Nekako imam utisak da sebe najglasnije hvale oni koji su nesigurni u sebe, pa gledaju da to kompenzuju hvaljenjem, kako bi makar izgledali samopouzdano, iako se iz aviona vidi da to nisu.

Ipak, moja omiljena kategorija su oni koji u svemu vide nešto što je u njihovoj glavi. To je već van okvira ove teme, više spada u оvu. 

Odlicna primedba. Bilo bi dobro da se diskusija povede i u ovom smeru.

Kakvi su oni koij hvale sebe? Da li su nesigurni? I kakvi su oni koji moraju da hvale sebe ako ih niko ne hvali 

E to je stvarno jadno.... najviše se hvale upravo oni koje niko drugi ne hvali, zato imaju potrebu da hvale sami sebe... Svako priča o onome šta ga boli. Ako neko sam za sebe govori da je dobar u nečemu, (a to govori samo on i niko drugi)  bit će da je daleko od istine...

Pa, naravno, nisu svi takvi. Samo određen broj.
Neki imaju samopouzdanje, neki nemaju, neki imaju malo, nekima raste i opada... sve to može imati veze sa samohvaljenjem, a kakve veze, isključivo je stvar mnoštva faktora, od kojih je ovaj pomenuti samo jedan.

Recimo, hoću da se pohvalim kako sam položila ispit.
I ako to učinim pred kolegama koje su ga već položile, ta hvala nema istu težinu kao da se hvalim pred onima koji ga nisu položili. Isto kao što nije isto da li se hvalim pred nekim ko je doktorirao na temu tog ispita i pred nekim ko za to nikada nije čuo.

Nije isto ni kad se pred siromašnima hvalim kako sam bogata (ovo je primer, dovraga i nažalost  ), niti kad to činim u društvu takođe bogatih. Nadam se da kapirate na šta mislim.
Dakle, sledeći značajan faktor je - kontekst u kome se hvala odvija.

Sada govorim o tome kada neko hvali sam sebe, pošto je hvala od strane drugih već apsolvirana, a i meni je lično ova prva kategorija zanimljivija. 

Vreme je takvo da reklama, propaganda postaju sve. Dobar marketing-dobra prodja. Ko zna iz kojih se sve razloga ljudi samohvale. Ne vidim nesto lose u tome, ali sve ima granice. Preterivanje vodi u smaranje sagovornika ili komediju  Covek delima govori vise od reci, to je prava stvar.

Ako i pored velikog uspeha, jedinstvenosti, covek ostaje svestan sebe i svoje dve noge na zemlji, skidam kapu. Licno se uzasavam prosecnosti i gomile, rulje.

Aha.  Znaci da ti pohvalu dozivljavas kao neki "usmerivac"  i "ugusivac straha i napetosti". A kada se "usemis" (tj. sigurna si 100% ) onda pohvala nema toliku vrednost, kvalitet i nije ti potrebna...

Znaci i ti (nekim slucajevima), kao Oblacak imas ovu neku dozu "nedodirljivosti" na pohvalu  I za vas ne vazi ovo ispod



Ovo nema smisla  Zasto bi nekom pohvala bila toliko bitna za stvari koje zna da radi (tj. velika je verovatnoca da ce da ih odradi uspesno) 


Res - non verba !!!  Tako je!


Evo ga jos jedan Dzobi i "pohvala je u srzu svih stvari" 


Pa jes' sve se svede na pocetne tacke 

Sto volim kad Bambina filolozofira. A nece da prizna ni za zivu glavu 
Super --> uveli smo novu varijablu o kojoj nisam razmisljao! kontekst ! Mada to moze da se podvede pod "vreme i mesto"  Samim tim ovde imamo "pondere" ili "tezinske koeficijente" (ako bismo matematicki opisali  )

Ima tu relativnosti...

To i jest interesantnije i opasnije... Ko se hvali taj se kvari  I meni je zanimljivija ova kategorija jer dosta mozemo saznati od te osobe u trenutku hvaljenja. Kada se hvale i pogled i facial expressions mogu odati neki kompleks, laz, strah, whatever...

Naravno. Potajno sam hteo da i ovo zakljucimo  Hebes hvalu. Bitna su dela!!! Al' Bambiji idu Oblacku - ona se prva setila 


 

Upravo. Kada sam svjesna da nešto radim dobro, baš me briga da li će me neko hvaliti. Ja znam da je to dobro, drugi mi ne trebaju to reći. Bitno mi je da sam ja zadovoljna.

Tako je. Hteo sam da izvucemo i ovaj zakljucak! Treba covek da bude zadovoljan.

Jos mi ostaje da vam dokazem da Bog postoji 

ma ne... jos ti (pre)ostaje da navuces beli mantilcic i pocnes da nas cvakas cekicem po glavi... ko Bata her Ziku i Milana u Tesnoj kozi

Ja mislio u Zikinoj dinastiji