~ Pojam ~ :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

~Pojam~

Osnovni oblici mišljenja su: pojam, sud i zaključak. Čovek formira pojmove tokom svog života i rada. Postoje dve vrste pojmova:
1.   Iskustveni pojmovi – koji se formiraju u iskustvu (Čovek živeći i radeći dolazi u kontakt sa određenim iskustvenim predmetima i o njima formira pojmove, tako su nastali pojmovi: kuća, drvo, ulica, sunđer, Burek…)
2.   Druga vrsta pojmova su nadiskustveni pojmovi. To su pojmovi koje čovek nikada ne sreće u iskustvu. Čovek je razvio sposobnost da može da formira pojmove o nečemu što je zamislio. Tako su nastali pojmovi: Bog, duh, aždaja, supstancija, beskonačno, beskrajno…

Obrazovanje pojmova:

Obrazovanje pojmova se vrši pomoću određenih misaonih radnji kao što su:
•   Upoređivanje (komparacija)
•   Analiza
•   Sinteza
•   Apstrahovanje
•   Uopštavanje (generalizacija)

Upoređivanje (komparacija) - misaona radnja kojom upoređujemo pojmove radi uočavanja određenih razlika

Analiza – misaona radnja gde se vrši raščlanjavanje jednog pojma na sastavne delove.
Npr. Pojam filozofija možemo podeliti na dva pojma: filos i sofia.

Sinteza – misaona radnja gde se vrši povezivanje dva ili više pojmova u jedan pojam. Npr. Od pojmova ekologija i država, sintezom možemo formirati novi pojam koji se zove ekološka država.

Apstrahovanje – misaona radnja gde se odbacuju nebitne osobine jednog pojma. Npr. Pojam čovek ima puno bitnih karakteristika, a nebitne se apstrahuju – odbacuju.

Uopštavanje - je misaona radnja gde osobine nekih članova grupe ili vrste prenosimo na sve članove grupe ili vrste.

Definicija pojma:

Pojam je misao o biti (suštini) onoga o čemu mislimo.

Pojam i termin:

Svaki pojam uslovljen je bitnim karakteristikama tog pojma (pojam Sunce definisano je bitnim karakteristikama Sunca). Termin je ime pojma – termin je jezički izraz pojma. Pojam može da ima više termina (sinonima). Termini se formiraju pomoću jezika gde se reč „veže“ za jedan predmet da bi se ista reč „vezivala“ za isti predmet u svim ostalim slučajevima.
Pojmovi na različitim jezicima imaju različite termine, što dovodi do jezičke barijere.
Mi ne razumemo druge jezike, ne zbog toga što ne poznajemo pojam, nego zbog toga što ne poznajemo terimn.

Odnos među pojmovim:

Pojmovi se nalaze u različitim odnosima, tako da razlikujemo sledeće pojmove:

•   Identični pojmovi su oni pojmovi koji imaju isti sadržaj i isti obim:

Npr. Pojam A – naliv pero, pojam B – penkala. Odnos između dva identična pojma naziva se identičnost.

• Ekvipolentni pojmovi su oni koji imaju različit sadržaj, ali isti obim:

Npr. Pojam A – glavni grad, pojam B- grad na ušću Save. Odnos između dva ekvipolentna pojma naziva se ekvipolentnost odnosno jednakoznačnost.

• Interferirajući pojmovi su oni koji imaju delimično zajednočki sadržaj, a delimično zajednički obim.

Npr. Pojam A – studentkinja, pojam B - udata žena. Odnos između dva iterferirajuća pojma zove se ukrštenost.

• Superordinirani i subordinirani pojmovi: Superordinirani pojmovi su viši tj. nadređeni pojmovi, a subordinirani su niži odnosno podređeni pojmovi:

Npr. Pojam A – živo biće, pojam B – biljka.

• Koordinirani pojmovi su oni pojmovi koji su podređeni jednom zajedničkom pojmu a međusobno se razlikuju po sadržaju:

Npr. Pojam A – riba, pojam B – som, pojam C - ajkula

• Kontrarno- koordinirani pojmovi su oni pojmovi koji su podređeni jednom zejedničkom pojmu, a međusobnose razlikuju više nego bilo koja druga.

Npr. Pojam A . boja, pojam B – bela, pojam C – crna.

• Kontrarno-koordinirani pojmovi su oni koji su podređeni jednom zajedničkom pojmu, a međusobno su protivrečne

Npr. Pojam A – oženjen, pojam Ne A – ne oženjen.

• Dispaherentni pojmovi su oni pojmovi koji se razlikuju i po obimu i po sadržaju.

Npr. Pojam A – Mesec, pojam B – burek.

Pozdrav!