Veliki jubilej najpoznatije i najstarije elitne vojne jedinice na svetu

Pola milenijuma papine garde

Najstarija i najpoznatija vojna jedinica na svetu Vatikanska švajcarska garda juče je obeležila 500 godina od svog formiranja. Iako Vatikan od druge polovine prošlog veka čuvaju pripadnici italijanskih snaga bezbednosti, glavna briga gardista je i dalje sigurnost prvog čoveka Katoličke crkve.



Poznati i kao „branitelji crkve“, pripadnici garde su tokom svog postojanja brinuli o bezbednosti 42 šefa Vatikana. Jedinicu je formirao papa Julije Drugi koji je od švajcarskog kantona zatražio da mu pošalje 200 vojnika, kao garant bezbednosti u sporovima sa Venecijom, Francuskom i Španijom. Oni su u Rim stigli 22. januara 1506. i taj dan se uzima za datum osnivanja.

Tokom istorije broj gardista je varirao, a njeni pripadnici su učestvovali u mnogobrojnim poznatim bitkama kroz istoriju. Najpoznatija, a svakako i najteža bila je 6. maja 1527. godine kada je skoro cela jedinica izginula na stepeništu crkve Svetog Petra braneći papu Klementa Sedmog. Od 189 gardista, bitku sa trupama nemačkog cara Karla Petog preživele su 42 osobe, a zahvaljujući njihovom herojskom držanju, papa Klement Sedmi spasao se begom kroz tajne hodnike. Tada je poginuo komandir garde, pukovnik Gaspar Rua, a kada je njegova supruga videla da joj je muž ubijen, uzela je njegovo oružje i zauzela njegovo mesto sve dok nije i ona poginula.



Popularan je i mit da je tradicionalnu odeću gardista, žuto-plavu-crvenu uniformu, dizajnirao niko drugi do Mikelanđelo. Međutim, istina je da je uniformu u bojama porodice Mediči dizajnirao pre jednog veka tadašnji komandir garde. Iako su današnji gardisti završili obuku na najsavremenijem naoružanju, oni i danas nose tradicionalno švajcarsko oružje iz 14. veka, mač i sekiru na dugačkom štapu, na čijem se vrhu nalazi koplje. Kopljanici danas štite ulaz u papinu palatu i privatne odaje šefa Vatikana. Tokom poslednje Konklave oni su čuvali ulaz u Sikstinsku kapelu gde je za naslednika Jovana Pavla Drugog izabran današnji papa Benedikt XVI.

Najcrnji dan u istoriji Švajcarske garde dogodio se 1998. kada je potporučnik Sedrik Torne na misteriozan način u stanu u Vatikanu ubio komandira jedinice Aloisa Estermana i njegovu ženu, Venecuelanku Mezu Romero, a zatim i sebe. Torne je zločin izvršio u napadu ludila pošto je preskočen u dodeli odlikovanja, što je njegova porodica oštro demantovala. Andre Vajs, šef regrutacione komisije u Švajcarskoj, kaže da već decenijama nema problema sa regrutovanjem.



„Godišnje nam treba između 30 i 40 novih gardista, a prijavi se oko 80 kandidata koji ispunjavaju uslove. Biti pripadnik jedinice je čast i posle tri godine službe dobija se priznata diploma eksperta“, kaže Vajs. Plata gardiste je 2.000 švajcarskih franaka, što nije malo imajući u vidu da je smeštaj u Vatikanu besplatan.

Značajan jubilej obeležen je juče misom u Sikstinskoj kapeli koju je služio sekretar Vatikana Anđelo Sodano. Papa Benedikt XVI je kasnije na Trgu Svetog Petra pred nekoliko hiljada vernika blagoslovio 70 odlikovanih gardista.


Izvor: Blic \ A. Petrović