evo sjetih se burek foruma da se obratim za pomoc...i bas mi je neophodno u sto kracem roku, za dan ili dva...

moram da sastavim kao neki esej, sastav o pojmu i vrstama kultova....totalno glupa tema, ne znam ni sam sta bih pisao...nasao sam nesto malo na wikipediji...naravno nasoj:) na org-u sam isto nesto malo izvukao iz konteksta, ali je prekomplikovano te strucne pojmove prevoditi u obrazloziti a da ima smisla...pa eto zamolio bih vas ako neko moze da mi pomogne, da zna gdje bi to mogao jos naci, jer sam sve moguce pretrazio..

ako ima neka knjiga, nije problem, oticu do biblioteke samo da mi kazete naziv? unaprijed zahvalan

BF je nesto pricao o Mojsijevom kultu u Egiptu i o Bogu kao zenskom demonu koji mu je dao moc. Cek da dodje, moze ima i citavu knjigu... 

PA kad prestanes da mislis da je tema glupa onda ces nesto i napisati.

pogresno si me shvatio..ne mislim da je tema glupa, nego je preopsirna..dosta toga se moze napisati, a nista konkretno ustvari..ako me razumijes...da mislim tako ko sto ti kazes, ne bi se ni trudio, odustao bih

Za početak moraš zauzeti sopstveni stav subjektivnim sagledavanjem suštine ove tematike, u tome i jeste smisao pisanja eseja... Ovde ti se mogu dati kontradiktorna tumačenja i predozi kojima ti sam koncept elaborata može delovati u najmanju ruku konfuzno, da ne kažem bućkuriš ili bosanski lonac ...Zato ti brale najpre se odluči sa kog ćeš aspekta posmatrati celu priču i na osnovu toga ćeš dobiti adekvatan orijentir za dalje kretanje...Ovako ti sleduje samo cupkanje u mesto sa hrpom tereta sa kojim nećeš znati šta ćeš i kako ćeš..Srećno

