Pilule za lilule kuću drže     

Za devet meseci su naše državne apoteke izdale oko 5,5 miliona kutija sedativa, te je Srbija u samom evropskom vrhu Evrope po upotrebi lekova za smirenje. Da li ovaj podatak govori da smo postali nervozna nacija, jer na ovaj broj valja dodati i one količine sedativa koje se kupuju u privatnim apotekama? Istina, među ljudima koji koriste sedative su i oni koji ih uzimaju kao deo terapije neke hronične bolesti, ali najveći broj korisnika su ipak ljudi koji ih uzimaju zbog uznemirene duše i svakodnevnih stresova. Ono što posebno zabrinjava je podatak da se veliki broj građana odlučuje na samolečenje, bez prethodnoh odlaska kod lekara i recepta. Po uzoru na roditelje, lekove za smirenje vrlo često koriste i mladi.

Pojedini autori ističu da postoji jaka veza između siromaštva i mentalnih poremećaja. Možda je ovo jedno od objašnjenja zašto se kod nas poslednjih godina povećava broj psihijatrijskih bolesnika, jer po zvaničnim podacima trećina našeg stanovništva živi ispod granice siromaštva.

- Socijalni faktori utiču na mentalno zdravlje, pa i siromaštvo, ali ono definitivno nije vodeći, ni naročito značajan faktor - kaže prof. dr LJiljana Borišev s Klinike za Psihijatriju Instituta za neurologiju Kliničkog centra u Novom Sadu. - Na mentalno zdravlje ljudi mnogo više utiče, na primer, to što čovek u pedesetoj godini ostane bez posla, što godinama radi u strahu od otkaza ... Dugo godina smo živeli u sigurnom sistemu, a kako se to poslednjih petnaestak godina poremetilo, one osobe koje su predisponirane mogu da imaju zdravstvene probleme mentalne prirode.

Po podacima Instituta za zaštitu zdravlja Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” , od 1990. do 2002. godine broj novoregistrovanih psihijatrijskih poremećaja prešao je 30.000, što se povezuje s građanskim ratom, hiperinflacijom, ekonomskim sankcijama, nesigurnošću i neizvesnošću. Trend povećanja ovih poremećaja se nastavio do danas, tako da su oni sada na drugom mestu najvećih zdravstvenih problema stanovništva, posle kardiovaskularnih bolesti. U vezi sa ovim podacima valja reći da u našoj zemlji postoji 46 hospitalnih psihijatrijskih ustanova i da na 100.000 stanovnika dolaze 2,7 psihijatra, gotovo deset neuropsihijatara i dva psihologa.

Da smo postali nervozna nacija govore i podaci da sve više ljudi u kućnoj apoteci ima i neki od medikamenata za smirenje, pa i ozbiljnijih, jačih sedativa. Ovi lekovi su postali deo svakodnevice. NJihova potrošnja je devedesetih godina toliko porasla da su nadležni morali da zabrane njihovu kupovinu bez recepta, ali se, nažalost, u mnogim privatnim apotekama i danas mogu dobiti u slobodnoj prodaji. Stres na poslu, u porodici, na ulici... sve je učestaliji, mnogi s njim ne mogu da izađu na kraj, pa rešenje vide u preparatu za smirenje, iako lekari upozoravaju da oni nisu bezopasni. Kako kažu, može se razumeti da ga ljudi uzmu samo u ekstremnim situacijama, ali nema opravdanja da se koristi svakodnevno, pogotovo ako za to ne postoji preporuka lekara.

Izvor: Dnevnik