Dakle, tema je jasna.  Koristio sam pretragu i tagovane teme u kojima se pomijne pohvala i nisam nasao nista slicno.
Smisao ove teme (mozda je i filozofski, a manje psiholoski) je da (izmedju ostalog) promovisem hriscansku vrlinu.


Vladika Nikolaj Velimirovic

ČIME SE HVALIŠ?



Čime se hvališ?
  Zlatom? To isto zlato držala je planina u sebi i nije se hvalila.  Odelom? Tu istu svilu nosila je gusenica u sebi i nije se hvalila.  Zdravljem? Još bolje zdravlje ima vuk u gori, no ne hvali se.  Apetitom? Mravojed s apetitom jede mrave do smrti, a potom mravi njega jedu. 
Srećom? Gle, lisica je nepoverljivija prema sreći. I kad stoti put uspe da uhvati kokoš, ona u strahu osluškuje s koje će strane pući puška.
  Konjima? Kako možeš visoko misliti o svojim konjima, kad oni ne misle visoko ni o sebi, niti - o tebi?

Dakle, kako vi ljudi reagujete na pohvalu? Da li vam to godi, da li vam to imponuje?
Po mom misljenju, pravi drug/prijatelj treba sto manje da vas hvali, a sto vise da vam skrece paznju na greske.
Od hvale se treba braniti (sve sto pisem je po mom misljenju) da nam ne bi porasla sujeta. Treba uvek biti na zemlji.

Za sve svoje uspehe smatram da nisam zasluzan ja, vec je moj trud, a Boziji je uspeh!
Smatram da razni clanovi imaju razne stavove po pitanju ovoga, pa bih hteo da ih podelite sa mnom. 

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Da li se hvalite? Kako bi psiholoski objasnili covekovu tendenciju da se hvali?
Da li se hvalite u realnom zivotu ili forumskom zivotu? Koji smisao ima ta pohvala?

Sto se mene tice, ne hvalim se nikada. Niti se osecam prijatno da sam u centru paznje.
Smatram da se jedino treba hvaliti i to nesto agresivnije prilikom konkursa za posao. Jer se tu covek "prodaje". Mislim da je to OK.

Hvala vam na vasim misljejnima! 

Deluje motivaciono, ali sa sobom nosi o odredjeni pritisak nekog ocekivanja... tako da, moze da bude mac sa dve ostrice, koliko olaksavajuca "prednost" za dalji nastavak, toliko i opterecenje za mogucu "realnost" prosecnog...


Ne hvalim se ni sa cim sto mislim da ne bi trebalo niti sa onim sto nisam sam "svojim rukama" stekao i da je vredno pomena i hvale... moje je, nemam cega da se stidim, bilo to jednostavan uspeh ili materijalno bogatstvo... godi mi da to napomenem i napomenucu... ali ne prenapadno ili pokusavajuci da time druge prikazem nesposobnima...
U svim zivotnim situacijama i pored znanja, truda i rada, svi znamo da postoji i odredjen faktor srece... a nemaju ga svi uvek kad im treba, tako da, hvaljenje sa svojim u odnosu na tudji neuspeh, ne smatram hvalom, vec klascinim pod**bavanje... (naravno, ukoliko su prisutni trud/rad i znanje, a ne samo taj oslonac na faktor srece, tada bi trebalo dobro da se zamisli persona zasto je vredja to sto se drugi hvali necim sto ona sama nije uspela da postigne)

Sto se psiholoske tendecije tice, bojim se da mozda omasim "sustinu" tog pojma, ali su mnogi ljudi jednostavno shvatanja da o ono o cemu se ne prica, nikada se nije ni dogodilo... a zasto bi dopustili sebi da im taj trud za uspeh koji su ostvarili ostane nezapazen, pa je donekle i normalno da se pohvale...

Za realni zivot sam vec objasnio, isto tako smatram i forumski donekle... prija mi da cujem da sam nesto dobro uradio (u forumskom svetu - napisao/obrazlozio) ali isto tako nekako stvara opterecenje da ako ne nastavim kvalitetom mogu razocarati te ljude... (taj pritisak je ovde mozda izrazeniji jer ipak komuniciram sa meni neznanim svetom, dok ce vas u realnom zivotu retko kada pohvaliti potpuni stranac, a i zasto bi ste osecali pritisak zbog nekoga koga je pitanje kada cete sresti jos neki put uzivo)

Smisao - zeleno svetlo da se nastavi dalje (u oba smera, pohvaliti ili biti pohvaljen)

P.S. Upravo ucim menadzment (zbog skorasnjeg ispita jbg.) i neces verovati koliko se ovo provlaci kao jedna od najefektivnijih osnova za rad i upravljanje top menadzera...

