3. i reče mi:sine čovečji,nahrani trbuh svoj,i crijeva napuni ovom knjigom koju ti dajem.i pojedoh je i bješe mi u ustima slatka kao med. 4. za tijem reče mi:idi k domu izrailjevu i govori im moje riječi. knjiga proroka jezekilja,gl.3.
čovek kad kusa jelo,on to kusa jezikom,pre nego ga uzme u stomak. potom mnogi ovisno od kusanja uzmu jesti ili odbiju,rečima:nije za mene,loše je za moj iozbor. to se još može gledati ovlaš. ali ovde je reč o ljudima crkvarima i ostalima koji o nečemu što se zove Božja Reč,rasuđuju na žalost slično. prvo probaju, upoređuju sa svojim knjigama pa potom kažu,nije za mene ili jeste. uzmite samo crkvene dogme katolika,pravoslavnih,protestanata,adventista,j.svedoka,baptista pentekostnih itd. svi oni uzmu deo knjige i kusaju pa tako jedu. no vidimo da je Božji princip uvek bio drugačiji. ako oćeš da doživiš svu slavu Biožju onda pre nego bi sudio o tome,pojedi je celu bez kusanja. ona je cela za sigurno gorka možda na čas u ustima,jer ima tešku reč,i nije kao ona slatka za probati u vašim crvama,ali zato samo cela ima svu Božju promisao za spašenje duše. drugačije se Bogu ne može doći. jer je Bog sva Reč. niti Bog šalje čoveka pre nego prvo posluša i uzme-pojede svu Knjigu Božju.jer tejk kad ne sumnjajuć i ne ispitujuć pojedemo je celu osetićemo punog trbuha da je preslatka ustima,kao med. mir Božji i Božji blagoslov čitačima teme.neka bi nas Bog umudrio da uzmemo svu knjigu,dela apostolska 2.glavu takođe,krštenje u ime Gospoda Isusa i krštenje svetim duhom,nanovorođenje ,jovan 3,gl. i marko 16.gl. da bi dobili od Božje prisutnosti.