Moguca ceremonija Masonskog 33. obreda

Obred 33. stepena
Ono što ete upravo pro
itati je možda najkontroverzniji materijal u ovoj knjizi. On, u
stvari, objedinjuje sve ono što sam do sada napisao. Ova informacija, ako je ta
na, je deli
koji uz ostale delove otkriva celu zagonetku.
Verujem da se kona
an dokaz svega što sam otkrio nalazi u knjizi koju je napisao jedan
mason. Knjiga se zove Okultna teokratija (Occult Theocrasy), a napisala ju je 1933. jedna
žena po imenu Edit Star Miler (Edith Starr Miller), takoe poznata kao ledi Kvinboro (Lady
Queenboro).
Tvrdila je da citira masona kada je u svoju knjigu ubacila ono što je nazvala „Zvani
ni
obred 33. i poslednjeg stepena Drevnog i prihvaenog Škotskog obreda". Mora se
pretpostaviti da e masoni izjaviti da je ova interpretacija obreda 33. stepena, (možda je to
samo njegov jedan deo) prevara, pošto je njihov obred tajan i ne otkriva se javnosti.
Uklju
ujem ga u svoju knjigu, jer verujem da je to ta
na reprodukcija jednog dela, iako ne
celog, obreda 33. stepena. Verujem da e
italac videti zapanjujuu sli
nost toga i onoga što
smo
itali od glavnih masonskih pisaca u poslednjih stotinak godina.
Vama
itaocima ostaviu kona
an sud o tome. Možete oceniti da li smatrate da je
sledei „obred" u osnovi isto ono što masoni propovedaju u svojoj literaturi. „Obred" je
opisan na stranicama 363-364. u njenoj knjizi i glasi:
„Poslednji stepen obreda je za zvanje Suverenog Velikog Inspektora Generala. Taj Red
je veliki osvetnik ubijenog Velikog majstora i velikog šampiona humanosti, (ovo mogu biti
Hiram Abif ili Žak de Molej) jer je nedužni Veliki majstor
ovek,
ovek koji je majstor, kralj
Prirode, koji je roen nevin i nesvestan. (Vidimo da su ove re
enice reprezentativne za ono
što smo istraživali u masonskoj literaturi).
Naš nevini Veliki majstor (Hiram Abif ili Žak de Molej, obojica nose njihov naziv
Velikog majstora) rodio se da bi bio srean i uživao u svim pravima bez izuzetka.
Ali pao je pod udarcima trojice ubica, pokvarenjaka koji su obezvredili njegovu sreu i
prava i uništili ga. (Ova re
enica može da se odnosi na De Moleja ili Abifa. Takode je ta
na,
jer smo videli da su obojicu ubila trojica ubica).
Te tri ne
uvene ubice bile su Zakon, Svojina i Religija. (Ovde ledi Kvinboro otkriva
skriveno zna
enje masonske tvrdnje da su ubice „Neznanje, Tiranija i Netrpeljivost." Dakle,
ovde se njena interpretacija prvi put razlikuje od onoga što pišu masoni. Medutim, ovo ne
zna
i da je neta
no što ona govori. Mogla je, zapravo, da nae pravi obred
i objavi ga. Pokušau da otkrijem da li su ta
na tri simbola ubica).
Zakon, jer nije u skladu s pravima pojedinca i dužnosti društvenog
oveka, pravima
koja svima pripadaju. Dužnosti su samo neposredna posledica prava dostupnog svima radi
uživanja svih prava. (Ovde ona tvrdi da ritual daje na znanje da se masoni protive vlasti, jer
vlast progurava „zakone." Ovo je tvrdnja masonskih pisaca koju sam ispitao. Dakle, re
enica
je precizna).
Svojina, jer Planeta ne pripada nikome, a njeni plodovi pripadaju svima onoliko koliko
se od njih traži za potrebe sopstvenog blagostanja. (Ovde obred objašnjava da je „privatna
svojina" jedna od meta masona, kao i kod Karla Marksa, ,,oca komunizma." Ova veza izmeu
masona i komunizma bie ispitana u sledeem poglavlju).
Religija, jer religije su samo filozofije koje razvijaju genijalni ljudi, a prihvataju se u
uverenju da e se poboljšati blagostanje. (Ve smo videli da je ova re
enica precizna. Masoni
su stalno pisali o svojoj želji za ukidanjem religije).
Ni zakon, ni Svojina, ni Religija ne mogu se silom nametnuti
oveku pošto ga
uništavaju tako što mu uskrauju najvrednija prava. Oni su ubice kojima smo objavili
nemilosrdan rat do smrti. (Znamo da je masonerija najavila osvetu za smrt njihovog
