Pojednostavite život i ne zaboravite da se smejete



Stres je neizbežan deo života. Proživljavamo ga često, u raznim oblicima i drugačijeg intenziteta, dok smo na poslu, kod kuće, s prijateljima. Nije svaki stres negativan, a u malim dozama može biti čak i koristan. Ipak, u većim količinama izaziva ozbiljne zdravstvene probleme.

Istraživanja pokazuju da trećina ljudi između 25 i 44 godina kao glavni uzrok stresa navode svoj posao. Zanimljivo je da posao uzrokuje stres kod čak 30 odsto muškaraca, dok je kod žena taj procenat dvostruko niži. Porodica pak uzrokuje stres kod 29 odsto žena i devet odsto muškaraca.

Stres i posao – Stres povezan s poslom je uobičajan, ali lako može postati hroničan, jer posao oduzima velik deo našeg života. Stres smanjuje produktivnost radnika, uzrokuje nesanicu i povrede na poslu, povećava rizik od bolesti, a može voditi u nasilje ili čak u zlostavljanje.

Među najuobičajenije stresatore na poslu spadaju osećanje nemoći, nerazumni zahtevi nadređenih, nedostatak komunikacije i sigurnosti za svoje radno mesto, noćne smene, prekovremeni radni sati, duga poslovna putovanja koja ljude odvajaju od porodice. Stresu su izloženi i oni koji misle da visina plate ne odgovara nivou odgovornosti koju imaju, zatim oni koji ne znaju šta nadređeni misle o njihovom radu. Stres uzrokuju i mobing ili druge vrste zlostavljanja, nerealna očekivanja, negativni osećaji i stavovi.

Osetljivost ljudi na stresore je različita, a tolerancija na stres menja se u zavisnosti od osobe, situacije, trenutnih životnih prilika. Čak i neki događaji iz detinjstva mogu uticati na osetljivost na stres. Osobe koje su po prirodi agresivne i emocionalno nestabilnije imaju predispozicije da osećaju veću količinu stresa od drugih. I geni imaju veliku ulogu. Neki ljudi naslede veću količinu hormona serotonina, koji se bori protiv stresa. Oni će lakše podneti stresne situacije. Nedostatak vežbanja i držanje dijeta mogu dodatno otežati stresne situacije.

Stres teže podnose ljudi koji žive u velikim gradovima, žrtve seksualnog, regionalnog, nacionalnog zlostavljanja i diskriminisanja, majke koje rade, razvedeni ili osobe kojima je partner preminuo, povučeni pojedinci...

Upravljanje stresom – Budući da je stres jedan od važnijih uzročnika raznih bolesti, vrlo je važno naučiti kako ga redukovati i kako se nositi s njim. Prvo treba pronaći uzroke stresa, a potom i način kako da ga se rešite bez posledica po zdravlje. Evo nekoliko saveta.

Zdrava dijeta: Uzimajte vitamine grupe B jer su oni veoma važni za mozak i pomažu kad ste depresivni. Vitamin C je ključan u borbi protiv stresa. Izbegavajte alkohol, cigarete, puno soli, steroide i ostale zagađivače koji narušavaju ravnotežu vitamina u telu.

Fizička aktivnost: Vežbanjem ćete ugrejati organizam, stisnuti mišiće, a odvratićete, bar nakratko, pogled od stresne situacije.

Uravnotežite život: Raspodelite svoje zadatke na poslu, ali i kod kuće. Izbegavajte konfliktne kolege, poznanike ili članove šire porodice.

Organizujte vreme: Mislite unapred o tome kako želite da provedete svoje vreme, slobodan dan ili vikend. Napravite spisak onoga što morate da uradite i odredite prioritete.

Pojednostavite život: Velike zadatke i obaveze podelite u manje celine. Organizujte svoj dom i radni prostor tako da znate gde šta stoji. Izbacite neke od svojih aktivnosti i naučite da podelite zadatke drugima.

Nađite vremena za sebe: Važno je brinuti se o sebi. Shvatite ovo kao lekarsku naredbu i nemojte se osećati krivim kada za sebe odvojite pola sata.

Spavajte dovoljno: Nedostatak sna uzrokovaće mrzovolju, depresiju, teže ćete se boriti protiv bolesti. Ljudi koji dovoljno spavaju lakše se bore sa svakodnevnim stresom.

Promenite način razmišljanja: Ne očekujte savršenstvo od sebe, ali ni od drugih. Uvidite probleme, ali i mogućnosti. Na stresne situacije gledajte kao na priliku koja vam se pruža da se razvijate i menjate.

Budite realni: Postavite realne ciljeve na poslu i kod kuće. Kada su očekivanja realna, život se čini lakšim i predvidljivijim.

Opustite se: Izaberite jogu, pilates, meditaciju ili neku drugu tehniku opuštanja.

Zabavite se: Pobrinite se da osigurate vreme za zabavu. Proslavite rođendan, idite na godišnji. Svakodnevne događaje učinite posebnim.

Smejte se: Čitajte smešne sadržaje, viceve, gledajte humoristične serije. Smejanje opušta, smanjuje stres i poboljšava imunološki sitem.

Izgradite čvrste veze s porodicom i prijateljima i izbegavajte nepotrebna takmičenja: Prestanite da se trudite da budete savršeni. Kada ste pod stresom, zapitajte se da li će to zbog čega ste nervozni biti važno za nekoliko godina.

Prilagodite se životnim promenama: Ne živcirajte se zbog stvari koje ne možete da promenite.

Izvor: Gradjanski list