Ispravljanje greške prirode ili oslobađanje od „pogrešnog“ tela
Pol u Srbiji promenilo 120 ljudi
Autor: Nataša Gološin | 27.05.2007 - 00:01


M. je rođena kao muškarac, ali se još od prvih školskih dana osećala kao žensko. Nisu vredeli autići i insistiranje roditelja da igra fudbal. Ponašala se i osećala kao devojčica. Posle pakla u pubertetu, danas je M. privlačna i markantna žena. Ona nije mogla da svoje misli prilagodi svom izgledu, pa je svoje telo operacijom prilagodila onome kako je osećala da treba da bude, i nastavila život u visokim potpeticama.
I priroda pravi greške, a transseksualnost, neusklađenost pola s rodom, jedna je od njih. To je retka pojava, a dešava se do četiri puta među 100.000 ljudi. Nije učestalija ili manje učestala u različitim kulturama, zemljama i društvenim klasama. Poslednji podaci kažu i da je broj žena koje žele da postanu muškarci i muškaraca koji žele da postanu žene veoma sličan.

Zakon ih ne poznaje
Oblast promene pola regulisana je zakonom u brojnim zemljama na Zapadu. U Holandiji čak socijalno plaća celokupni trošak promene pola. U Srbiji ne postoji zakon kojim je dozvoljena promena pola u medicinske svrhe, međutim, ne postoji ni zakon koji to zabranjuje. Tako se od 1989. rade operacije promene pola.
U poslednjih desetak godina oko 120 ljudi u Srbiji je promenilo pol.
Dr Zoran Rakić, psihijatar koji je već dve decenije deo lekarskog tima koji u Beogradu obavlja operacije promene pola, kaže da se "kod dece to još uvek teško primećuje, ali u pubertetu je slika jasna".
- Najjasniji pokazatelj je tek kako neka osoba sebe subjektivno doživljava, što dolazi na red u pubertetu, kada se formira seksualnost izražene su sazrevajuće osobine. Zato im treba verovati, a ne misliti da su ludi ili hiroviti, jer što bi neko sebe proglasio ženom ako je muškarac, sem ako se zaista ne oseća kao žena - kaže dr Rakić, napominjući da gotovo nema slučajeva da mu se javi pacijent kod kog se, umesto o greški prirode, radi o paranoidnim idejama, pomodarstvu i slično.
Na sreću, situacija "pogrešnog identiteta" nije česta pojava i naziva se "rodnim", da bi se razlikovao od "polnog identiteta" koji je u vezi samo s polnim organima.
- Kod transseksualaca poremećaj se odnosi na kompletnu ličnost jer te osobe imaju sve osobine suprotnog pola, u svim životnim situacijama - kaže dr Rakić.
Osim pakla u kom se nalaze jer im je telo u raskoraku s dušom, transseksualci u najvećem broju slučajeva nailaze i na još jedan problem - kako sredina, pa i sama njihova porodica, reaguje na činjenicu da su zarobljeni u "pogrešnom" telu.

