Нови законом услови за одлазак на трудничко боловање се додатно пооштравају, те будуће мајке чак иако су на "одржавању трудноће" остају без права на боловање
Београд, 17.02.2012

Dverima


Јављам вам се из града на северу наше Србије, Суботице.

Недавно сте нас посетили и хвала вам на томе,много сте нас обрадовали. Не морам да кажем, у ово веома тешко време за нашу земљу ваше су нас речи огрејале,улиле наду, подржавамо вас и надамо се биће нас више!

На жалост,разлог због којег вам се јављам није ни мало пријатан, па ћу вам то и појаснити.

Имам 34 године живим и радим у Суботици. Мајка сам троје деце и слава Богу чекамо још једно да нам улепша свет! Стално сам запослена у Суботици.

Сваку трудноћу до сада сам морала да одржавам, у овој трудноћи хоспитализована сам 2 пута у првом тромесечју, што због честих контракција, што неминовно води у ризик од превременог побачаја. На терапији сам лековима против побачаја.

Због такве дијагнозе и заиста тешког подношења трудноће лекар гинеколог ме веома рано упућује на боловање на чему сам му неизмерно захвална јер сматрам да ми је то била знатна олакшица да се у ово и овакво време издржим, не посустанем и као што рекох, хвала драгом Господу, поново нађем у благословеном стању, спремна на све од самог почетка.

Међутим, није све онако како је до сада било:

Колико смо супруг и ја чули од ове 2012. године је ступио на снагу нови закон о боловању по којем је, између осталог критеријум за одлазак на трудничко боловање знатно пооштрен?!

На ово су нас познаници и пријатељи упозорили јер су имали са тим негативна искуства. Одлазим у СИЗ за здравство како би ми првостепена лекарска комисија, рутински, продужила боловање. Али, комисија ме одбија са образложењем да је закон промењен, да би било неопходно да крварим да бих стекла услов за одлазак на боловање( ?!).

Докторица из комисије ми је узгред објаснила да имам овај избор:

Имам право на жалбу и да поново долазим али овога пута на другостепену комисију( заказано ми је за 22. фебруар), или да једноставно, тражим од послодавца да ми, како рече, цепка годишњи одмор до породиљског одсуства-5 дана годишњег би били као дани које радим, па опет да ми лекар гинеколог исписује боловање на које имам право на 30 дана јер је он лекар специјалиста.

То је, каже, модус како да поступим ако хоћу да будем на боловању.

Не морам вам рећи како смо се ја и супруг осећали када смо ово чули. Видевши да је ђаво шалу однео, да онај који је овако нешто смислио није човек, одлазим, одлучујем да чувам свој мир, породицу и ово чедо које само што није дошло на свет.

Шта радити?Једити се и кидати?

Само желим да ако икако можете помогнете, објавите ову срамоту не би ли се нешто променило у овоме лошем систему, не би ли заиста нешто било урађено за жене које се рађањем спашавају, које у ово злослутно време као да маме нечастиве да их још више понизе, макар, ево Законом о боловању.

А не морам да вам напомињем да је у нашој општини накнада боловања за трудници износи 65%  од зараде. Ово вам пишем не само због личне несреће већ да се ово убудуће не би дешавало свим мајкама у Србији.

Молим вас помагајте женама да се овај глас чује, помагајте женама да рађају.

Велики поздрав из Суботице, с' Богом

*repetira sačmaru*
"Želeo bih da vidim onog koji je predložio taj zakon."

Moja majka je radila tri  dana pred porodjaj, moja tetka do par sati pred porodjaj...

Damn... mozda nesto nije u redu sa njima.. .

A sada sve buduce i sadasnje trudnice i majke neka se zahvale svima onima koje su zloupotrebljavale trudnicko bolovanje...

Ironična kao i uvek, no ništa drugo se od tebe nije moglo ni očekivati. Pitaću te kada ( ako te Bog za tako nešto uopšte blagoslovi i naravno ako imaš apetita za takav poduhvat) budeš u toj situaciji da to saznaš svojim ličnim primerom, pa zbog nestabilnosti trudnoće već u trećem mesecu dobiješ preporuku lekara da miruješ i kljukaš se progesteronom il čim već još, od čega ti je bliska samo spavajuća aktivnost...za to vreme ti iza vrata dahće poslodavac pretnjom da, ako si u planu da rađaš, svom poslu kažeš "vozdra", a ti si čekala 8 godina da zatrudniš najpre prirodno, a zatim si još dve godine veštatčkom oplodnjom najzad došla do toga da ti stomak raste samo zato što se novi život rodio u tebi... pitam se da li bi i tada zauzimala takav stav?!!! 