„Majstora" i da imaju ,,tri" ubice, a ledi Kvinboro samo je objasnila koga te ubice oli
avaju).
Od svih ovih ne
uvenih neprijatelja (ima ih tri) Religija je ta (ali ima samo jedan
neprijatelj) na koju treba upraviti naše najsmrtonosnije napade, jer nijedan narod nije
nadživeo svoju religiju. Kada Religija bude mrtva, Zakon i Svojina e nam pasti na milost i
nemilost, a onda emo moi da obnovimo društvo osnivanjem korpusa ubica
oveka,
masonske religije, masonskog zakona i masonskog vlasništva." 354 Poslednji pasus trebalo bi
da ubedi i najveeg skeptika. ini se kao da je ledi Kvinboro pronašla pravi obred, jer otkriva
pravo zna
enje simbolike trojice ubica. Razlog što to zasigurno znamo jeste da su masoni
pisali sli
ne re
i, kao što smo videli u našem istraživanju.
Baš odgovara piscu obreda 33. stepena što je napisao da njihovi najubita
niji napadi
treba da se koncentrišu na Religiju jer, kako je pisac sugerisao, kada jednom Religija „padne,
Zakon i Svojina" e pasti takoe. Ova pretpostavka e biti razmotrena u sledeem poglavlju.
Na kraju, treba se podsetiti da je Pajk pisao obrede za sva 33 stepena, a ledi Kvinboro je
napisala knjigu 1933. godine, dakle 75 godina pošto je Pajk ispunio svoj zadatak. Ako je on
bio „voa Svetskog masonskog pokreta," a ako je ona pronašla obred 33. stepena, kako je
tvrdila, onda to mora biti Pajkova interpretacija. Kako smo videli, sasvim je saglasna sa
informacijom koju je izložio u svojim ostalim delima.
Ako je to zaista njegova interpretacija, onda ona nudi kona
no tuma
enje simbola
trojice ubica. Razumno je pretpostaviti da je Pajk produžio zna
enje dalje ili od dela ostalih ili
od svojih prethodnih pisanih radova. On tvrdi da trojicu ubica predstavljaju „Zakon, Religija i
(privatna) Svojina," a ne „ religija, vlast i oni koji koriste njihovo jedinstvo."
Izgleda mi da ono što je napisala ledi Kvinboro predstavlja validan transkript obreda 33.
stepena, iako je star 64 godine. Meutim, on unosi nešto novo ovoj raspravi: tvrdi da su
trojica ubica Zakon, Vlasništvo i Religija.
Prvo mi dozvolite da razmotrim mogui masonski prigovor na moje citiranje ovog
obreda. Ako su masoni „društvo s tajnama", bilo koji mason koji izjavi da ovaj „obred" nije
precizan i kad je bio, to
ini jer je položio zakletvu tajnosti da nikome ne otkriva pravu
prirodu bilo kog od njihovih obreda. Dakle, njegovo poricanje ne bi baš biio istinito, jer je još
uvek mogue da je ovaj „obred" bio stvaran i da nam ne bi mogao rei da jeste. A, kad bi znao
da to nije pravi ritual, takoe bi poricao, jer nije bio ta
no interpretiran. Dakle, bez obzira na
to šta mason rekao, to ništa ne zna
i, zbog njihove „zakletve na tajnost."
Jedini „dokaz" njene ta
nosti koji imamo je
injenica da možemo da dokažemo da je
oko 75% tuma
enja pouzdano na osnovu pisanja vodeih masonskih pisaca. Pro
itali smo
dela Reksa Ha
ensa, Alberta Pajka, Henri Vilsona Kojla, Alberta Mekija i Menlija P. Hola,
izmeu ostalih,a njihovo pisanje pokazuje
itaocu da je ledi Kvinboro bila na pravom tragu.
Dakle, moja optužba protiv masona i dalje stoji: Masoni, pokažite mi gde grešim!
Obelodanite sve svoje obrede, posebno ceremonije 30. i 33. stepena da bih mogao da im
prisustvujem!
Dopustite mi da uvidim gde grešim! Verujem da nee biti takvog poziva. Ako nema
poziva, onda vas izazivam na raspravu sa bilo kojim od vas, bilo gde, bilo kada, kako bih
mogao da dokažem da sam u pravu! Kako sam ranije napisao u ovoj knjizi, nijedan mason još
nije prihvatio ovaj izazov, a upuujem ga ve poslednjih deset godina!
Istraživa
masonerije zna da nijedan od mojih izazova ne
e biti prihvaen! Oni ne mogu
da obelodane svoje tajne rituale i nisu u stanju da vode raspravu sa mnom na tu temu, jer
koristim njihovu literaturu da bih otkrio Tajnul


