnih generacija postao stvarnost. Naša istorija nas opominje da tu sreću čuvamo za buduće generacije. Zato moramo politički oblik Evrope, uvek iznova, u odgovarajućem vremenu, obnavljati", kaže se u dokumentu koji zahvaljuje ljudima u srednjoj i istočnoj Evropi zbog čije je ljubavi prema slobodi Evropa konačno prevladala neprirodnu podelu".

- Mi smo sa evropskim jedinstvom izvukli pouku iz krvavih sukoba i istorije pune patnje. Mi danas živimo zajedno kako to nikada pre nije bilo moguće - navodi se u deklaraciji.


Izvor: Novosti

Papa: Gde je Bog u Berlinskoj deklaraciji?
Ponedeljak, 26. mart 2007. 08:58

Papa Benedikt XVI izjavio je povodom deklaracije koju su usvojile članice Evropske unije, a u kojoj se ne pominje evropsko religijsko nasledje, da će društvo bez hrišćanske svesti propasti.

Šefovi država ili vlada 27 zemalja članica EU usvojili su u nedelju, 25. marta, u Berlinu "Berlinsku deklaraciju" na završetku neformalnog "rodjendanskog samita" povodom 50. godišnjice "Rimskih sporazuma", koji važe kao temelj EU.

"Društvo u kojem više nema hrišćanske svesti gubi pravac, ne zna više kuda da ide, doživljava kraj u praznini i propada", rekao je poglavar Rimokatoličke crkve.

Benedikt XVI je kritikovao Evropsku uniju zbog nepominjanja Boga i evropskih hrišćanskih korena.

"Hrišćanska svest je neophodna da se unapredi pravda i osećaj odgovornosti jednih prema drugima", rekao je papa.


Izvor: MTS-Mondo

Evropa bez krune
Tanjug, 26. mart 2007

BRISEL - Jubilarnu 50. godišnjica Rimskog ugovora, koji je označio začetak unije država Evrope, proslavila je 27-člana "evropska porodica" naizgled jedinstvena, mada se nalazi u najvećoj krizi u svojoj istoriji.
Kriza je, prema oceni agencijskih komentatora, ne samo u blokadi evropskih institucija, nastaloj posle odbacivanja nacrta "evropskog ustava", već u konkretnim projektima, kao što je "Erbas", na primer.
Evropska unija još nije u potpunosti "svarila" veliko proširenje iz 2004. godine, kada se prijemom osam zemalja istočne i centralne Evrope, Kipra i Malte, broj članica povećao sa 15 na 25, a od prvog dana ove godine, jubilarne po EU, ulaskom Bugarske i Rumunije se članstvo povećalo na 27, ali se, istovremeno, između bogatih i siromašnih jaz još više produbio.
Nezadovoljstvo zbog daljeg širenja i zabrinutost zbog mogućnosti pristupanja Turske u EU, neki su od razloga zbog kojih je nacrt "evropskog ustava" odbačen na referendumima u Francuskoj i u Holandiji 2005.
Odbacivanje "evropskog ustava", koji treba da reformiše institucije EU i prilagodi ih sve većem broju članica, otvorilo je krizu poverenja koja traje već dve godine. Istovremeno, EU se i dalje bori sa brojnim zastarelim propisima, napisanima u vreme prvobitnih šest članica- osnivača, sličnih, i tada i sada, po uređenju.
Kriza EU je i u konkretnim projektima, kao što je "Erbas" koji je bio na putu da postane najbolji dokaz trijumfa evropskog duha i saradnje.
Osamdesetih godina prošlog veka, kada je u svetu je monopol držala američka firma "Boing", pola svetskog tržišta je osvojio "Erbas", kompanija nastala saradnjom evropskih država, pre svega Francuske i Nemačke.
"Erbas" je za samo 20 godina postao simbol evropske industrijske saradnje i uspešne konkurencije Americi i to u veoma komplikovanoj tehnologiji - proizvodnji putničkih aviona. Kriza je nastala kada se politika umešala u biznis, podsetile su agencije.
Konkretan povod je bilo kašnjenje u izradi "Erbasovog" tipa "A380" koji je trebalo da bude ključni adut u konkurenciji sa američkim "Boingom". Da bi opstao i nastavio profitabilnim putem, "Erbas" je morao da smanji troškove, pa je najavljena reorganizacija i otpuštanje oko 10.000 radnika, što danas ne "ide na ruku" ni Francuskoj uoči izbora, ni Nemačkoj aktuelnoj predsedavajućoj u EU.
O krizi u EU svedoče brojna istraživanjima javnog mnjenja jer se skoro u svim državama vidi ili da prevladava evro-pesimizam, ili pak, što je možda još gore, da većina ne očekuje od EU ništa osim materijalnih olakšica, naveo je pariski radio RFI.
Na evroskepticizam najviše je uticalo prebrzo širenje EU na mnogo zemalja, ne zato što one to ne zaslužuju, nego što je mnoštvo članica - otežava funkcionisanje.
U "evropskoj porodici" na začetku, pre 50 godina, prevladavala je ideja da se Evropa otrgne iz stanja u kome se našla posle dva svetska rata. Evropa je izgledala beznadežno, podeljena između Sjedinjenih Američkih Država i bivšeg Sovjetskog Saveza. Tako je i pokrenut proces ujedinjavanja naroda Evrope. Ova vera je nosila većinu stanovnika Evrope.
Kasnije je, pak, bivalo sve teže, pa se stiče utisak, kako je zaključio komentator RFI, da je, uprkos velikim dostignućima u stvaranju Evrope, vodećim evropskim narodima nešto falilo da ta dostignuća i krunišu.
ČELIČNI EVROSKEPTIK
Krizu "evopske porodice" moguće je da će produbiti situacija u Velikoj Britaniji, koja je oduvek imala rezerve prema Evropi, a gde sredinom godine na političku scenu, umesto premijera Tonija Blera koji se povlači, stupa ministar finansija Gordon Braun, poznati evro-skeptik, koji kao niko pre njega otvoreno kaže da EU prosto više nije relevanta. Njemu su već "prikripili" nadimak "čelični".
I.R.


Izvor: Novosti

Ovi nashi modovi citaju samo Novosti. 

ZvezdasBG, u cemu je problem, proslo je  7 (s-e-d-a-m  ) godina, a vi ko da vas je Sloba pravio, zaglavili ste se skroz, cak ni postenu privatizaciju niste sproveli, ccccc ...????????????????????????

Mada moras da priznas da su vas zapadnjaci izdali, pocev od vaseg lidera pa nadalje.

Privatizacija je proces koji ne ide odjednom i to pitanje je vrlo osetljivo. U svakom slucaju bolje je privatizovati nego upropastiti pa pare kaubojski iznositi iz zemlje i jos se kurchiti kako je sve to patriotizam.

Pa privatizacija se ne radi expresno, da što brže prodaš državnu imovinu... neke firme se ne prodaju ili idu postepeno... a s obzirom na korupciju kakvu imamo i bolje je tako... onako bi istalo da u tim expresnim privatizacijama se najviše para nestane, onako expresno 

slovenci nedaju nista i nimalo im nije lose