Autor: Sasha1

POKAJNIČKA MOLITVA ZA SRPSKI ROD

Bože pravde, iako si nas čudom do sada ostavio da živimo i pored svih genocida i zala koja su nas snašla, srpski rod Tebe samo u himni priziva; u ostalim prilikama je za tebe rezervisao najcrnje psovke koje paraju Tvoje očinske uši i srce. Ustima te samo poštuje i peva srpski rod, a srce našeg roda daleko je od Tebe i Tvojih puteva!

Bože pravde, Ti koji hraniš i braniš srpskog Kralja, srpski rod, ne postoji nijedna Tvoja zapovest koju mi navalice ne kršimo. Sva slava naše nacije valja se u blatu naših današnjih grehova koji mora da su stigli do samog Neba! Srpski rod ni ne zna da nabroji Tvoje Zapovesti, iako se stalno poziva na «naše stare» i tradiciju predaka.

O, Ti, moćni koji od svega si do sada zaštitio nas da ne pomremo od ratova, gladi, hladnoće i paklenih genocida, srpski rod je pogazio svoje najveće svetinje: brat je bratu zario nož u leđa, sestra sestri otima nasleđe iz pohlepe, kumovi se ne biraju po vrlinama nego po dubokom džepu... kum je kuma izdao, brat bratu okrenuo leđa, iako ti u himni pevamo da je sloga naša najveća brana od svakog zla!

Bože pravde, naše institucije postoje same za sebe, naša srpska država, plod pet i više vekova borbe nas pljačka porezima, prema našoj rasejanoj braći koji pobegoše trbuhom za kruhom je više očuh nego otadžbina; naši lideri, o Bože sveti, okrivljuju svoje prethodnike, misle na sebe, mada govore medene reči pre nego što su izabrani i krste se da ih ceo narod vidi kako su pobožni. Srpska crkva ćuti o moralu koji mora da krasi jedan hrišćanski narod. O praznicima, kada se navodno slavi Tvoj Sin Hristos, srpski rod ti ne peva ni jednu pesmu hvale, nego puni stomake i odaje se pijančenju pošto jedva dočeka da ništa ne radi. I nema nikog da digne glas! Pa i naš dragi Kralj, blagoslovena Njegova loza, nije smogao snage da objavi svom narodu njegovu bezbožnost i bezakonja zbog kojih su ga ovolike nedaće pogodile! O, Bože pravde, sve institucije koje treba da dele pravdu srpskom rodu sterilne su i okovane korupcijom. Bože pravde...

Bože pravde, srpskom rodu je preljuba postala nacionalna razbibriga, zapošljavanje dolazi kao rezultat fizičkog izgleda, po nekim srpskim gradovima osnovci uživaju drogu i uništavaju svoj život, bolesne seksualne izopačenosti su na svakom koraku, stotine srpskih majki samohrano živi zbog greha preljube i mnogo srpske nejači pati u bolu i tuzi. Nema nikog da brani pravdu siročadima i udovicama! I nema nikog da digne glas i da objavi srpskom rodu njegove grehe zbog kojih ga sa svih strana zlo snalazi! Žene srpskog roda su postale manipulatori zarad materijalnih stvari, srpska deca izvikuju američke kovanice, a muškarci filozofiraju, bistre novine i TV kanale. I nema nikog da digne glas! O, Bože pravde, jadno li je stanje srpskog roda!

Bože pravde, srpski rod navodno voli decu, ali ta ljubav i plemenitost tako brzo splasnu kada treba opravdati zločine nekih ludaka koje je iznedrio srpski rod. Zar dečije kolevke i plač mogu nekome da naude, reci Ti, Bože pravde, reci Ti srpskom rodu koji je jednim potezom izgubio slavu predaka, kriminalce učinio herojima, a nerad i verbalni patriotizam svojim načinom života.

Bože pravde, srpski rod fizički odumire jer više nema volje, snage, uslova i zdravlja da gaji zdravo potomstvo. Institucije koje najviše jadikuju nad tim ne čine ništa za srpsku nejač, a imućniji pripadnici srpskog roda šalju decu u školu bogato okićenu, kao da to treba da bude glavna vrlina srpskog roda. Srpski rod je moralno umro, Bože sveti, a sada i fizički nestaje! I nema nikog da kaže srpskom rodu da su ga ta zla snašla zbog grehova koji su iz godine u godinu sve gori i crnji. I nema nikog osim Tebe da objavi rodu srpskom bezakonja njegova. Rod srpski umire, Bože, možda zato što krv tuđe dece vapi ka tebi, a srpski rod još uvek zatvara oči na sve to i još na mnogo toga, dok ujedno sledi svoje puteve i svoje idole.

O, Bože pravde, i pored ovako strašnog stanja roda koji hraniš, još ima nade u spas! Srpski rod veruje u crkvu, ali ne i u Tebe, Stvoritelja sveta i svakog roda. Ali, Ti postojiš, Bože pravde, ne samo u himni srpskog roda, nego na Svom veličanstvenom nebeskom prestolu koje reči ljudske ne mogu opisati! Zato seti se onih plemenitih duša u sprskom rodu, kojih ima u svakom rodu, duša koje nesebično daju i pomažu rod svoj! Seti se onih koji se plivaju nasuprot bujica bezakonja i plaču nad gadostima svoga roda. Zbog njih i te nade, smiluj se i pogledaj na srpski rod i milostivo daj da srce roda srpskog postane stvarno nebesko, ka nebu okrenuto. Bože pravde, Ti što hraniš i braniš srpski rod i Krunu, spasi srpski rod od bezakonja koja ga uništavaju i razjedaju njegovu dušu.

Iskren da budem, mislim da je malo preterano.
Malo deluje kao da je neki srednjovekovni tekst koji se protivi svakoj promeni [na bolje ili gore], koji previse usko sagleda svaki problem ponaosob.
I ako postoji u ovome svemu mnogo istine, mislim da celofan u koji je ona umotana nije onaj koji bi trebao biti.
Kompletno obracanje Bogu... mislim da bi bilo bolje da se obracas narodu.