Iz knjige " MASONERIJA Zavera protiv hriš
anstva " autor Ralf Eperson

za mojsija se doista predpostavlja da je bio egipatski sveshtenik i da je jehova (jahve) u stvari sumerski demon (i to zenski  ) . autori spominju njeno ime i kao ela .
 medjutim , i pored dobre volje , sumnjam da ce zoki profesori da priznaju njegov rad ako judaizam predstavi kao kult .... 

Kultovi su ti brate obicno Satanisticki ali ima i pojedinih hriscanskih. Crna Ruza, Crna Ruka...
Kultove i sekte ljudi non stop mesaju. Sekta je manja zajednica ljudi (obicno hriscanske struke) dok su kultovi ispiraci mozga i oni koji koriste drogu i druga sredstva s ciljem da kontrolisu um. Obicno je jedan vodja. Ne znam koju perspektivu uzimas ?

ŠTA JE TO KULT?

Kult je grupa sa veoma izraženim manipulativnim karakteristikama koja eksploatiše svoje članove. To može da prouzrokuje psihološka, finansijska i fizička oštećenja kod članova kulta. Kult diktira, izuzetno detaljno, ponašanje, razmišljanja i emocije svojih sledbenika. Kult koristi različite tehnike da bi novog pripadnika pretvorio u vernog, poslušnog i korisnog člana.

Kultovi zahtevaju specijalne položaje za sebe ili svoje lidere što ih obično dovodi u sukob sa osnovnim vrednostima društava i/ili porodice.

Kultovi prikrivaju svoju pravu prirodu i ciljeve od potencijalnih ili novih članova. Oni prihvataju lažno ponašanje u svom radu, kako bi privukli nove članove.

Kultovi imaju tačno određene karakteristike, koje ih odvajaju od drugih, manje manipulativnih grupa. U narednih nekoliko redova možete pročitati neke karakteristike pomoću kojih možete da procenite grupu koja vas interesuje.

Članovi izgledaju preterano revnosni i oduševljeni i nepostavljaju nikakva pitanja o lideru grupe.

Vođe odlučuju kako članovi treba da razmišljaju, šta da rade i kako da se osećaju; članovi moraju da traže odobrenje za sastanak, promenu posla, venčanje; postoje pravila za oblačenje, na koji način se vaspitavaju deca, gde da se živi itd.

Grupa je zaokupljena zarađivanjem novca. Određeni postupci, kao što je prikupljanje novca za lažna dobročinstva, su opravdani kao sredstvo za dostizanje viših ciljeva.

Lider grupe nije odgovoran ni jednom drugom autoritetu.

Članovi teže da prekinu veze sa porodicom i prijateljima; oni stavljaju na uvid lične ciljeve i aktivnosti koje ih interesuju pre stupanja u članstvo grupe.

Članovi se ohrabruju ili se od njih zahteva da žive i/ili da se druže samo sa drugim članovima grupe.

Ispitivanje, sumnje i drugačije razmišljanje se obeshrabruje ili čak kažnjava. Tehnika kontrole razmišljanja se koristi da bi se sprečile sumnje u grupu ili njenog lidera (pevanje pesama, razgovor sa samim sobom, sesije optuživanja i samooptuživanja itd.)

REGRUTOVANJE U KULT

Uopšteno, ljudi ne tragaju za kultovima. Kultovi tragaju za ljudima koje će regrutovati. Nemora te da budete izgubljeni ili depresivni ili nesigurni u svoj život da bi ste postali ranjivi na tehniku regrutovanja.

Ljudi se obično regrutuju zato što:

Ne znaju šta je u stvari grupa.

Prava priroda grupe nije iskreno predstavljena.

Ono što se očekuje od člana nije jasno predstavnjeno novom članu.

Onaj koji regrutuje novog člana izgleda iskreno, topao i iskren.

Onaj koji regrutuje novog člana je prijatelj ili član porodice i njemu verujete da vas neće obmanuti.

NAČIN RAZMIŠLJANJA U KULTU

Kultno razmišljanje je način da se svet vidi u dva podeljena bloka: belo/crno, spašeni/prokleti, dobri/zli. U ovakvom svetu nema mesta za sive oblasti. Pojedinci i pokreti sa ovim načinom razmišljanja automatski vide sebe u kategoriji “belo, spašeni, dobri”.

Oni traže žrtvu kako bi objasnili svoje probleme i bolesti društva. Kultno razmišljanje može odvesti u netoleranciju i ekstremizam. To je naročito uobičajeno u vremenima ličnih, društvenih i ekonomskih kriza.

TEHNIKE MANIPULACIJA

Tehnike pomoću kojih se uvežbava ponašanje mogu biti veoma efikasne i mogu dovesti do dubokog stanja zavisnosti. Ove tehnike sadrže dva osnovna principa:

Ako možete da učinite da se osoba ponaša onako kako vi hoćete, onda tu osobu možete naterati da veruje u ono u šta vi hoćete.

Iznenadna, surova promena u okolini, može učiniti osobu ranjivom i dovesti do dramatičnih promena u držanju i verovanju te osobe.