Jedno je sigurno, iz nekog razloga (narocito sopstvenog nezadovoljstva) mnogo ljudi voli vise da bude hvaljeno nego da slusa nekog kako se hvali... a opet mozda i zbog toga ljudi izbegavaju da se hvale vise svoj pravim vrednostima da ne bi izazvali taj "jaz" u drugim ljudima zbog toga...

Jednostavno... nadjimo se na tome da je umerenost ipak zlatna u svemu, a da dok je ljudi bice i zavisti...

I da, jos jedna stvar i zavrsavam, ja donekle hvaljenje (kada se sam hvalim) smatram i kao datu obevezu (skoro jednako obecanju) da cu tako i da nastavim, zato i izbegavam da "obecavam" ono sto nisam 100% nisam siguran da mogu ispuniti... to bi objasnilo moju tacku gledista da vise volim da me hvale (mada i to je mac sa dve ostrice kao sto vec objasnih, ako vi ne ocekujete od sebe samih, ne znaci da drugi nece) nego da se sam hvalim....

Умерено=добронамерна критика и не превише похвала могу бити добра комбинација(по мом мишљењу).

Остати на земљи=кључно за било коју врсту успеха(за мене и духовног мира).

Али и прво и друго јако тешко успевам исконтролисати, вероватно због година и окружења у ком живим.  

Кад сам већ на теми да цитирам и ово...

А у шта можеш бити сигуран да ћеш 100% испунити? Теешко речено, без вере нема успеха, али 100% некако делује превише, јер ништа није сигурно. 

Опет, из твог поста ми се свиђа део око предности и притиска.

Obično sam sebi strog kritičar, strožiji nego drugima. Kad smatram da sam nešto uradila dobro  to znam i zadovoljna sam, kad je nešto loše opet znam i nezadovoljna sam.

Kad me neko pohvali za nešto vredno hvale ne mogu reći da mi ne prija. Ako me pohvali za nešto što ne smatram vrednim osećam se kao da primam mito, kao da me neko obavezuje posle na neku uslugu.

Ako me neko kritikuje za nešto nepravedno to me vređa, ali ako je kritika makar i malo osnovana stvarno se dobro zamislim i žao mi je.

Hvalim se stalno, to se i vidi naravno, na forumu, u stvarnom zivotu, svugdje. Hvalim se jer imam cime, a i volim da se uzdizem. Naravno, ljepse je kad te drugi ukivaju u zvijezde, ali volim ja sebe sasvim dovoljno da se poguram kad zapne.

Psiholoski-potreba da se pokazes i dokazes drugim kroz svoja djela ili osobine kao i potrebe da drugi te osobine i djela registruju i primjete i naravno, da te vise cijene zbog toga. Nista narocito drugacije od potrebe da se svadjas oko muzickog ukusa npr.

Koji je smisao pohvala? ^^
Praktican dio pohvale: Evo ja se pohvalim kako sam dobro uradila ispit i dobila desetku, kako me profsor pohvalio da sam fantastican student (nije da se hvalim naravno) i onda prosto moram da se pocastim i kupim sebi najveci paket ferrero rocher-a.

Da, priznajem 100% je previse da bi bilo obecano, ali sam mislio na to kao vise "apsolutna velika zelja od strane moje da to odradim, jer bi to znacilo ili meni ili osobi koja mi znaci" (na to mislim kad dajem obecanja)

A kad se desi da nesto sto mi je bilo fakticki "svejedno" obavim iznad proseka, onda ne vidim zasto bi se isticao i obecavao naknadne rezultate  kada je to bilo samo u tom trenutku zelje i inspiracije, ili jednostavno nemam zelju da nastavim sa time nakon sto sam video koliko je tesko da se obavi "kako valja"...

Bas imas primere ovde na forumu, mnogi se potrude da "nacrtaju" sto bolje ono sto zele da iskazu, i sasvim je normalno ne ocekivati da se toliko zestoko trude oko svakog "pobijenog" misljenja... potrudili su se da iskazu svoj stav na nacin koji je njih zadovoljio i ne vidim potrebu u tome da se "obeca" da ce se biti tako bistar uvek i na svakoj temi... zbog straha od diskriminacija ili degradacija upravo zbog toga...

Dobro je da si to pojasnio, jer da nisi ja bih se mogao zakleti da je smisao ove teme da indirektno nastaviš raspravu sa bambinom jer nisi zadovoljan njenim ishodom, i time bi pokazao da si izuzetno sujetan tako da to što se ne hvališ možeš da okačiš mačku o rep u smislu ograničavanja sujete.
Ali pošto si objasnio u čemu je smisao teme...onda je ok.

to je ta prica


VOlim da se hvalim i to redovno radim  

Hvaliti se vrlinom ( tj. nečime što smatraš vrlinom ) npr. " ja se nikada ne hvalim"  je isto kao i hvaliti se zlatom, konjima i slično, u stvari je još gore jer u sebi nosi dozu licemerstva.