Grčka, kolevka svetske kulture, turistima iz celog sveta nudi ostrva čijom su lepotom inspirisani mnogi mitovi i legende. Tuda je plovio Odisej na svom epskom povratku kući, tu su se borili divovi i Titani, tu se pisala istorija modernog sveta. Predivna priroda, zelenilo drveća, raskošne plaže, prošlost i sadašnjost koje se prepliću daju posebnu draž ovom najlepšem daru bogova s Olimpa. Evo samo kratkog opisa nekih od najlepših bisera grčkog arhipelaga.

Rodos je najveće ostrvo u arhipelagu Dodekaneze, na spoju dvaju mora, Egejskog i Sredozemnog, na raskrsnici pomorskih puteva i mestu susreta tri kontinenta i velikih civilizacija povezanih mitologijom. Rodos je još bio sakriven u dubinama Egejskog mora kada je vrhovni bog Zevs odlučio da podeli zemlju među bogovima s Olimpa. Helios, bog Sunca, nije bio prisutan pa je Zevs predložio novu podelu. Međutim, Helios je zatražio od Zevsa da mu pripadne prvo ostrvo koje se bude pojavilo iz mora. To je bio Rodos, ostrvo opčinjavajuće lepote. Ime je dobilo po nimfi Rodi, kćeri boga mora, Posejdona, pošto ga je ona, izronivši iz plavetnila morskog, obasjala večnom svetlošću. Otuda i blaga mediteranska klima s više od 300 sunčanih dana na stalnom osvežavajućem povetarcu, pravom turističkom raju.

Krit je peto ostrvo po veličini u Mediteranu i najveće ali i po mnogo čemu najvažnije u Grčkoj. Ostrvo na kojem, kako na osnovu iskopina tvrde arheolozi, počinju istorija umetnosti, zanati i celokupna prefinjena evropska civilizacija. Na raskrsnici je tri kontinenta - Evrope, Azije i Afrike. Krit je kolevka visokorazvijene minojske civilizacije, nastale pre više od 4.000 godina. U grčkoj mitologiji proslavljen je kao mesto rođenja vrhovnog boga - Zevsa. Na ostrvu se nalaze crkve iz ranog hrišćanskog perioda i riznice fresaka iz petog i šestog veka. Pored prošlosti, za turiste je posebno interesantna obala duga 1.046 kilometara s uvalama i rtovima ali i 61 plažom s oznakom plave zastave za čistoću vode.

Santorini (ili Fira, kako glasi zvaničan naziv) je najživopisnije ostrvo u južnom delu Egejskog mora, u čuvenom kružnom arhipelagu Kikladi. Ovo ostrvo vulkanskog porekla površine od samo 76 kvadratnih kilometara zapravo je jedan od najvećih ugašenih morskih vulkana na svetu. Glavno naselje, Fira, prosto je "okačeno" na visoku ivicu nekadašnjeg kratera. Fantastični kontrasti boja i materijala od kojih je sazdano ostrvo podsećaju na ostrvlja Galapagos u Pacifiku. Plaže od crvenog i crnog peska, bele kuće, modroplavi krovovi crkava i kapela i zelena vinova loza stapaju se u nesvakidašnju sliku. Strongile, kako ga je Herodot nazivao, dobio je ime po svom nekadašnjem kružnom obliku. Današnji polumesečasti oblik ostrva posledica je niza vulkanskih erupcija u 15. veku pre nove ere, kada je deo ostrva potonuo i nastao velikim zaliv Kaldera.


Izvor: Krstarica

...

Grčka, kolevka svetske kulture, turistima iz celog sveta nudi ostrva čijom su lepotom inspirisani mnogi mitovi i legende. Tuda je plovio Odisej na svom epskom povratku kući, tu su se borili divovi i Titani, tu se pisala istorija modernog sveta. Predivna priroda, zelenilo drveća, raskošne plaže, prošlost i sadašnjost koje se prepliću daju posebnu draž ovom najlepšem daru bogova s Olimpa. Evo samo kratkog predstavljanja nekih od najlepših bisera grčkog arhipelaga.

Zakintos - "cvet istoka", kako su ga još davno nazvali Mlečani, biser Jonskog mora, brežuljkast s prepunim zelenim plaštom maslinjaka i ukrašen mirisnim grmovima lavande i mirte izgleda kao da pluta u staklastom tirkiznom i toplom moru. Legenda kaže da su ga stari grčki bogovi Artemida i Apolon izabrali za odmor zbog blage klime, idiličnih pejzaža, peščanih plaža, kristalnog plavog mora i magičnih zlatnih zalazaka sunca. Ostrvo je dobilo ime po Zakintu, sinu trojanskog kralja Dardana. Ono je najveći prirodni rezervat na Mediteranu jedne vrste morskih kornjača (Caretta). Na peščanim plažama juga Zakintosa, zaštićene u nacionalnom pomorskom parku, one polažu jaja i gaje u miru legla mladih.

Krf je zbog svog povoljnog geografskog položaja i blage klime najzelenije ostrvo Grčke. Pripada jonskom arhipelagu i nalazi se na samom ulazu u Jadransko more. Bogat četinarima i sa, kako kažu, tri miliona stabala maslina, važi za ostrvo večnog proleća. Bujna vegetacija, uvale i tirkizno more postali su zaštitni znak ostrva. Takvo, ubavo i zeleno, u prekrasnim bojama proleća, pominje se u Homerovoj "Odiseji" kada se opisuje da je Odisej po povratku iz Trojanskog rata, a pre povratka na rodnu Itaku, stigao na Kerkiru (grčko ime za Krf). Prvi doseljenici bili su Korinćani u osmom veku pre nove ere, a Krf je bio omiljen i među kraljevima i pesnicima. Bio je i druga otadžbina srpskim junacima iz Prvog svetskog rata - na svakom koraku su obeležja koja svedoče o hrabroj srpskoj vojsci i njenom boravku.

Skijatos je malo ostrvo sa tek 14 kilometara dužine i varirajuće širine od oko četiri kilometra. Na tom prostoru raspoređeno je 66 prelepih plaža (uglavnom peščanih). Plaža Kukunaris je i zvanično među deset najlepših na svetu, a oduševljava i ruralni Mandraki i šarmantna Banana (velika). Za svačiji ukus može se naći plaža na kojoj imate osećaj kao da ste njen vlasnik. Plaža Lalarija, do koje se može doći samo brodom, poznata sa razglednica i iz emisija "Nacionalne geografije" (velika rupa u steni), ima specifičnu podlogu od crnog šljunka. Ta cela strana je divlja i krije stari grad Kastro (kula). Pri kraju su plaže Mandraki i Banana, do kojih možete doći prevozom u kombinaciji s pešačenjem. Najlepša tišina, bez bombardovanja novim hitovima, i uvek čarobni vetar koji vas hladi ispod trščanih suncobrana daju utisak kao da se nalazite na Karibima. Svi koji su bili tu imali su sličan osećaj.


Izvor: Krstarica

...