Pokret može da održava kontrolu nad razmišljanjima svojih članova:

IZOLACIJA

Ako ste fizički odvojeni od društvenog života ili porodice, možete izgubiti svoj smisao za realnost.

PRITISAK DA BI STE SE IZJEDNAČILI SA SVIMA U GRUPI

Ako je vaša prirodna potreba da pripadate negde, eksploatisana, verovatno ćete ugušiti svoju sumnju ili otpor koji bi ste verovatno imali prema idejama grupe.

ŽIVOT U KULTU

Jednom, osoba se pridruži nekoj nekonvencionalnoj religioznoj grupi. On ili ona mora da počne da se prilagođava životu grupe. Novi član će proći kroz program obrazovanja da bi se upoznao sa verovanjem i načinom rada grupe. Obično se počinje sa ovladavanjem spiritističkih disciplina i najviše što uznemirava je to što će novi član početi da se menja, a njegovo ponašanje će biti pokazatelj da se prilagodio zahtevima grupe.

UČЕNJЕ: Вećina grupa imaju manje ili više standardan program kroz koji mora da prođu novi članovi. Što je grupa manja ili novija, to će biti neformalniji proces uvođenja. One, takođe, sadrže i pohađanje raznih predavanja i ovladavanje glavnim informacijama verovanja grupe. Nakon nekog vremena, predavanja mogu postati prilično standardizovana. U nekim okultnim grupama napredovati se može samo kroz sistem stepena. Svaki član mora da ovlada određenim učenjem i da postane savršen u praktičnoj upotrebi tehnika jednog nivoa, da bi mogao da dobije informacije koje se tiču sledećeg nivoa.

Бilo koji metod da koriste, većina grupa usvaja princip da članove obaspe preteranom ljubavlju u toku školovanja. Prosečan učitelj novih članova nema nikakvo učiteljsko školovanje koje bi mu pomoglo pri upoznavanju novih članova sa materijalima grupe. Njihova jedina pomoć je obično njihova prijatna spoljašnost.

Kultovi troše prilično vremena pri podučavanju novih članova običajima grupe. Дok prosečan novi član zna neke tehnike, naročito one koje omogućavaju uticaj na njegovu ili njenu odluku da pristupi grupi, obimno učenje grupe je obično neophodno. Дrugačije je kod ljudi koji se kreću među hrišćanskim denominacijama, gde su većina učenja i prakse slična, dotle novi član kulta mora da nauči potpuno nov način religioznosti i da ovlada drugačijom religioznom tradicijom. Ako takozvani Hrišćanin pristupi nekoj jakoj hrišćanskoj sekti, on ili ona će najverovatnije provesti mnoge sate nad Бiblijom učeći novi pristup Svetom Pismu.

Za vreme kada novi članovi prolaze kroz period obuke i učenja, što može trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina, svo svoje slobodno vreme mogu da koriste u svrhu vežbanja i učenja svoje nove vere. Za vreme ovog perioda kompletira se i proces religioznog dostignuća u kome svaki preobraćenik postaje prioritetan u svakom kontaktu sa grupom. Rani početak interesovanja za religiju kod mladih počinje u periodu nezadovoljstva i ispitivanja. Дogađaji u ovom periodu mogu biti potpuno unutar osobe i potpuno skriveni od porodice i bliskih prijatelja. Taj unutrašnji porces često postaje vidljiv tek kada potencijalni novi član kulta otkrije grupu za koju smatra da zadovoljava njegove religijske potrebe. Tada oni počinju da ispituju takvu grupu, obično samostalno, ali veoma često se to odvija kroz regrutne aktivnosti i posete radnim kolonijama. Postepeno, odluka o priključenju grupi je stvorena. Ta odluka je često presudnija nego učenje i praksa grupe; prijateljstvo članova, duhovnost i kvalitet lidera kao i rigoroznost zahteva, sve su to elementi koje treba imati u vidu. Za vreme perioda ispitivanja, potencijalni novi član će usvojiti i neke vidljive znake religije, što može da uključi uniformno oblačenje, specifičnu religioznu praksu (pevanje, čitanje Бiblije, meditacija, vegetarijanska dijeta itd.) i promenu ponašanja gde će članovi grupe postati bliski prijatelji novog člana grupe umesto njegovih starih prijatelja.