Prva promena 1992.
Prvi slučaj pravne promene pola zabeležen je 5. juna 1992. kada je Opštinski sekretarijat za opštu upravu opštine Savski venac u Beogradu doneo rešenje kojim se ženskoj osobi u matičnoj knjizi rođenih odobrava ispravka upisanog pola "od ženskog na muški". Nakon mesec dana, jednoj Ankici odobrena je promena imena u Aleksandar.
- Zamislite koliko je samo teško govoriti u muškom rodu, a osećati se kao žena. Veliki broj transseksualaca tako ne može da ispolji sebe u krugu porodice jer ih najbliži osuđuju i ne prihvataju. Zato, kada uđemo u proceduru promene pola, insistiram da se upoznam s porodicom, širom familijom, susedima i prijateljima svojih pacijenata da bih objasnio osećanja koja ispunjavaju takvu osobu. Tako im pomažem da dobiju razumevanje i podršku i sprečavam da pacijent posle operacije bude odbačen - kaže doktor Rakić.
Prema njegovim rečima, sudbine ovih ljudi su neretko veoma nesrećne. Bude primera da se porodica odrekne "nenormalnog" deteta, bilo je pretnji puškama i samoubistava. Ipak, zaključak je uvek isti - kad sin odluči da postane ćerka, i obrnuto, ni puška ne pomaže.
Priprema za operaciju traje oko godinu dana, a počinje kod doktora Rakića u psihijatrijskoj ordinaciji, gde on pokušava da im nađe neki smisao života kako bi se prilagodili prirodnom stanju.
- Oni su ipak odlučni u svojoj nameri i dođu ovde samo zato što moraju, a ne da bi se preispitali - kaže dr Rakić.
Sledi hormonska terapija, pa operacija - stvaranje spoljnih karakteristika polnog identiteta - genitalnih organa. Kako hirurzi vole da kažu - kada se pravi žena od muškarca "ništa se ne baca". Studenti koji su prisustvovali operaciji opisuju to kao "šivenje čarape". Kada, međutim, treba napraviti muški polni organ, stvari se komplikuju. Dr Rakić kaže da su žene bivši muškarci neretko prave lepotice, te da se "ništa ne primećuje". U obrnutom slučaju, neke razlike su vidljive. Na pitanje šta ako se pokaju, dr Rakić kaže da se u njegovom dvodecenijskom iskustvu niko od par stotina osoba koje su promenile pol nije pokajao.
Promena pola u Srbiji košta simbolično, a s obzirom na to da je urolog i genito-hirurg dr Savo Perović svetski poznat po uspešnim operacijama promene pola nakon kojih nekad ni ginekolozi ne utvrde da se radi o bivšem muškarcu, stranci često odluče da po novo telo dođu u Srbiju. Ranije su se ovakve operacije kod nas radile besplatno ili u ravni cene rutinske operacije slepog creva. Dr Rakić kaže da se i to isplatilo jer je naš tim dosta učio. Privatne klinike u Americi operaciju naplaćuju do 25.000 dolara, dok je ta cena u Nemačkoj, na primer, 10.000 evra. Kod nas je cena i do deset puta niža, dakle, oko 2.500 dolara u privatnim ordinacijama. U državnim se ovakve operacije ne obavljaju.

Izvor: Blic

simpaticno   

Pa zamisli kako je to kad se rodiš kao muškarac, a u psihi si žena ili obrnuto.........gadno.
Mislim da je to veeeeeeeeeliki problem i trauma.

Nek svako radi ono sto ga cini srecnim..dok mene ne ugrozava, dotle mi je skroz ok

Baš tako...svako ima pravo da radi sa svojim životom šta hoće.

naravno...svi imaju pravo da rade šta god hoće...sve je dozvoljeno pod kapom nebeskom.jebi ga...

dok jednoga dana ne budem vodila ljubav sa Markom,ne znajući da je Marko do prije dvije godine bio Silvija.

ali ono što ne znam,ne može i da mi smeta

ma vidi ti nju 

ono čega se ja plašim...to je previše tolerantan stav...prema svim mogućim i nemogućim pojavama u društvu.

prosto,nije nešto sa tobom u redu ako ne kažeš:"ma,sve je slatko...ja volim sve ljude na svijetu i sve ono što oni rade...meni ništa ne smeta...ja ne vidim zlo oko sebe...jer ja sam dobar čovjek..bla,bla...truć"

počeli ljudi da tolerišu i bojeve glave i nuklearno naoružanje...

mir brate,mir....

Tolerancija je vrlina, ali i tu se moze preterati. Mislim, niko normalan nece tolerisati bojevne glave, nuklearno nauruzanje, nekrofiliju (zasto mi sad ovo palo na pamet?).

Inace ovo je bio mali off. Necu vise lutati od teme.

ja i govorim o pretjerivanju....

normalno ili ne...ali se i te stvari koje sam navela tolerišu.i te kako se tolerišu.

e sad,ja neću biti tolerantna ako za te pojave kažem da su nenormalne

reći da nešto ne tolerišem i da mi se nešto ni najmanje ne dopada,ne znači poziv i na linč.

ali reći za nešto da nije normalna pojava i da me brine tuđa ravnodušnost je najmanje što ja u ovom trenutku mogu i hoću.