Nažalost, sve više žena u poslednje vreme imaju problema da najpre uopšte ostanu u drugom stanju, a zatim i da se tokom cele trudnoće izbore za svoj i život i zdravlje svog"žgebčeta". Bolje se treba, paralelno sa pravima trudnica i mladih majki, pozabaviti time šta u početku izaziva takvu nestabilnu trudnoću, a u nastavku i zdravlje novorođenčadi, a ne još više pogoršavati i ovako katastrofalno stanje u celokupnom društvenom sistemu kada je u pitanju natalitet ovog i duhom i telom oronulog naroda

Ovo pismo Dverima me je naročito ganulo.
Pogotovo pozdrav, koji je u duhu 21 veka.

Ironicna? Nimalo.

Govorim o tome da neke zene zloupotrebljavaju svoja zakonom zagarantovana prava i time stavljaju u nezgodan polozaj sve one koje imaju opravdane razloge da ta prava koriste.

Da pogledamo malo ovaj slucaj.

Zena, 34 godine, ovo joj je cetvrta rizicna trudnoca.
Cetvrta.
I jos jednom - cetvrta.

Znaci, vrlo dobro je znala u sta se upusta.
Sta vise, vrlo dobro je znala da ce i ovaj put da lezi kod kuce i kljuka se vestackim hormonima koji uticu na njeno zdravlje.
Zbog cega?
Sujeta, gordost?

Dalje... prostom matematikom se dolazi do toga da je ona do sada bila na trudnickom bolovanju 3x1,5 godinu, znaci... od citavog svog staza je 4,5 godina bila na porodiljskom\trudnickom bolovanju, pod uslovom da su joj sva deca ziva i zdrava, sto nadam se jesu...
Za te 4,5 godine, njen poslodavac je morao da zaposljava nekoga na njenom mestu, sto ga je do skora stavljalo u jako nezgodan polozaj, posto je sve to morao da placa iz svog dzepa. To je dalje, znacilo, da su neke njene koleginice bile uskracene za formiranje svoje porodice jer su vrlo verovatno bile pod pritiskom da ne ostanu trudne.
A sta je sa onim ljudima koji su bili na zameni i koji su dobijali otkaz kada se gospodja dolazila u retkim momentima na posao?

Zbog cega?
Gordosti, samozivosti, sujete?

Ja nikada, ali nikada nisam razumela ljude koji forsiraju trudnocu da bi bili trudni i imali decu, iako to znaci dugotrajne i bolne momente. Pod tim podrazumevam i ovaj momenat da se cetvta trudnoca odrzava (ja ne znam koji joj je ginekolog uopste dopustio da ostane trudna, pod uslovom da ide kod ginekologa) ili da se po 15-20 godina forsira lecenje steriliteta.

A sto se tice onog pitanja - zasto do rizicnih trudnoca dolazi, pa to je vrlo prosto - priroda je tako udesila kako bi srpecila sirenje nepovoljnog genetskog materijala... ili ako ti je drago Bog je tako hteo...

Samo...eto... ljudi su malo evoluirali pa spasavaju i ono sto mozda ne bi trebalo da bude spaseno.

Sto se mene tice i moje porodicne situacije, molim te... izostavi me iz svojih misli... Takav nacin obracanja je poprilicno jeftin. A i dalje cekam onaj JSO da mi zakuca na vrata

Verovatno zato sto tvoja majka i tetka nisu  na radnom mestu obavljale fizicke poslove koje bi ugrozilo njihovo zdravlje i zdravlje deteta.  Na primer zene u firmi u kojoj radim treba da navuku na plastice noge i upakuju u proseku 1200 pari zenskih carapa za 8 sati ( a ako zele platu vecu od 16000 onda moraju da ostvare i prebacaj norme od bar 30%), naravno sve se obavlja stojeci i uz istezanje svaki put kada se carape navlace i skidaju. Ovde trudnice maximalno izdrze tri meseca radeci:[115]:

Inace sve ovo je tacno, moju snaju, koja je trenutno u 8. mesecu trudnoce je drugostepena komisija ispisala na posao. Na stranu sto  pije lekove za odrzavanje trudnoce i sto joj je preporuceno strogo mirovanje.

Pa, moja majka je radila u laboratoriji. Znaci, nije joj ginulo bar par sati na nogama. Plus nisu imali ni toplu vodu, stalno je bila u kontaktu sa opasnim hemikalijama... stres je bio tu jer je pored toga isla i na teren da kontrolise kvalitet vode i tako to...

Tetka jeste radila fizicki zahtevan posao, ali je zato nivo stresa bio jedno 150% posto je bila sef filijale SDK za vreme rata u Hrvatskoj... 

Inace, kada vec patetisem... da kazem da su imali struju na 2h jednom nedeljno i da je moj mali brat odrastao pod svecama i ziskama, a ona se vratila na posao posle jedno 3 meseca, posto niko nije znao da radi...

Inace, jedna je rodila u 31. godini, druga u 38. tako da su bile blago receno stare prvorotke i njihove trudnoce su mogle da se smatraju rizicnim...