DUHOVNA DISCIPLINA: Život u mnogim nekonvencijalnim religijama uključuje i praktikovanje “duhovne discipline”, specifična kolekcija vežbi koje su osmišljene da proizvedu različite “promene” ili mistična stanja svesti. Ipak, uobičajena uloga gurua ili svamija u Indiji je da podučava zainteresovane određenoj grupi duhovnih vežbi koje će praktikante dovesti u stanje religiozne prosvetljenosti. Sistemi i prakse su veoma različiti od kindalini joge do zazena, pa da kovitlajućeg plesa derviša. Na Zapadu, meditacija i mantranje su najpopularnije duhovne discipline. Lojoline duhovne vežbe su možda najpopularniji sistem duhovne prakse. Takođe na Zapadu, guru tzv. učitelj duhovne mudrosti, obično sebi da više svetovnu titulu, “duhovni doktor”.

Neki kritičari novih religija optužuju da ta duhovna praksa lečenja, koja se razlikuje od regularne prakse, dovodi do promene stanja svesti što prouzrokuje disasocijativne poremećaje. Psihijatrijska istraživanja primenjena na članove kulta, međutim, doneli su malo ili nimalo dokaza koji potkrepljuju ove optužbe. Nekoliko istraživača su objavili da su pronašli jako malo psiholoških slučajeva među članovima nekoliko poznatih kultova što je daleko ispod normale, dok među onima koji tek pristupaju kultu nije izmeren nikakav poremećaj niti promena stanja u periodu dužem od godinu dana. Izveštaji su takođe sadržavali opise poremećaja koji su nastali zloupotrebom alkohola i droga.

Psihijatar Mark Galanter (Marc Galanter), sumirajući sva istraživanja vezana za život u kultu i psihijatrijske probleme vezane za taj način života, je primetio da psihijatrija ima problem nauke, pri proceni svakog člana kulta zato što ta disciplina još razvija prikladnu metodologiju za razumevanje društvenog prilagođavanja religioznim grupama, koje može dovesti do poremećaja u uobičajenom ponašanju. Ponašanje koje može da iskaže neka osoba, u normalnom društvenom poretku kao bolesno, unutar kulta može biti potpuno normalno. Psihoterapeut Robert L. Mur (Robert L. Moore) takođe kaže da većina negativnih simptoma koji se pripisuju kao tipični članovima kulttova – čisti stres, disasocijativno ponašanje, potčinjenje guruu, itd – su, gledajući u kontekstu procesa koji se još razvija, potpuno normalni. Osobe prolazeći kroz značajne životne promene, kao što je menjanje religije, mogu da pokažu patološke promene na sebi tek nakon dugog vremenskog perioda – četiri do pet godina.

Дruštveni naučnici su potvrdili ono što govore psihijatri i psiholozi. Nekonvencionalno ponašanje, kažu oni, je tipično za članove novih religija kao direktan rezultat adaptiranja novog člana grupe normama života u njoj. Unutar grupe, ponašanje koje u normalnom životu izgleda čudno, čak uvrnuto, postaje logično i smisleno u okviru ciljeva i verovanja grupe.

MODЕL PONAŠANJA: Neke sekte, kao i većina kultova stavljaju pred svoje članove velike zahteve. Sektaške grupe su karakteristične po svojim strogim standardima kako doktrinarnih tako i u ponašanju i/ili u izboru nekonvencionalnog modela obožavanja ili pobožnosti. Sektaške grupe uopšte, zahtevaju od svojih članova da im posvete mnogo više vremena, nego što to čine velike veroispovesti. Kao zaključak može se reći, članovi sekti ostvaruju mnogo veći broj društvenih kontakata unutar grupe nego van nje. Crkvu i sektaške grupe mogli bi da postavimo duž jedne ose gde bi se na sredini te ose nalazila Crkva, a na jednom kraju bi se nalazile velike liberalne Protestantske denominacije (kao što su Ujedinjena Metodistička crkva ili Ujedinjena Hristova crkva) dok bi se na drugom kraju nalazile male sekte (kao što su Amiši ili Stari Red Бraće u Hristu).

Kultove, međutim, ne možemo lako da postavimo na tu osu. Вerovanje i model ponašanja se drastično razlikuju od većine konvencionalnih religija. Neke nekonvencionalne religije su toliko slabe u svojoj strukturi i zahtevima prema članovima. Neke su toliko neodređene, da se njihov religiozni status dovodi u pitanje. Ostale su toliko zahtevne koliko im je potrebno da budu nazvane sektaškim društvom. Hare – Krišna je polu monaška grupa koja je verna svojoj specifičnoj odeći, šišanju, dijeti i obožavanju. Ostale grupe, koje se nisu mnogo udaljile od svetovnog načina rada, tražiće od svojih članova da svo svoje slobodno vreme posvete radu u sekti. Nekoliko grupa će isplanirati sastanke svako veče i planirati dugačke kurseve o obožavanju, podučavanju i druženjima tokom vikenda.

Takve visoko zahtevne, nekonvencionalne religije i nove sektaške grupe su bile glavni ciljevi anti – kultnih pokreta. Njihovi zahtevi da im članovi poklone svoje vreme i skoro uvek isključivo upravljanje društvenim životom svojih članova, postaje fokus roditeljske brige kada se sinovi i kćeri priključe takvim grupama. Kritičari optužuju religije koje imaju tako visoke zahteve prema svojim članovima da su “anit porodične” pošto stvaraju barijere između svojih članova i njihove prirodne porodice. Na duge staze, takvi zahtevi prisiljavaju članove da postanu zavisni od grupe. Takva zavisnost tokom višegodišnjeg perioda može stvoriti poteškoće članovima da se prilagode društvu ili u slučaju da se grupa raspadne ili da član odluči da je napusti.

KULTOVI I NOVE VERE

Kultovi često imaju vrlo snažnog, uticajnog i nadarenog vođu. Apsolutna pokornost tom vođi i njegovu učenju važna je činjenica, a ta pokornost može značiti u najmanju ruku napuštanje doma, posla, porodice i imovine.

"Mogu li vas posetiti i proučavati sa vama Bibliju?"

"Hoćete li kupiti sveću i na taj način pomoći misionarskom radu?"

"Mogu li sa vama razgovarati o vašem životu?"

Bar nekad u životu postavljena su nam ovakva pitanja. Mnogi i ne znaju kako da se pritom ponašaju.
U poslednjih 100 godina, a posebno nakon 1960. porastao je broj novih religija, kultova i vera. Mnogi sledbenici su mladići i devojke u dobu ispod dvadeset godina ili nešto stariji. Pripadnika ima iz ostalih starosnih grupa i raznog porekla. Obuhvataju one pristojno odevene, ozbiljne mormone, do narandžasto odevenih sledbenika Hare Krišne obrijanih glava.

Kako možemo utvrditi kakvi su to pokreti? Mnogi ih odbacuju kao grupe čudaka koje treba pustiti na miru. Međutim, nakon tragičnog masovnog samoubistva članova sekte Hram naroda u Džonstaunu u Gvajani, i televizijskog izvještaja o tehnikama prepariranja mišljenja (pranja mozga) u drugim kultovima, ljudi su počeli shvatati opasnost koja dolazi od takvih grupa.

Isus je rekao svojim sledbenicima: " Čuvajte se od lažnih proroka, koji dolaze k vama u odelu ovčijem, a unutra su vuci grabljivi.". Kao u Isusovo doba tako i danas postoji stvaran problem u lažnim prorocima.

KO SU ONI?

Nove grupe kojima pripada naslov "kultovi" često imaju izvesne karakteristike. Obično imaju vrlo snažnog, uticajnog i nadarenog vođu.

Apsolutna pokornost tom vođi i njegovm učenju važna je činjenica. Ta pokornost može značiti napuštanje doma, posla, porodice i imovine.

Postoje, čini se, četiri glavne kategorije kultova. To su grupe ličnog poboljšanja, kao što je sajentologija, čiji članovi nastoje otkriti sami sebe i poboljšati svoju ličnost. To su istočnjačke grupe kao Misija božanskog svetla, čiji sledbenici veruju da mistični Istok pruža bolji smisao života nego materijalistički Zapad. Postoje i grupe ujedinjenja kao što su Munovci, koji uzimaju elemente istine od mnogobrojnih religija i tvrde da ih sve ispunjavaju. Tu su i hrišćanske devijantne grupe kao što su Božja djeca i Put, koji prenaglašavaju dodatna lična učenja, pa se više ne mogu nazivati hrišćanskim.

Druge nove (ipak ne tako nove) vere na mogu se nazvati kultovima. Na primer, Baha'i je takva gupa ujedinjenja, ali je više mlada religija nego kult. Kristadelfianizam, Adventisti sedmoga dana i Moralno ponovo naoružavanje pokreti su nastali iz glavne hrišćanske struje, a poseduju i svoja posebna učenja.

ZAŠTO PORAST KULTOVA?

Mnogi su, posebno mladi ljudi, potpuno razočarani društvom. Politika ne pruža odgovore. Nauka stvara više problema nego što ih rešava. Mehanistički pogled na svet o čoveku i društvu doveo je do obezvređivanja čovekove ličnosti, kojem je potreban pravi identitet.

Budućnost izgleda zastrašujuća zbog prietnje nuklearnim ratom i iscrpljivanja prirodnih bogatstava. U isto vreme porodični život ne pruža sigurnost, a crkva na Zapadu izgleda slabi.

Ljudi traže pomoć. U mnogim slučajevima čini se da kultovi pružaju odgovor. Imaju visoko organizovan sistem u koji treba verovati i uključiti se. Pokazuju stvarno zanimanje za nove članove i pravo oduševljenje u širenju svoje poruke.

ŠTA UČINITI?

U većini slučajeva članovi raznih kultova su iskreni ljudi, koji osećaju da su pronašli nešto važno. Ako razgovarate s njima na uglu ulice, videćete da su vrlo prijateljski nastrojeni - premda uporni u svom razgovoru. Većina je uverena da je njihovo uverenje najispravnije.

Na nesreću, mnogi su članovi prekasno shvatili da ono u što su se uključili ima skrivenih struja zbog kojih su sve manje srećni. Članu može biti vrlo teško da nešto preduzme kad je opkoljen pritiscima čvrsto povezane grupe. Može li se takvima na neki način pomoći?

Prvo, treba objaviti činjenice. U nekim slučajevima ne moramo otići daleko da bismo videli znakove opasnosti. U drugima su opasnosti pažljivo skrivene. Isus je rekao: "Po rodovima njihovim poznaćete ih." - a činjenice se često vrlo brzo menjaju. Drugo, onim ranjenima treba pomoći - mladima, slaboumnima, usamljenima, lutalicama, ožalošćenima. Možemo im pomoći da uvide opasnosti koje im prete.

Iznad svega trebalo bi pronaći prave odgovore na duhovne potrebe i probleme društva. Odgovori pravog hrišćanstva su još uvek pravovaljani kao i nekad, pozivom Isusa Hrista da dođemo k njemu i nađemo novi život.

KLJUČNA PITANJA

Želite li saznati da li neka grupa vernika pripada glavnoj struji hrišćanstva, postavite sledeća pitanja:

Ko je bio Isus? Hrišćani veruju da je on bio stvarno istorijska osoba, da je bio Bog i čovek. Većina jeretika poriče bar jednu od tih tvrdnji.

Kako se čovek može spasiti? Biblija izjavljuje: "Jer ste blagodaću spaseni kroz veru, i to nije od vas, dar je Božiji. Ne od dela, da se niko ne pohvali." Lažni proroci naglašavaju na ovaj ili onaj način da čovk može zaslužiti put u nebo izvršavanjem dobrih dela.

Šta smatraju ovlašćenom objavom? Hrišćani prihvataju Bibliju kao vrhunski autoritet i Božju objavu čoveku. Mnogi lažni proroci koriste "dodatne" objave koje izjednačavaju s Biblijom kao 'Božjom objavom za savremeni svet'. Dugi pak prihvataju Bibliju ali samo onako kako je tumače njihove vođe.